AŠRAM, PRIBEŽIŠTE DUHA I TELA

Autobus kruži obalom, vraća se i ponovo smo u Beloj četvrti grada. Ispred nas je drvored sa gustim krošnjama, na sredini je velika bela kapija.
A iza nje - AŠRAM.
Reč je sanskritskog porekla i znači pribežište, u ovom slučaju se odnosi na duhovno. Ašram u koji imamo nameru da uđemo je jedan od najstarijih, najcenjenijih i najpoznatijih. Osnivao ga je Šri Aurobinda 1926. godine i ima mnogo poklonika sa svih strana sveta. Svi oni život provode u duhovnim vežbama i zajedničkom proučavanju indijske filozofije. Istovremeno se upoznavajući sa zapisima starih veda, oni koriste i najsavremeniju tehnologiju - kompjutere!
Ulazimo u prostrano dvorište sa mnogo cveća. Na svakom koraku su fontane ili bazeni sa lotosom. Negovani travnjaci su prošarani uzanim stazama oivičenim žbunovima, ono što se odmah primeti je ““ tišina. Taj, gotovo iskonski mir povremeno naruši jasan i prodoran zvuk gonga koji označava početak ili kraj neke od duhovnih ili telesnih vežbi.
Zapadnjaci vrlo često dolaze u Indiju - kao razlog za posetu navedu želju da borave u ašramu nedelju dana, potom produže na dve nedelje, a najčešće se zadrže nekoliko meseci, nekoliko godina, dok mnogi od njih ostaju zauvek u neprestanom traganju, kroz meditaciju, jogu, kroz“¦