UŽITAK ZA MUZIČKE SLADOKUSCE

Horsko pevanje u Šapcu ima veliku tradiciju koja ga je u neka druga vremena stavljala među značajnije gradove na muzičkoj mapi Evrope. Nažalost, već duže vreme naš grad nema svoj hor. Čudi pomalo maćehinski odnos lokalne samouprave prema ovoj vrsti muzike, pogotovu što za održavanje proba hora nisu potrebna neka naročita sredstva. Sala Doma kulture i onako veći deo dana zvrji prazna, ustupiti je horu dva-tri puta nedeljno po sat-dva, sigurno nikome ne bi napravilo neke troškove. Zahvaljujući entuzijazmu nekih ljudi, a pre svih Snežane Ranković - Đerić, koja je prinuđena da probe kamernog orkestra drži u svom stanu, horsko pevanje nije sasvim isčezlo. Oni koji tu muziku vole ponekada su u prilici da je i slušaju. Pored retkih koncerata, duhovnu muziku je moguće slušati na liturgijama, a izuzetan kvalitet pevanja svrstava hor „Sveti Jovan Bogoslov“ među najbolje u Srbiji. Istini za volju, u gradu postoje neki horovi, ali je njihovo okupljanje vezano samo za proslavu određenih jubileja.
Kao i svi raniji, koncert u sali Šabačkog pozorišta povodom Nove godine po starom srpskom kalendaru, bio je praznik za uši i dušu. Pored mešovitog, u programu su učestvovali i dečji hor Sveti Jovan Bogoslov, kamerni hor Prijatelji i Lazar Torbica, izuzetno nadareni učenik Muzičke škole “ Mihailo Vukdragović“. Način na koji je odsvirao Hendlovu Svitu u De molu i Bumbarov let Nikolaja Rimskog Korsakova, kao i aplauzi koje je dobio, ako nastavi vredno da vežba i pubertet ništa ne poremeti, siguran su znak da će se o ovom klincu u budućnosti čuti još mnogo lepog. Mešoviti i dečji hor su se predstavili duhovnim repertoarom, a kamerni hor Prijatelji je pevao i spirituale.