Berza

  • aero 896 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.650 ▲ 0,77%
  • ineu 35.000 ▲ 2,94%
  • jmbn 7.000 ▼ -2,78%
  • kmbn 3.130 ▼ -3,66%
  • kmbnpb 1.300 ▲ 0,15%
  • mtlc 2.000 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vpdu 11.500 ▲ 6,05%
(18. decembar 2014.)
AKADEMSKA SLIKARKA OLjA MIĆIĆ, ČLAN „HOLODROMA“

UMETNOST JE POTRAGA ZA SOPSTVOM

Za razliku od većine mladih umetnika koji su svoj put započeli u Školi primenjenih umetnosti Šapčanka Olja Mićić završila je društveni smer u Šabačkoj gimnaziji. Ljubav prema slikanju začeta još u detinjstvu, a zatim u Školici slikanja kod prof. Dragiše Marsenića, odvela ju je na Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu.
- Završila sam slikarstvo na osnovnim i specijalističkim studijama. Tokom studija je bilo dosta traganja, ali mislim da ono nije završeno ni danas. Slikanje samo po sebi i jeste jedno veliko traganje, stalno pronalaženje i prevazilaženje sopstvenih granica ““ kaže Olja.
Učešće na desetak likovih kolonija od 2006. do 2012. Sovljak, Dečije selo, Sremska Kamenica, „Dani Dunava“, Beograd, „Dž saziv likovne kolonije“, Mišar, Mladenovac, Nakučani, „Mihajlovo 2011“, Kavadarci, Makedonija, „Umetnost na Savi“, Beograd, „Reka prijateljstva“, Šabac i „Drugo međunarodno bijenale“, Travnik, BiH predstavlja dragoceno iskustvo za svakog umetnika pa i za nju.
- Na njima se upoznajemo sa kolegama, susrećemo sa novim poetikama, razmenjujemo iskustva, pri tom izmeštajući se u novu sredinu upijamo nove utiske, otvaramo se i inspirišemo. S druge strane, nagrade i priznanja su prijatna taština, zato nam toliko znače ““ ističe Olja, dobitnica druge nagrade na Likovnoj koloniji „Sovljak“ 2006., nagrade „Igor Belohlavek“ na 54. Oktobarskom salonu u Šapcu, i prve nagrade na konkursu „Otvorena galerija“ organizovanog uz pomoć projekta „Centrifuga“.
Učešćem na preko pedeset kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu samo su odraz njene volje i upornosti. Nedavnom retrospektivnom izložbom kolaža „Anatomija sna“ u galeriji Kulturnog centra, osmom samostalnom, neumorno nastavlja putem koji je sebi zacrtala.
- Možda deluje malo pretenciozno reći “retrospektivna izložba“ nakon sedam godina rada, ali ako se uzme u obzir broj nastalih radova (oko 500) i činjenica da je u pitanju više različitih serija, onda takav potez čini donekle opravdanim. Kolaže sam izlagala i ranije, u okviru određene serije u kobinaciji sa slikama na platnu većeg formata koje su proistekle iz kolaža.
Prilikom slikanja Olja dosta pažnje poklanja teksturi. Prvi ciklus radova za temu je imao deo pejzaža ili mrtve prirode. Polazeći od svedenog linijskog crteža kolažirala ga je tkaninama, peskom, žicom i plastikom. Početna razmišljanja isključivo o teksturi u službi već postavljenog kompozicijskog crteža zamenila su razmišljanja o primarnom izgledu materijala koje je upotrebljavala.
- Tokom rada, kroz izvesne eksperimente sa formom i materijom, došla sam do spontanog napuštanja crteža kao okvira delovanja. Težila sam da ostane primarno pitanje materije, njene hrapavosti i glatkoće. Na taj način, slika dobija tu mogućnost da komunicira sa percipijentom, ne samo na vizuelnom, već i na taktilnom nivou. Nabori tkanina, pored toga što grade određenu linearnost koja daje posebnu ritmičnost slici, izlaze u prostor i traže od percipijenta da sagleda i treću dimenziju slike.
Ovakvi kompozicijski sklopovi imaju asocijativni karakter, ali za razliku od kolaža na papiru, u sebi nemaju narativnu potku koja bi ih konačno determinisala.
