Инфо

Берза

  • aero 1.701 ▼ -0,23%
  • dinnpb 3.413 ▼ -1,93%
  • dnos 1.250 ▲ 2,46%
  • enhl 650 ▼ -0,15%
  • fint 505 ▲ 1,00%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gmon 1.800 ⚫ 0,00%
  • gsfd 525 ▲ 50,00%
  • impl 3.001 ▼ -0,03%
  • jmbn 9.171 ▲ 5,41%
  • kmbn 2.100 ▼ -1,45%
  • niis 683 ▼ -0,44%
  • rso16144 103,91 ▼ -1,96%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.800 ▲ 0,47%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
(25. април 2013.)

МАНАСТИР РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

У Савезној америчкој држави Индијани има неколико српских духовних храмова. Осим цркве Светог Николе у Индијанополису, ту су и православни српски центри у још неколико градова ове америчке државе, у којој и данас живи знатан број Срба који није заборавио своје порекло и корене; којима су они, стубови православља на далеком континенту, извор духовне снаге и основни смисао постојања и овоземаљског живота у далеком свету.
У Индијани, а неоспорно и на читавом подручју средњезападно-америчког простора, то је Манастир Рођења Пресвете Богородице у малом граду Њу Карлајлу. О значајним српским националним и духовним празницима, у овај манастир долазе наши људи, верници и родољуби, не само из ове, него и из неколико суседних америчких држава. Приликом једне од наших посета овом јединственом српском храму, културном објекту и светилишту српске духовности на тлу Америке, служио је еписком средњезападно-амерички Лонгин.
У манастирској порти готово да није било места за све намернике. А било их је, у пролећном сунчаном дану у сред зиме, и из места удаљених до 300 километара... О томе колико је, после службе Божије, у импровизованим великим шаторима, било дирљивих сусрета, сете, радости, узбуђења и задржаних суза и осмеха, вечне носталгије, није потребно посебно наглашавати. То се не може описати. То се може само доживети. Ово је, стога, само покушај приказа лепоте овог српског храма, средишта богољубља и хуманости.
Међу брдима, попут шумадијских или азбуковачких планина, скривен у ували као што су, некад, да би избегли погледима турских освајача, грађени манастири у Отаџбини, у северозападном делу америчке Савезне државе Индијане, у близини градића Њу Карлајл (Нењ Царлисле), где пролеће касни и снег зна да буде и до пола метра, смештен је Српски православни манастир Рођења Пресвете Богородице.
Кад путник-намерник са капије, урађене у стилу старих српских духовних здања, погледа према манастиру: цркви, конацима, звонари и згради за већа окупљања верника приликом празника, и друге манастирске објекте, застаје задивљен. У том часу заборави да је на другом континенту, и помисли да је дошао у неки кутак Србије. Све изгледа препознатљиво и своје. Кубе нове цркве са православним крстом, витке линије Храма са куполастим витражима, као у једном комаду исклесана звонара, лепо обликовани и скромни објекти манастирских конака, све заједно у апсолутном складу и миру, у белини снега и међу оголелим дрвећем које мирише на буђење и пролеће; све то као да је сан у јави. Узбуђење намерника је разумљиво. Изглед Манастира Рођења Пресвете Богородице плени. Али, не само својом спољашношћу, српско ““ византијским архитектонским стилом, који је овде премерио векове. Још више ““ унутрашњошћу: фрескама оца Теодора Јурјевича, свештеника и живописца из Руске православне цркве, који је данима и недељама осликавао цркву, посебном љубаљу, а све без накнаде, само за молитву сестринства за његових десеторо деце; олтаром у свој лепоти православног иконописања, луковима и сводовима капеле; понајвише богобојажљивом и смерном тишином, песмом и молитвом у време службе Божије.
Манастир Рођења Пресвете Богородице новијег је датума, под директном је јурисдикцијом Његове светости, патријарха српског Павла и припада Београдско ““ карловачкој митрополији (Ставропигија), и једини је живи женски манастир ван Отаџбине. О његовом настанку, садржају и делатностима, причају игуманија, мати Евпраксија, и духовник отац Гаврило...
