KRIŠKE VREMENA ŽIKE PAVLOVIĆA

Živojin Žika Pavlović je rođen 1933. godine u Šapcu. Sa devetnaest godina je počeo da piše o filmu za beogradske časopise, a u dvadeset petoj, posle završene APU, kao diplomirani slikar, režirao je svoj prvi amaterski film. Posle prvog igranog, „Žive vode“, slede kultna ostvarenja srpske kinematografije „Buđenje pacova“, „Kad budem mrtav i beo“, „Zaseda“, „Crveno klasje“, „Dezerter“, „Zadah tela“... Njegovi filmovi su prepoznatljivi i po izrazu i tematici koju obrađuju. Dobitnik je brojnih filmskih nagrada, među kojima su „Srebrni medved“ u Berlinu i „Zlatni lav“ u Veneciji. S obzirom da nije bio čovek režima, bio je izložen stalnim i žestokim kritikama, ali, njegovi darovi se nisu mogli sakriti. Napisao je 32 knjige i jedan je od retkih pisaca koji je dobio dve NIN-ove nagrade ““ za romane „Zid smrti“ i „Lapot“. Umro je 29. novembra 1998. godine, dok je režirao film „Država mrtvih“.
- Rado sam prihvatio poziv da govorim o ljudskoj gromadi, Žiki Pavloviću, svom preranom i nepravedno preminulom prijatelju. On je toliko veliki čovek i umetnik značajan za srpsku književnost i kinematografiju, da je moguće da mnogi sada, posthumno, žele više da se približe njegovom delu nego dok je bio živ. Velika je čast bila biti prijatelj Živojina Pavlovića i sarađivati sa njim, rekao je Radoš Bajić.