- Kolaži na papiru nastaju paralelno sa i tokom celog ovog istraživanja. Povremeno uradim neku seriju slika na platnu koja je inspirisana ili direktno oslonjena na kolažirani predložak kada osetim potrebu da kolaž na papiru “prevedem“ u drugu tehniku i razvijem dodatno kroz razmišljanja o plastično-strukturalnoj ukupnosti.
Supruga, odnedavno i majka, priznaje da nije moguće stvarati podjednakim intezitetom jer su joj sin i porodica na prvom mestu, ali se trudi da održi kontinuitet u radu. Zato i ne čudi što je 19. decembra učestvovala na kolektivnoj izložbi u Domu omladine u Beogradu. U planu joj je i samostalna izložba u galeriji „Zora Petrović“ u podrumskom delu paviljona „Cvijeta Zuzorić“.
- Još uvek nije izvesno kada će doći do njene realizacije. Ova izložba obuhvata 365 radova malog formata (10dž10dž1 cm svaki). Oni „spavaju“ spakovani u kutiji, očekujući kada će ugledati svetlost dana. Upravo radim na novoj seriji slika većih formata. Radni naziv je „Distopija/Tanka crvena linija“. Sva platna prvo podslikavam crvenom bojom. Na crvenoj osnovi slikam pejzaže tamnog, sumornog kolorita koji deluju apokaliptično. Njima priključujem portret ili figuraciju, što je izvesna novina u mom dosadašnjem radu.
Član Udruženja likovnih umetnika Srbije, Udruženja likovnih stvaralaca Šapca i „Holodroma“ ističe da to ima i određenih prednosti.
- Preko ULUS sam dobila status samostalne umetnice, zdravstveno osiguranje i dr., dok je „Holodrom“ sasvim druga priča. Oko „Holodroma“ su okupljeni entuzijastični ljudi koji teže da afirmišu svoje stvaralaštvo nezavisno od okvira (isključivo) državnih institucija. Do sada je realizovano više zanimljivih projekata, a neki od njih su (svakodnevno) vidljivi šabačkim prolaznicima. Mislim, naravno, na predivne murale koji se nalaze u samom centru grada.
Nedavno čitajući likovne kritike Milana Kašanina iz 1925. shvatila je da se ništa nije promenilo kada je u pitanju položaj umetnika u današnjem društvu.
- Sumirajući utiske o prethodnoj umetničkoj sezoni on se žali na nedostatak adekvatnog prostora za izlaganje, nedostatak muzeja, nezainteresovanosti države da pomogne umetnicima i sl. Sve ukazuje da se okolnosti vezane za položaj umetnosti i umetnika kod nas nisu nimalo promenile. Zapravo ne može se reći da su ikada bile povoljne. U tom smislu, izlišno je glorifikovati prošlost, jer ono što mi možemo sagledati sada su rezultati rada umetnika, ali ne i teškoće sa kojima su se susretali.
„Umetnika ne čini talenat već njegov poriv za stvaranjem. Stvaralac čini ono što mu unutrašnji glas diktira. Talenat ostaje po strani ako ne postoji duh koji traži da se iskaže. Primera radi, neko može biti virtouz na gitari, ali lišen kreativne imaginacije, provodi ceo život svirajući tuđe akorde.“
„Ako neko zamišlja da bavljenje slikarstvom predstavlja idiličnu sliku toplog ateljea dok sa četkicom u ruci promatra sledeći potez na platnu, situacija najčešće nije takva. Nema puno umetnika koji mogu da žive od prodaje svojih slika a da pri tom ne prave komercijalne ustupke. Većina je prinuđena da se bavi nekim sporednim poslovima ili pedagoškim radom, a to sve, naravno, oduzima vreme. Ipak, mladog čoveka koji u sebi nosi stvaralačku klicu ništa ne može zaustaviti na kreativnom putu.“
„Umetnost je potraga za sopstvom pomoću likovnih sredstava. Sam proces stvaranja je najdragocenije iskustvo.“
O. Gavrilović

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa