УЖИТАК ЗА МУЗИЧКЕ СЛАДОКУСЦЕ

Хорско певање у Шапцу има велику традицију која га је у нека друга времена стављала међу значајније градове на музичкој мапи Европе. Нажалост, већ дуже време наш град нема свој хор. Чуди помало маћехински однос локалне самоуправе према овој врсти музике, поготову што за одржавање проба хора нису потребна нека нарочита средства. Сала Дома културе и онако већи део дана зврји празна, уступити је хору два-три пута недељно по сат-два, сигурно никоме не би направило неке трошкове. Захваљујући ентузијазму неких људи, а пре свих Снежане Ранковић - Ђерић, која је принуђена да пробе камерног оркестра држи у свом стану, хорско певање није сасвим исчезло. Они који ту музику воле понекада су у прилици да је и слушају. Поред ретких концерата, духовну музику је могуће слушати на литургијама, а изузетан квалитет певања сврстава хор „Свети Јован Богослов“ међу најбоље у Србији. Истини за вољу, у граду постоје неки хорови, али је њихово окупљање везано само за прославу одређених јубилеја.
Као и сви ранији, концерт у сали Шабачког позоришта поводом Нове године по старом српском календару, био је празник за уши и душу. Поред мешовитог, у програму су учествовали и дечји хор Свети Јован Богослов, камерни хор Пријатељи и Лазар Торбица, изузетно надарени ученик Музичке школе “ Михаило Вукдраговић“. Начин на који је одсвирао Хендлову Свиту у Де молу и Бумбаров лет Николаја Римског Корсакова, као и аплаузи које је добио, ако настави вредно да вежба и пубертет ништа не поремети, сигуран су знак да ће се о овом клинцу у будућности чути још много лепог. Мешовити и дечји хор су се представили духовним репертоаром, а камерни хор Пријатељи је певао и спиритуале.