До пре седам година сестринство је живело у неусловним просторијама, без капеле, у манастиру Ричфилд, у Охају. Свакодневно су се монахиње молиле да добију простор макар за капелу и друге неопходне услове за монашки живот. Свештеник и професор др Матеја Матејић из Цркве Светог Стефана Дечанског у Колумбусу, у Охају, оснивач надалеко чувене „Хиландарске собе“ у овом граду, праве ризнице српске културе и историје у Америци, предложио је игуманији Евпраксији да једна од сестара помаже остарелој Рускињи Олги Попоф, богатој грофици из некадашње царске Русије. У дубокој старости (92 године) племенита Рускиња желела је да јој помаже само нека од православних монахиња. Искушеница““сестра Антонија Шпања, отпутовала је код грофице 120 миља од Ричфилда и с пуно пажње, љубави и милосрђа, неговала старицу. Слаба телом, али неокрњеног духа и бистрине, Олга Попоф заволела је, не само сестру Антонију, него и сестру Параскеву и мати игуманију, и покојног оца духовника Симеуна, цео колектив Манастира. Имала је обичај да каже: „Ми смо једна фамилија!“. Сазнавши у каквим условима живе у Манастиру Ричфилд, грофица Олга одмах је дала 100.000 долара да се нађе плац за манастир. Племенита Рускиња преселила се у лепше светове, оставивши велики део своје имовине сестрама и духовнику, „својој фамилији“. Иако су новац добили појединачно, сви су се једногласно договорили да сав иметак уложе у градњу и опремање „Манастира Рођења Пресвете Богородице“, онако како српском духовном храму доликује и како би то Грофица Попоф волела.
И прелепо место за градњу, мати игуманија Евпраксија је нашла захваљујући Божијој промисли и цео ток градње и подизање дивног српског духовног храма текао је како су се сестре у молитвама Богу обраћале.
На богоугодну грофицу Попоф подсећа спомен плоча на зиду до бочних врата цркве, манстир је подигнут за само 11 месеци а освећен је, у присуству патријарха Павла и пет архијереја Српске православне цркве, 19. јуна 1994. године.
Недељног фебруарског јутра присуствовао сам светој литургији и уверио се да се службе Божије у Манастиру Пресвете Богородице у Њу Карлајлу, одржавају строго по типику Српске православне цркве, и трају дуже него у другим српским духовним храмовима у Америци. Сестринство чине три Американке (православне вере, наравно), и две Српкиње (једна из овог краја), уз мати игуманију и духовника. У време када нису на служби, сестре шију мантије и друге црквене униформе, а праве и восак и мед. То је главни извор прихода, уз помоћ верника, који у великом броју, и из најудаљенијих крајева Индијане, долазе у манастир, нарочито у време великих српских верских празника.
У таквим приликама, у посебној згради, уз Цркву, у великој сали или у порти лети, приређују се пригодне свечаности и забаве.
Манастир од скоро има и библиотеку са значајним бројем књига, од религиозних до научних, историјских и популарних, белетристике. Највећи број их је на српском, а има их и на енглеском језику. Библиотеку води професор енглеског језика (дипломирала у Београду), и магистар библиотечких наука, дугогодишњи библиотекар у Виндзору, Канади, сада становник манастира, Биљана Јакше Ђелевић.
„Глас Подриња“, 7. мај 1998.
ЖИВОТ ДУХА СВЕТОГ И СПОКОЈ ПРАВЕДНИКА
Мати Евпраксија, игуманија Манастира Пресвете Богородице у Њу Карлајлу у Индијани, упокојила се пре неколико година. Три године пре ње и духовник Гаврило. Сестринство Манастира и даље несебично, свим срцем и бићем, чува ову српску духовну светињу на северноамеричком континенту. И даље је Манастир Рођења Пресвете Богородице духовни центар који окупља Србе у Америци из овог дела велике земље.
Биљана Јакше Ђелевић, библиотекара у манастирској библиотеци, још увек, уз помоћ сестара манастира, свесрдно обавља свој посао, иако је зашла у године. Библиотечки фонд се свакодневно увећева, чиме је испуњена највећа жеља богоугодне Српкиње.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa