UČITELj ČETIRI NOBELOVCA

Ništa čoveka ne čini toliko srećnim kao njegovo pošteno uverenje da je učinio sve što je mogao, ulažući u svoj rad svoje najbolje sposobnosti, napisao je Mihajlo Pupin.
I zaista, njegov životni put na svakom koraku je uputstvo kako treba živeti dostojno, plemenito, sadržajno, kako savladati prepreke i prevazići neuspehe.
Od posebnog je značaja da se setimo njegovog naučnog stvaralaštva. Bez Pupinovog obimnog i raznovrsnog dela ne možemo zamisliti savremenu tehničku civilizaciju.
Od 34 veoma vredna patenta koja je verifikovao, svakako je, iako ne najznačajniji, najpoznatiji metod za povećanje dometa telefonske linije pomoću specijalnih kalemova u telekomunikacijama ““ „pupinizacija“. Veoma brzo njegovi patenti našli su put do primene, preko Američke telefonsko-telegrafske kompanije i Simensa. Po nekim izvorima 1936. godine u SAD je bilo u upotrebi 8,5 miliona Pupinovih kalemova na oko 5 miliona milja kablova i 4 miliona vazdušnih vodova.
Takođe je poznat njegov značajan doprinos Rendgenovom otkriću. Nepune dve nedelje posle njegove objave Pupin je počeo da eksperimentiše sa rendgenskim zracima objavivši i dva značajna rada. Već 2. januara 1896. godine napravio je, po nekim izvorima, prve rendgenske snimke u SAD. Uspeo je da skrati vreme ekspozicije za dvadesetak puta, od jednog sata na nekoliko minuta. Na osnovu eksperimentalnih rezultata došao je do zaključka da se udarom primarnih H ““zraka generišu sekundarni H-zraci.
Najviše istraživanja posvetio je oscilacijama i filtrima što je osnova radiotehnike i telekomunikacija.
Malo je poznato da je baš Pupin dobio patente za uspostavljanje više telegrafskih i telefonskih kanala po jednom fizičkom vodu i na taj način postavio osnove vremenskog i frekvencijskog multipleksa bez kojih se savremene telekomunikacije ne mogu zamisliti.