IZMEĐU REDOVA
OBEĆANA ZEMLjA
Blago onim mališanima koji su sad u zabavištu. Oni će biti pravi evropski Srbi, ili srpski evropljani. Naime, jedan od dobro upućenih zvaničnika, i to svetskih, najavio je ovih dana da će Srbija ući u Evropu, ne ovih dana, nego je on to rekao ovih dana, da će, dakle, Srbija postati član te Evropske unije tek tamo 2020. godine.
Pa jes“™ vala baš, daleko je, al“™ kod nas postoji i ona narodna “Kad god došlo dobro došlo“. Pa i naš pesnik kaže “Ljubav je lepa samo kad se čeka“.
Da, u pravu su oni koji govore da sve ovo što se radi kako bi se privirilo u Evropu, ne radi se radi onih sredovečnih, ostarelih ili potrošenih Srba, već zbog generacija koje dolaze.
Dakle, Evropo, eto nas u obećanu zemlju. Samo što nismo.
Iako nema veze sa tom pričom, a možda i ima, ovih dana se u prestonici Srbije igrao večiti derbi. I svojski su se tukli navijači “Zvezde“ i “Partizana“, onako srpski. A da nije toga bilo, svi bi mislili da u srpskom fudbalu nešto nije u redu.
A vala, i nek“™ vidi Evropa, šta su i ko su Srbi. Kad se šoramo, činimo to onako bratski i do kraja. A kad navijamo, gori i pod nogama i na tribinama. A ne kao oni tamo kod njih po uštovljenoj Evropi, sede na utakmici k“™o u pozorištu dok im se milicija dosađuje od nerada.
Kod nas neki dan baš bilo tesno. Predsednik Srbije u Moskvi, premijer u Londonu, prvi potpredsednik u Emiratima, a kud smo pristali mi svi ostali.
Lepe dane krajem oktobra radnici po nekim mestima u Srbiji obilato koristili za izražavanje svojih problema, te za okupljanja na pojedinim lokacijama i blokiranje puteva i pruga. Novembar, već, nije za to, hladno je.
A u istoj toj Srbiji, kažu neki, neće gostovati Deda Mraz. Odustao. Kažu da je javio da nam on ne treba jer imamo Vučića.
I baš ovih dana nekoliko svetskih zemalja objavilo kako izlaze iz te famozne i grozne ekonomske krize. A šta ćemo mi, kod nas ta kriza nije zvanično ni počela.
Uporedo kod nas još traje nedelja štednje. Malo ko je to u Srbiji osetio.
Po Evropi, pa i ostalim delovima sveta, od sada može da priča ko šta hoće. Amerikanci obećali da neće više prisluškivati.
Pa jes“™ vala baš, daleko je, al“™ kod nas postoji i ona narodna “Kad god došlo dobro došlo“. Pa i naš pesnik kaže “Ljubav je lepa samo kad se čeka“.
Da, u pravu su oni koji govore da sve ovo što se radi kako bi se privirilo u Evropu, ne radi se radi onih sredovečnih, ostarelih ili potrošenih Srba, već zbog generacija koje dolaze.
Dakle, Evropo, eto nas u obećanu zemlju. Samo što nismo.
Iako nema veze sa tom pričom, a možda i ima, ovih dana se u prestonici Srbije igrao večiti derbi. I svojski su se tukli navijači “Zvezde“ i “Partizana“, onako srpski. A da nije toga bilo, svi bi mislili da u srpskom fudbalu nešto nije u redu.
A vala, i nek“™ vidi Evropa, šta su i ko su Srbi. Kad se šoramo, činimo to onako bratski i do kraja. A kad navijamo, gori i pod nogama i na tribinama. A ne kao oni tamo kod njih po uštovljenoj Evropi, sede na utakmici k“™o u pozorištu dok im se milicija dosađuje od nerada.
Kod nas neki dan baš bilo tesno. Predsednik Srbije u Moskvi, premijer u Londonu, prvi potpredsednik u Emiratima, a kud smo pristali mi svi ostali.
Lepe dane krajem oktobra radnici po nekim mestima u Srbiji obilato koristili za izražavanje svojih problema, te za okupljanja na pojedinim lokacijama i blokiranje puteva i pruga. Novembar, već, nije za to, hladno je.
A u istoj toj Srbiji, kažu neki, neće gostovati Deda Mraz. Odustao. Kažu da je javio da nam on ne treba jer imamo Vučića.
I baš ovih dana nekoliko svetskih zemalja objavilo kako izlaze iz te famozne i grozne ekonomske krize. A šta ćemo mi, kod nas ta kriza nije zvanično ni počela.
Uporedo kod nas još traje nedelja štednje. Malo ko je to u Srbiji osetio.
Po Evropi, pa i ostalim delovima sveta, od sada može da priča ko šta hoće. Amerikanci obećali da neće više prisluškivati.
Najnoviji broj
30. april 2025.
