U SUSRET PETOJ DECENIJI HORA „66 DEVOJAKA“
SA PUTA KA ZVEZDAMA
Hor „66 devojaka“ je sa najdužim stažom u svetu pod jednim dirigentom i njegovim osnivačem, Brankom Đurkovićem. Ove godine Hor obeležava pedeset godina postojanja i rada, između ostalog, i dnevnikom poznatog novinara Ljubisava Andrića „Summa cum laude“
Odavno je poznato kako se Branko Đurković sa svojim Horom slavodobitno vratio, danas već davne 1984. godine, sa puta iz Nerpelta u Belgiji, osvojivši prvo mesto na Evropskom festivalu horova. Ali, kako je protekao taj put, ka tom zvezdanom usponu, saznajemo tek sada, iz dnevnika, između još vrućih korica, od novinara i publiciste Ljubisava Andrića, čiji je rukopis čekao dvadeset i devet godine da osvetli i tu scenu radosti i drame.
Poput iskusnog vodiča i spisatelja, upoznaje nas sa putnicima i njihovim ushićenjima, sa prirodnim lepotama u prolazištu, gradovima i njihovim istorijama, pa i ličnim sećanjima koja pobuđuju takva putešstvija.
„Summa cum laude“ (Prva nagrada sa najvećom slavom), ustvari, nije dnevnik. To je, jezikom i stilom, romansirani dnevnik. Doživljen. Pričama, dosetkama i upadicama prepleten. Pun iščekivanja, emocija, veselosti i zahvalnosti. Osetilo se to i na polasku. Ljubisav je među saputnicima koje na odredištu čeka tron. Sa Brankom, uzorom i putokazom u muzici, u ljudskosti bez granica.
Beleške započinje propuštenim zvonom sata u praskozorje. Do toga da je, ipak, iz Novog Sada, gde je bio urednik „Dnevnika“, stigao čitav sat ranije na rumsku raskrsnicu, da bi se pridružio karavanu Šapčana. Tu su, osim devojaka, i Brankova supruga Ivanka i kćerke Milena i Jelena, zatim, Slavko, Cigan, Žica, Goran, Mira, Zorica, Rade, Goga. Naslućuje se da će Hor, baš u tuđem svetu, ponovo dosegnuti muzičko nebo. U Nerpeltu su se i 1976. okitili prvom nagradom.
- I ovoga puta ćemo biti laureati, - poverio se dirigent spisatelju, uveren u sebe i u raskošni talenat devojaka, bez obzira na to što će nastupiti sto šesnaest horova iz gotovo svih zemalja starog kontinenta, pa i iz Amerike.
Usput, proputovanjem kroz Zagreb, gde je Ljubisav studirao, uočavaju putokaz ka Celju. I, eto, novog prisećanja. Na Jugoslovenskom omladinskom festivalu u ovom slovenačkom mestu, Hor „66“ je 1965. godine osvojio prvo mesto. Taj uspeh je ponovljen i dve godine kasnije, pa i 1969. godine.
Stiže se i do granice. Pauza. Vreme je za ručak. Umesto da svrate u neki restoran ili hotel, svako vadi svoj smotuljak, pa na livadu. Nema sokova, već iz Šapca poneta arterska voda.
Poput iskusnog vodiča i spisatelja, upoznaje nas sa putnicima i njihovim ushićenjima, sa prirodnim lepotama u prolazištu, gradovima i njihovim istorijama, pa i ličnim sećanjima koja pobuđuju takva putešstvija.
„Summa cum laude“ (Prva nagrada sa najvećom slavom), ustvari, nije dnevnik. To je, jezikom i stilom, romansirani dnevnik. Doživljen. Pričama, dosetkama i upadicama prepleten. Pun iščekivanja, emocija, veselosti i zahvalnosti. Osetilo se to i na polasku. Ljubisav je među saputnicima koje na odredištu čeka tron. Sa Brankom, uzorom i putokazom u muzici, u ljudskosti bez granica.
Beleške započinje propuštenim zvonom sata u praskozorje. Do toga da je, ipak, iz Novog Sada, gde je bio urednik „Dnevnika“, stigao čitav sat ranije na rumsku raskrsnicu, da bi se pridružio karavanu Šapčana. Tu su, osim devojaka, i Brankova supruga Ivanka i kćerke Milena i Jelena, zatim, Slavko, Cigan, Žica, Goran, Mira, Zorica, Rade, Goga. Naslućuje se da će Hor, baš u tuđem svetu, ponovo dosegnuti muzičko nebo. U Nerpeltu su se i 1976. okitili prvom nagradom.
- I ovoga puta ćemo biti laureati, - poverio se dirigent spisatelju, uveren u sebe i u raskošni talenat devojaka, bez obzira na to što će nastupiti sto šesnaest horova iz gotovo svih zemalja starog kontinenta, pa i iz Amerike.
Usput, proputovanjem kroz Zagreb, gde je Ljubisav studirao, uočavaju putokaz ka Celju. I, eto, novog prisećanja. Na Jugoslovenskom omladinskom festivalu u ovom slovenačkom mestu, Hor „66“ je 1965. godine osvojio prvo mesto. Taj uspeh je ponovljen i dve godine kasnije, pa i 1969. godine.
Stiže se i do granice. Pauza. Vreme je za ručak. Umesto da svrate u neki restoran ili hotel, svako vadi svoj smotuljak, pa na livadu. Nema sokova, već iz Šapca poneta arterska voda.
Najnoviji broj
24. april 2025.
