SEĆANjA NA STARI ŠABAC
„PARIZ“ U IME NARODA...
Nakon pogibije Janka Grozdića 1941. godine na samom početku rata posao u hotelu „Pariz“ nastavio je njegov naslednik Petko Grozdić.
Život u okupiranom Šapcu bio je težak. Sve aktivnosti u gradu bile su pod strogom kontrolom Nemaca. Po njihovoj naredbi bioskop ,,Pariz“ morao je da povremeno radi iz dva razloga: da bi Nemci pokazali kako ,,nisu okupatori“, a drugi, kako bi se pre filma prikazivali njihovi propagandni filmski žurnali (UFA). Petku se to nije sviđalo ali kada mu je cev nemačkog pištolja stavljena na čelo bio je prisiljen da izvršava njihova naređenja.
U februaru 1999. godine vodio sam razgovor sa starim šabačkim kino - operaterom Lazarom Grujićem Lalom koji mi je dao podatke o radu bioskopa ,,Pariz“ u posleratnom periodu. Petko Grozdić je za vreme rata na tavan bioskopa sakrio jedan film od Nemaca. Po njihovom naređenju na tavanima se morao držati pesak u posudama za potrebe gašenja u slučaju požara. Petko je metalne kutije sa filmom sakrio u taj pesak i izvadio ga nakon oslobođenja 1944. godine. Bio je to film ,,Grbonja vitez lagarder“. U bioskopu ,,Pariz“ prikazao ga je kino operater Panta Borđoški. Sala i balkon bioskopa bili su prepuni posetilaca. Pretila je opasnost da se balkon sruši pod teretom publike. Predstava je bila besplatna i Šapčani su prepunili bioskopsku salu. Petko je morao da zakaže i dnevnu predstavu kako bi što veći broj Šapčana mogao da vidi film. Trajalo je to nekoliko dana sve dok iz Beograda nije stiglo naređenje da se film preda u Beograd. Posle toga Petko dolazi pod udar novih vlasti.
Evo završnih redova jednog od dokumenta koji sam dobio u ,,Međuopštinskom istorijskom arhivu Šabac“. U njemu se navodi: ,,U IME NARODA. Izvršnom presudom okružnog suda u Šapcu 2-23/46 od 1. juna 1946. god. osuđeni su Petko i Mara ud. Grozdić na konfiskaciju bioskopa ,,Pariz“ ““ton aparature kao i pripadajući inventar u korist države FNRJ...Smrt fašizmu-Sloboda narodu! Sreski sud u Šapcu 18. avgusta 1946. god. P-643/46 Sudija Tihomir Marjanović“. Ovom presudom Mara i Petko su izgubili sve ono što je bivši vlasnik bioskopa Janko Grozdić stekao i uložio u hotel ,,Pariz“.
Tako je ,,Pariz“ postao narodni. Arhivska dokumenta govore kako je izgledao i šta se od inventara nalazilo u hotelu ,,Pariz“. Bioskop je prestao da radi a u prostorije na spratu hotela Stambeni odsek uselio je dva građanina Šapca a nekadašnja kafana i pivnica hotela dati su u zakup Bogosavu Matiću. Zgrada hotela već je počela da propada. Fotografski atelje Ilije Živojinovića bio je srušen i nekadašnji ,,šabački hram kulture i zabave“ polako je propadao. Očigledno je bilo najvažnije konfiskovati ga, pa neka i propadne. Tek nakon deset godina formirano je preduzeće sa nazivom ,,Urduženje bioskopa Kasina i Pariz“ čiji je direktor bio Milutin Milunić koji je 1930. godine bio vlasnik bioskopa ,,Apolo“ u hotelu ,,Bristol“ koji se nalazio na prostoru današnje nove robne kuće. Dvoje izlaznih vrata premešteno je na suprotnu stranu bioskopske dvorane prema današnjoj zgradi pošte a u prostorijama nekadašnje pivnice proradila je oficirska menza. Na bioskopskom repertoaru najviše je bilo kaubojskih filmova dok je u salu dopirao miris jela iz menze. Bilo je to vreme indijanaca i kauboja. Bioskop je imao dve kino aparature i nije bilo pauza tokom filma. Dolaskom sinemaskop filmova 1957. godine bočni delovi balkona srušeni su i ostao je samo središnji deo. Prvi film prikazan na širokom bioskopskom platnu bio je ,,Karmen Džons“ a radnici u bioskopu (,,filmadžije“ ) bili su Panta Borđoški, Lazar Grujić, Aleksandar Klas, Marko Petrović, Vidosav Kovačević Parić i oni što nisu hteli da nas puste u bioskop bez ulaznice.
Hotel ,,Pariz“ srušen je 1962/63. godine i danas je na tom prostoru stara robna kuća, tačnije ,,Kineska robna kuća“. To je kratak istorijat ,,centra sveta“ starih Šapčana. Ostala je nostalgija i sećanja koja polako blede.
Dragutin Dragan Petrović
Život u okupiranom Šapcu bio je težak. Sve aktivnosti u gradu bile su pod strogom kontrolom Nemaca. Po njihovoj naredbi bioskop ,,Pariz“ morao je da povremeno radi iz dva razloga: da bi Nemci pokazali kako ,,nisu okupatori“, a drugi, kako bi se pre filma prikazivali njihovi propagandni filmski žurnali (UFA). Petku se to nije sviđalo ali kada mu je cev nemačkog pištolja stavljena na čelo bio je prisiljen da izvršava njihova naređenja.
U februaru 1999. godine vodio sam razgovor sa starim šabačkim kino - operaterom Lazarom Grujićem Lalom koji mi je dao podatke o radu bioskopa ,,Pariz“ u posleratnom periodu. Petko Grozdić je za vreme rata na tavan bioskopa sakrio jedan film od Nemaca. Po njihovom naređenju na tavanima se morao držati pesak u posudama za potrebe gašenja u slučaju požara. Petko je metalne kutije sa filmom sakrio u taj pesak i izvadio ga nakon oslobođenja 1944. godine. Bio je to film ,,Grbonja vitez lagarder“. U bioskopu ,,Pariz“ prikazao ga je kino operater Panta Borđoški. Sala i balkon bioskopa bili su prepuni posetilaca. Pretila je opasnost da se balkon sruši pod teretom publike. Predstava je bila besplatna i Šapčani su prepunili bioskopsku salu. Petko je morao da zakaže i dnevnu predstavu kako bi što veći broj Šapčana mogao da vidi film. Trajalo je to nekoliko dana sve dok iz Beograda nije stiglo naređenje da se film preda u Beograd. Posle toga Petko dolazi pod udar novih vlasti.
Evo završnih redova jednog od dokumenta koji sam dobio u ,,Međuopštinskom istorijskom arhivu Šabac“. U njemu se navodi: ,,U IME NARODA. Izvršnom presudom okružnog suda u Šapcu 2-23/46 od 1. juna 1946. god. osuđeni su Petko i Mara ud. Grozdić na konfiskaciju bioskopa ,,Pariz“ ““ton aparature kao i pripadajući inventar u korist države FNRJ...Smrt fašizmu-Sloboda narodu! Sreski sud u Šapcu 18. avgusta 1946. god. P-643/46 Sudija Tihomir Marjanović“. Ovom presudom Mara i Petko su izgubili sve ono što je bivši vlasnik bioskopa Janko Grozdić stekao i uložio u hotel ,,Pariz“.
Tako je ,,Pariz“ postao narodni. Arhivska dokumenta govore kako je izgledao i šta se od inventara nalazilo u hotelu ,,Pariz“. Bioskop je prestao da radi a u prostorije na spratu hotela Stambeni odsek uselio je dva građanina Šapca a nekadašnja kafana i pivnica hotela dati su u zakup Bogosavu Matiću. Zgrada hotela već je počela da propada. Fotografski atelje Ilije Živojinovića bio je srušen i nekadašnji ,,šabački hram kulture i zabave“ polako je propadao. Očigledno je bilo najvažnije konfiskovati ga, pa neka i propadne. Tek nakon deset godina formirano je preduzeće sa nazivom ,,Urduženje bioskopa Kasina i Pariz“ čiji je direktor bio Milutin Milunić koji je 1930. godine bio vlasnik bioskopa ,,Apolo“ u hotelu ,,Bristol“ koji se nalazio na prostoru današnje nove robne kuće. Dvoje izlaznih vrata premešteno je na suprotnu stranu bioskopske dvorane prema današnjoj zgradi pošte a u prostorijama nekadašnje pivnice proradila je oficirska menza. Na bioskopskom repertoaru najviše je bilo kaubojskih filmova dok je u salu dopirao miris jela iz menze. Bilo je to vreme indijanaca i kauboja. Bioskop je imao dve kino aparature i nije bilo pauza tokom filma. Dolaskom sinemaskop filmova 1957. godine bočni delovi balkona srušeni su i ostao je samo središnji deo. Prvi film prikazan na širokom bioskopskom platnu bio je ,,Karmen Džons“ a radnici u bioskopu (,,filmadžije“ ) bili su Panta Borđoški, Lazar Grujić, Aleksandar Klas, Marko Petrović, Vidosav Kovačević Parić i oni što nisu hteli da nas puste u bioskop bez ulaznice.
Hotel ,,Pariz“ srušen je 1962/63. godine i danas je na tom prostoru stara robna kuća, tačnije ,,Kineska robna kuća“. To je kratak istorijat ,,centra sveta“ starih Šapčana. Ostala je nostalgija i sećanja koja polako blede.
Dragutin Dragan Petrović
Najnoviji broj
25. april 2024.
