BOŽANSKA REALNOST

U savremenoj nauci, posebno u Fizici, proučavaju se samo dva logički stepenovana nivoa postojanja - čulna materijalna posledica i formalni jezik. Najdublji nivo egzistencije od koga sve potiče i zavisi ““ Duhovni nivo, izostavljen je iz savremenih istraživanja. Prosečan naučnik našega doba svesno se odriče Duha, i naravno, ne može teorijski da napreduje na bazi predviđanja nadahnućem, kao Tesla, već samo tehnološki, pomoću bezbrojnih pokušaja (neokvantna mehanika ““ CERN, traganje za Higsovim bozonom, neprimereno, kao u nekoj parodiji, nazvanim Božija čestica). Kao da elektron, proton i neutron nisu takođe Božije čestice?
Prirodni kao i fizički zakoni nisu fenomeni, oni se nigde ne pojavljuju, ili, ako hoćemo, pojavljuju se na pitagorejski način ““ kao sama stvarnost. Onakve kakve se danas primenjuju u fizici, matematičke formule ne izražavaju krajnju prirodu fizičkih zakona, nego su nejasan naučni jezik, magijski zapis.
Tek u neposrednom fizičkom tumačenju elementarne matematike, one prirodno date, a ne ove ljudski konstruisane, susrećemo Duh u osnovi Fizičke realnosti. Interesantno je da u celokupnoj nauci o psihi - psihijatriji i psihologiji, uključujući i eksperimentalnu, jedino u teoriji arhetipova Karla Gustava Junga nailazimo na živu naučnu svest o ultimativnoj važnosti Duha za egzistenciju materije. I u samom Jungu očito je tu proradilo načelo jedinstvene osnovne beskonačnosti Sveta - Arhetip Kontinuuma.
Geniji kao Tesla se u situacije svog života ne unose lično. Kad nekoga vole, oni zapravo vole kosmos ovaploćen u toj osobi, a ne smrtnika-prolaznika sa svim njegovim slabostima koje mu stanje života nužno nameće.
Moje iskustvo provere najrazličitijih Teslinih izjava pokazalo je da on nije ni filozofski, ni imaginativni tip, već čist vizionar i to u smislu u kome srednjevekovni jezuita sa Palma de Majorke, Ramon Ljulj, definiše fantasmagoriju, na čitav vek pre Keplerovih Božanskih slika - arhetipova. Ramon smatra da je ljudska duša mračna soba, (lat., camera obscura), sa uzanim otvorom prema Bogu koji u nju šalje fantasmagorije, slike Božanske realnosti, koje se od ljudske imaginacije razlikuju po tome što su stvarne.
Svi pravi veliki vizionari su bukvalni, oni naprosto do detalja opisuju prizore svojih vizija. Isto tako je i naučni vizionar Tesla prenosio vizije u materiju bez ikakvog logičkog razmišljanja, koje bi mu zaista samo usporilo proces utelovljavanja ideja. Brzina rada u ispunjavanju pozvanja je zapravo glavni razlog što Tesla nije ostavio nikakvu fizičku teoriju. I kao što priroda samo stvara nikome ništa ne objašnjavajući, tako isto ponašao se i Tesla.
Dobro znajući da je Tesla bukvalni vizionar, i stoga krajnje pouzdan, decenijama sam se pitao, ne šta je Tesla imao na umu, nego šta je on video pred sobom, ispisujući sledeću neobičnu rečenicu o svom rano preminulom bratu Danilu:
„Sećanje na ono što je brat postigao činilo je svaki moj pokušaj bezvrednim u poređenju sa njim.“
Znao sam iz analize drugih Teslinih izjava, da on nije bio sklon preuveličavanju, i čak i kada bi mu izjave zvučale fantastično, uvek je imao u vidu nešto vrlo konkretno i ostvarljivo, i prema tome, da to što je rekao o Danilu mora da znači nešto mnogo više od običnog preterivanja u izlivu bratske ljubavi.
Pre četiri godine dobio sam da u prisustvu donosioca pročitam i odmah vratim detaljan dosije Tesline porodice, koji je 1893-4. godine urađen za potrebe tajne političke policije Habzburške monarhije, odmah posle Teslinog predavanja u Društvu fizičara u Parizu, a potom i u Kraljevskom Društvu u Londonu - O svetlosti i drugim visokofrekventnim fenomenima.
Tu sam naišao na pravo objašnjenje Teslinih čudnih reči o bratu: Danilo Tesla je imao veoma razvijene parapsihološke moći i, kada se skoncentriše, pomerao je stvari pogledom, što Nikoli, pored svih napornih vežbanja, nikada nije uspelo. Teslin brat Danilo imao je isti dar kao Daglas Houm, medijum koga je proučavao Teslin prijatelj, poznati engleski naučnik Vilijam Kruks, odnosno istu sposobnost kao Nina Kulagina.
Naravno da je tako nešto moguće. U pitanju je odnos energija ““ materija, koji protivureči klasičnom zakonu održanja energije. Ako rečju Petar možemo da pokrenemo sa stolice čoveka od sto kilograma ili vizuelnim signalom možemo da zaustavimo kamion, onda mora da postoji način na koji se razumno razgovara i sa atomima i molekulima. Ne samo celokupna materija, nego i prirodni jezik sastoji se od poretka frekvencija svetlosti i prema tome svaki atom ima svoje svetlosno ime. Ako su opseg, poredak i modulacija frekvencija odgovarajuće, atom će nas poslušati kao svako razumno biće. S druge strane, ako Petra pogrešno zovnemo Pavle, on će ostati da sedi. Neće proći mnogo godina, a ljudski naučni dijalog sa Kosmosom proširiće se do nivoa znanja o tome da je celokupna priroda živo biće i obdarena svešću.
Poznato je da je Nikola Tesla sa lakoćom čitao tuđe misli, (svedočenja njegovih školskih drugova iz Gospića, Graca i Praga), predviđao događaje, (1899. u Filadelfiji je silom zadržao grupu poznanika da ne otputuju vozom, koji je te noći imao tešku havariju; J.P.Morgana je odvratio od putovanja Titanikom o čemu u Morganovom arhivu postoji njegov zapis uz koji je priložena karta prve klase za Titanik), bio vrhunski hipnotizer, (njujorška večera sa ličkim bokserima braćom Živić, koje je neprimetno hipnotisao zajedno sa Džonom O“™Nilom i pukovnikom Tošićem, o čemu je pisao i Njujork Tajms), ali pomenuti izuzetan dar brata Danila nije imao.