MAČVANSKO STOČARSTVO U KRIZI
SVE MANjE TOVLjENIKA
Pored destimulativnih cena, sporih i nesigurnih subvencija, ove godine stočarima dodatno opterećenje učinila dugotrajna suša. Stočna hrana na kašičicu
Ako je verovati statistici, najviše zbog nesređenog tržišta broj stoke u Srbiji godišnje opada, istina sporo ali sigurno po dva tri odsto. Takav, negativan trend prisutan je i na prostorima opštine Bogatić, čiji stočari su tradicionalno poznati po velikoj proizvodnji. Primera radi dvadesetak domaćinstava u Salašu Crnobarskom tove u turnusu oko 400 komada svinja. Ta i tolika proizvodnja je ove godine dodatno ugrožena dugotrajnom sušom, koja je desetkovala prinose prvenstveno kukuruza i soje.
- Letos nije palo ni kap kiše, kad je kukuruzu bila najpotrebnija. Nije došlo do kvalitetnog oprašivanja i zbog velike čestine u setvi, prinosi su drastično smanjeni. Ja sam od sedam hektara pod kukuruzom, dobio tek pola prikolice zrna. Ulaganja su bila velika, skupa i uobičajena za kvalitetnu agrarnu proizvodnju. Sve je mnogo koštalo, a prinos je bio mali i nije pokrio ulaganja. Sada sam još prinuđen da zbog nedostatka kvalitetne stočne hrane smanjim broj tovljenika, kaže Dragomir Mijatović iz Mačvanskog Metkovića.
Slično razmišljaju i ostali stočari u ovom kraju, koji su godinama kukuruz i soju, proizvedenu na svojim njivama koristili za tov stoke. Suša će ove godine dodatno uticati na smanjenje tova. Mnogi ovih dana, prodaju tovljenike, čak i ranije od potrebne težine ( oko 110 kilograma) samo da bi umanjili troškove i izbegli nove, kod stavljanja u tov novih prasadi. Tako moderni obori u koje su ranije uložili velika sredstva ostaju poluprazni. I to je jedan od razloga što je u Mačvi u odnosu na prošlu godinu, broj utovljene i prodate stoke upola manji. To se bez sumnje odražava i na normalno funkcionisanje tržišta u Srbiji, te je država prinuđena na uvoz svinjetine. Statističari su izračunali da je Srbiji za uobičajeno stanje na tržištu svinjskog mesa, godišnje potrebno oko tri miliona tovljenika.
- Letos nije palo ni kap kiše, kad je kukuruzu bila najpotrebnija. Nije došlo do kvalitetnog oprašivanja i zbog velike čestine u setvi, prinosi su drastično smanjeni. Ja sam od sedam hektara pod kukuruzom, dobio tek pola prikolice zrna. Ulaganja su bila velika, skupa i uobičajena za kvalitetnu agrarnu proizvodnju. Sve je mnogo koštalo, a prinos je bio mali i nije pokrio ulaganja. Sada sam još prinuđen da zbog nedostatka kvalitetne stočne hrane smanjim broj tovljenika, kaže Dragomir Mijatović iz Mačvanskog Metkovića.
Slično razmišljaju i ostali stočari u ovom kraju, koji su godinama kukuruz i soju, proizvedenu na svojim njivama koristili za tov stoke. Suša će ove godine dodatno uticati na smanjenje tova. Mnogi ovih dana, prodaju tovljenike, čak i ranije od potrebne težine ( oko 110 kilograma) samo da bi umanjili troškove i izbegli nove, kod stavljanja u tov novih prasadi. Tako moderni obori u koje su ranije uložili velika sredstva ostaju poluprazni. I to je jedan od razloga što je u Mačvi u odnosu na prošlu godinu, broj utovljene i prodate stoke upola manji. To se bez sumnje odražava i na normalno funkcionisanje tržišta u Srbiji, te je država prinuđena na uvoz svinjetine. Statističari su izračunali da je Srbiji za uobičajeno stanje na tržištu svinjskog mesa, godišnje potrebno oko tri miliona tovljenika.
Najnoviji broj
25. april 2024.
