JUČE PROSLAVLjEN
SVETI NIKOLA
Nikoljdan je jedna od najčešćih srpskih slava i praznuje se 19. decembra, na dan kada se 343. godine upokojio Arhiepiskop Mirlikijski, Sveti Nikola. Crkva je ustanovila još jedan praznik vezan za njega, koji se praznuje 22. maja. Toga dana, 1096. godine, prenete su njegove mošti iz Mira u Likiji u grad Bari i položene u crkvu Svetog Jovana Preteče, koja je ubrzo postala stecište hodočasnika. Ovom hramu je srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate priloge i celu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti što mu je ovaj Svetitelj povratio vid.
Sveti Nikola Čudotvorac, rođen je u gradu Patari, u oblasti Likije, na području Male Azije, kao sin jedinac bogatih i znamenitih roditelja, Teofana i None. Duhovnom životu poučavao ga je stric, Epikop patarski, Nikolaj, koji je osnovao manastir Novi Sion, u kom se njegov sinovac zamonašio. Posle smrti roditelja, imanje je razdelio siromašnima, ne zadržavajući ništa za sebe, ali, skrivajući svoja dela. No, pošto “ne postoji ništa tajno, što neće biti javno“, pročuo se zbog svog milosrđa kao sveštenik u Patari. Kada je izabran za Arhiepiskopa u gradu Miru, u Likiji, poučavao je narod veri, obilazio bolesne, otkupljivao zarobljenike i puštao ih na slobodu, pomagao siromašnima, tešio narod i spasavao od gladi.
Sveti Nikola se smatra zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. I danas se veruje da pomaže na moru, pa ga svi pomorci slave kao svog patrona. Uoči praznika, u vreme bdenija, običaj je da svaka lađa baci sidro, jer oni koji poštuju ovog Svetitelja ne plove toga dana.
Na ikonama, najčešće se predstavlja sa omoforom Arhiepiskopa i Jevanđeljem u ruci, a njegov lik se nalazi na freskama srpskih crkava i manastira, od kojih su najpoznatije i najbolje očuvane one u Žiči i Mileševi.
S obzirom da pada uvek u vreme Božićnog posta, zato što je nepokretan praznik, trpeza slavara je posna, uz sveću i slavski kolač. Tog dana bi trebalo da svečari odu na Liturgiju, pomole se Bogu i svom Svetitelju zaštitniku, a posle toga, u krugu porodice i prijatelja, proslave onako kako dolikuje. Na žalost, neretko se dešava da se sve pretvori u pir, što je daleko od smisla ovog običaja.
Danas su patarice, drugi dan praznovanja, pošto “pola Srba slavi Nikoljdan, a druga polovina ide na slavu“.
Sveti Nikola Čudotvorac, rođen je u gradu Patari, u oblasti Likije, na području Male Azije, kao sin jedinac bogatih i znamenitih roditelja, Teofana i None. Duhovnom životu poučavao ga je stric, Epikop patarski, Nikolaj, koji je osnovao manastir Novi Sion, u kom se njegov sinovac zamonašio. Posle smrti roditelja, imanje je razdelio siromašnima, ne zadržavajući ništa za sebe, ali, skrivajući svoja dela. No, pošto “ne postoji ništa tajno, što neće biti javno“, pročuo se zbog svog milosrđa kao sveštenik u Patari. Kada je izabran za Arhiepiskopa u gradu Miru, u Likiji, poučavao je narod veri, obilazio bolesne, otkupljivao zarobljenike i puštao ih na slobodu, pomagao siromašnima, tešio narod i spasavao od gladi.
Sveti Nikola se smatra zaštitnikom moreplovaca i svih putnika. I danas se veruje da pomaže na moru, pa ga svi pomorci slave kao svog patrona. Uoči praznika, u vreme bdenija, običaj je da svaka lađa baci sidro, jer oni koji poštuju ovog Svetitelja ne plove toga dana.
Na ikonama, najčešće se predstavlja sa omoforom Arhiepiskopa i Jevanđeljem u ruci, a njegov lik se nalazi na freskama srpskih crkava i manastira, od kojih su najpoznatije i najbolje očuvane one u Žiči i Mileševi.
S obzirom da pada uvek u vreme Božićnog posta, zato što je nepokretan praznik, trpeza slavara je posna, uz sveću i slavski kolač. Tog dana bi trebalo da svečari odu na Liturgiju, pomole se Bogu i svom Svetitelju zaštitniku, a posle toga, u krugu porodice i prijatelja, proslave onako kako dolikuje. Na žalost, neretko se dešava da se sve pretvori u pir, što je daleko od smisla ovog običaja.
Danas su patarice, drugi dan praznovanja, pošto “pola Srba slavi Nikoljdan, a druga polovina ide na slavu“.
Najnoviji broj
25. april 2024.
