Инфо

Берза

  • aero 1.699 ▼ -0,06%
  • dinnpb 3.425 ▼ -1,67%
  • dnos 1.257 ▼ -5,49%
  • enhl 735 ⚫ 0,00%
  • gfom 220 ▲ 48,65%
  • ikrb 40 ▲ 21,21%
  • kmbn 2.057 ▼ -2,05%
  • kmbnpb 681 ▲ 0,15%
  • kopb 4.800 ⚫ 0,00%
  • mtlc 2.040 ▲ 0,05%
  • niis 686 ▼ -1,01%
  • pdcl 10.360 ▼ -0,10%
  • rso17154 101,94 ▲ 1,16%
  • sjks 2.300 ▲ 0,04%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
(20. децембар 2012.)
ЈУЧЕ ПРОСЛАВЉЕН

СВЕТИ НИКОЛА

Никољдан је једна од најчешћих српских слава и празнује се 19. децембра, на дан када се 343. године упокојио Архиепископ Мирликијски, Свети Никола. Црква је установила још један празник везан за њега, који се празнује 22. маја. Тога дана, 1096. године, пренете су његове мошти из Мира у Ликији у град Бари и положене у цркву Светог Јована Претече, која је убрзо постала стециште ходочасника. Овом храму је српски краљ Стефан Дечански слао богате прилоге и целу цркву украсио сребром у знак захвалности што му је овај Светитељ повратио вид.
Свети Никола Чудотворац, рођен је у граду Патари, у области Ликије, на подручју Мале Азије, као син јединац богатих и знаменитих родитеља, Теофана и Ноне. Духовном животу поучавао га је стриц, Епикоп патарски, Николај, који је основао манастир Нови Сион, у ком се његов синовац замонашио. После смрти родитеља, имање је разделио сиромашнима, не задржавајући ништа за себе, али, скривајући своја дела. Но, пошто “не постоји ништа тајно, што неће бити јавно“, прочуо се због свог милосрђа као свештеник у Патари. Када је изабран за Архиепископа у граду Миру, у Ликији, поучавао је народ вери, обилазио болесне, откупљивао заробљенике и пуштао их на слободу, помагао сиромашнима, тешио народ и спасавао од глади.
Свети Никола се сматра заштитником морепловаца и свих путника. И данас се верује да помаже на мору, па га сви поморци славе као свог патрона. Уочи празника, у време бденија, обичај је да свака лађа баци сидро, јер они који поштују овог Светитеља не плове тога дана.
На иконама, најчешће се представља са омофором Архиепископа и Јеванђељем у руци, а његов лик се налази на фрескама српских цркава и манастира, од којих су најпознатије и најбоље очуване оне у Жичи и Милешеви.
С обзиром да пада увек у време Божићног поста, зато што је непокретан празник, трпеза славара је посна, уз свећу и славски колач. Тог дана би требало да свечари оду на Литургију, помоле се Богу и свом Светитељу заштитнику, а после тога, у кругу породице и пријатеља, прославе онако како доликује. На жалост, неретко се дешава да се све претвори у пир, што је далеко од смисла овог обичаја.
Данас су патарице, други дан празновања, пошто “пола Срба слави Никољдан, а друга половина иде на славу“.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa