MR MEDICINSKE FIZIKE TATJANA MARKOVIĆ TOPALOVIĆ „NAJBOLjI EDUKATOR SRBIJE“
OBRAZOVANjE JE CELOŽIVOTNA STVAR
Sa željom da se „ohrabri i nagradi nastavno osoblje koje je iskreno posvećeno svom poslu i koje koristi uspešne strategije i metode u nastavi“ Udruženje za podsticaj preduzetništva „Živojin Mišić“ uz pomoć Ministarstva prosvete tokom protekle godine pokrenulo je izuzetan projekat. Tako se među šesnaestoro nagrađenih našla i profesorka šabačke Medicinske škole „Dr Andra Jovanović“
Učenje u mladosti je klesanje u kamenu. Učenje u starosti je šaranje u pesku, prva je rečnica sa kojom se susretnu učenici prve godine u Medicinskoj školi „Dr Andra Jovanović“ u Šapcu. Dubokoumna misao koju izgovori prof. mr medicinske fizike Tatjana Marković Topalović ostaje za sva vremena urezana u pamćenje učenika generacijama unazad. I ne samo to. Otkrivajući zakone fizike na zanimljiv i kreativan način prof. Tatjana trudi se, kako sama kaže, da njeni đaci ako ne mogu da zavole ovaj predmet onda bar da ga ne zamrze.
- Nisu svi časovi kreativni. Nastavni plan i program nas tera i da ocenimo učenike, i da uradimo pismenu vežbu, i da uradimo neke suvoparne stvari koje ne mogu drugačije da izgledaju. To su bazna ili temeljna naučna znanja gde ne možete praviti kompromis. Prosto formula se tako izvodi i tu nema neke kreativnosti. Ali način kako ćete vi to približiti deci, kako ćete spojiti njihov trenutak u učionici sa svakodnevnim životom, čiji je deo i fizika, to je zapravo taj kreativan deo. Postoji čitav niz tema koje mogu da se obrade kreativno. Kada to uradite onda oni lakše prihvataju onaj neobavezan temeljni naučni pristup koji je neophodan jer ne možemo ceo život bežati od formula tvrdeći da nisu potrebne da bi se neka naučna istina saznala. Znači, jedna vrsta fine kompilacije tradicionalnog metoda koji je ponekad vrlo tvrd, oštar, temeljan, bazičan i nekog zapadnog sistema. Uvek kažem Istoka i Zapada, tradicionalnog i savremenog. Recimo u Medicinskoj školi to su zaista potreba da znaju šta je magnetna rezonanca, rengen aparat, skener, da li zrači, da li ne zrači, da li se treba slikati. To su sve stvari koje mogu da naprave jedan čas vrlo interesantnim ““ otkriva tajnu uspešno realizovanog časa prof. Tatjana dodajući da ga uvek treba započeti lepom mišlju.
Nedavna nagrada usledila je kao potvrda dvadesetdvogodišnjeg prosvetnog rada krunisanog jedinstvenim Parkom nauke, svojevrsnim 3D udžbenikom na otvorenom u dvorištu Centra za stručno usavršavanje.
- Obrazovanje je jedan spor i ako je moguće kvalitetan proces. Redovnoj ili tradicionalnoj školi nedostaje neka vrsta inovacije ali i neki segment koji će razvijati aktivno, kritičko mišljenje učenika i takođe segment u kojem bi oni mogli da rade neposredno, da sami stvaraju i nešto prave. Tako je nastao Park nauke koji predstavlja jedan neobičan iskorak iz redovnog obrazovanja ““ ističe profesorka koja je bila i inicijator osnivanja Društva ljubitelja fizike „Fizidž“.
Želeći da nauku približi i najmlađima u okviru Kancelarije za mlade već šestu godinu za redom realizovaće Letnju školu nauke. Da je na pravom putu pokazuje i prošlogodišnji rekordna poseta dece od šest do deset godina.
- Imala sam zaista veliku podršku šabačkih učiteljica koje su takođe bile spremne da pomažu i asistiraju. Ideja je da približimo deci nauku pre nego što se zaista sretnu sa fizikom, biologijom, hemijom, itd. Mislim da je to vrlo uspešno. „Fizidži“ predstavljaju iskorak iz učionice ali u redovnoj, matičnoj školi jer smatram koliko god da je za jednu zemlju bitan elitni broj učenika, elitna znanja koja zaista guraju jednu civilizaciju napred, tako isto mislim da se treba posvetiti i deci koja treba da budu naučno pismena, koja će se baviti nečim sasvim drugim u životu. „Fizidži“ su postali Društvo ljubitelja fizike sa željom da se bave temama koje su interesantne za javnost, koje su naučne doumice, koje predstavljaju prosvećivanje kako same dece koja su u tom društvo tako i svojih drugova. Oni imaju svoja tradicionalna predavanja 12. 12. u 12 sati i, zapravo, bave se onim temama koje su vrlo popularne i na taj način promovišu nauku i otvaraju vrata i ljudima koji samo žele da budu naučno pismeni a ne da sutra budu naučnici.
Smatrajući da je obrazovanje celoživotna stvar prof. Tatjana ističe da bi, za što bolji rad sa učenicima, bilo poželjno poznavati i njihov prethodni rad. To se može postići samo ako se čuje i mišljenje nastavnika i profesora koji su sa njima radili do upisa u srednju školu.
- U današnje vreme to je jako teško. Plata nije nešto što motiviše profesora. Zaista se radi o nečem što se zove lična odgovornost ili duhovno zadovoljstvo. Morate da volite svoj posao i da shvatite da to jeste vaša odgovornost. Te odgovornosti ne želim se odreći jer svaki put kad gledam učenika zapravo imam utisak da on sedi između svoja dva roditelja koja takođe prate moj rad. I to je neka vrsta odgovornosti koju nisam za dvadeset dve godine izgubila. Praktično to jeste obrazovanje jer mi imao veliku konkurenciju. Osamdeset posto informacija koju deca prime sada dolazi van formalnog obrazovanja, van škole. Samo dvadeset posto informacija deca aplikuju u školi. To je ono što je zaista jaka konkurencija.
Vrlo aktivna i u Društvu fizičara Srbije gde je član Upravnog odbora, autor većeg broja stručnih radova objavljenih u zborniku radova sa seminara o nastavi fizike, učesnica nekoliko međunarodnih konferencija u inostranstvu, ali i u Srbiji, istovremeno supruga i majka, uspeva da postigne sve. Predajući sa puno entuzijazma i volje zakone fizike i prirode na inovativni način prenosi znanja deci podstičući njihovu kreativnost i kritično mišljenje.
- Kažu da je brzina svetlosti najveća moguća brzina prostiranja interakcija. Ako je to najveća moguća brzina eto ja bih tom brzinom volela da širim ljubav prema fizici. Mislim da je to kod mene i ljubav prema fizici i prema nauci uopšte. Ali isto tako šaljem jedan jako bitan signal deci a to je da nisu samo nauka i fizika segment njihovog života. Da bi bili kompletni intelektualci njihova interesovanja moraju da idu i van okvira nauke. Treba da prate muziku, kako savremenu tako i klasičnu, književnost, umetnost. Tu mislim, pre svega, na likovnu umetnost.
Nastavljujući putem koji je zacrtala, sa željom da za koju godinu posmatra rad svojih sledbenika, učenika koji su stasavali po njenim okriljem, želi da se ostvari i u ulozi bake. Do tada, ne smanjujući tempo rada pred njom su nova predavanja, obrazovanje mladih umova, seminari i Konferencija o klimatskim promenama u Beču koja će se održati od 12. do 15. aprila na kojoj će sa svojom profesorkom Mirjanom Popović Božić i direktorom Centra za stručno usavršavanje Goranom Stojićevićem predstaviti stručni rad o korišćenju Meteorološke stanice u vreme prošlogodišnjih poplava i aktuelnosti Parka nauke.
- Nisu svi časovi kreativni. Nastavni plan i program nas tera i da ocenimo učenike, i da uradimo pismenu vežbu, i da uradimo neke suvoparne stvari koje ne mogu drugačije da izgledaju. To su bazna ili temeljna naučna znanja gde ne možete praviti kompromis. Prosto formula se tako izvodi i tu nema neke kreativnosti. Ali način kako ćete vi to približiti deci, kako ćete spojiti njihov trenutak u učionici sa svakodnevnim životom, čiji je deo i fizika, to je zapravo taj kreativan deo. Postoji čitav niz tema koje mogu da se obrade kreativno. Kada to uradite onda oni lakše prihvataju onaj neobavezan temeljni naučni pristup koji je neophodan jer ne možemo ceo život bežati od formula tvrdeći da nisu potrebne da bi se neka naučna istina saznala. Znači, jedna vrsta fine kompilacije tradicionalnog metoda koji je ponekad vrlo tvrd, oštar, temeljan, bazičan i nekog zapadnog sistema. Uvek kažem Istoka i Zapada, tradicionalnog i savremenog. Recimo u Medicinskoj školi to su zaista potreba da znaju šta je magnetna rezonanca, rengen aparat, skener, da li zrači, da li ne zrači, da li se treba slikati. To su sve stvari koje mogu da naprave jedan čas vrlo interesantnim ““ otkriva tajnu uspešno realizovanog časa prof. Tatjana dodajući da ga uvek treba započeti lepom mišlju.
Nedavna nagrada usledila je kao potvrda dvadesetdvogodišnjeg prosvetnog rada krunisanog jedinstvenim Parkom nauke, svojevrsnim 3D udžbenikom na otvorenom u dvorištu Centra za stručno usavršavanje.
- Obrazovanje je jedan spor i ako je moguće kvalitetan proces. Redovnoj ili tradicionalnoj školi nedostaje neka vrsta inovacije ali i neki segment koji će razvijati aktivno, kritičko mišljenje učenika i takođe segment u kojem bi oni mogli da rade neposredno, da sami stvaraju i nešto prave. Tako je nastao Park nauke koji predstavlja jedan neobičan iskorak iz redovnog obrazovanja ““ ističe profesorka koja je bila i inicijator osnivanja Društva ljubitelja fizike „Fizidž“.
Želeći da nauku približi i najmlađima u okviru Kancelarije za mlade već šestu godinu za redom realizovaće Letnju školu nauke. Da je na pravom putu pokazuje i prošlogodišnji rekordna poseta dece od šest do deset godina.
- Imala sam zaista veliku podršku šabačkih učiteljica koje su takođe bile spremne da pomažu i asistiraju. Ideja je da približimo deci nauku pre nego što se zaista sretnu sa fizikom, biologijom, hemijom, itd. Mislim da je to vrlo uspešno. „Fizidži“ predstavljaju iskorak iz učionice ali u redovnoj, matičnoj školi jer smatram koliko god da je za jednu zemlju bitan elitni broj učenika, elitna znanja koja zaista guraju jednu civilizaciju napred, tako isto mislim da se treba posvetiti i deci koja treba da budu naučno pismena, koja će se baviti nečim sasvim drugim u životu. „Fizidži“ su postali Društvo ljubitelja fizike sa željom da se bave temama koje su interesantne za javnost, koje su naučne doumice, koje predstavljaju prosvećivanje kako same dece koja su u tom društvo tako i svojih drugova. Oni imaju svoja tradicionalna predavanja 12. 12. u 12 sati i, zapravo, bave se onim temama koje su vrlo popularne i na taj način promovišu nauku i otvaraju vrata i ljudima koji samo žele da budu naučno pismeni a ne da sutra budu naučnici.
Smatrajući da je obrazovanje celoživotna stvar prof. Tatjana ističe da bi, za što bolji rad sa učenicima, bilo poželjno poznavati i njihov prethodni rad. To se može postići samo ako se čuje i mišljenje nastavnika i profesora koji su sa njima radili do upisa u srednju školu.
- U današnje vreme to je jako teško. Plata nije nešto što motiviše profesora. Zaista se radi o nečem što se zove lična odgovornost ili duhovno zadovoljstvo. Morate da volite svoj posao i da shvatite da to jeste vaša odgovornost. Te odgovornosti ne želim se odreći jer svaki put kad gledam učenika zapravo imam utisak da on sedi između svoja dva roditelja koja takođe prate moj rad. I to je neka vrsta odgovornosti koju nisam za dvadeset dve godine izgubila. Praktično to jeste obrazovanje jer mi imao veliku konkurenciju. Osamdeset posto informacija koju deca prime sada dolazi van formalnog obrazovanja, van škole. Samo dvadeset posto informacija deca aplikuju u školi. To je ono što je zaista jaka konkurencija.
Vrlo aktivna i u Društvu fizičara Srbije gde je član Upravnog odbora, autor većeg broja stručnih radova objavljenih u zborniku radova sa seminara o nastavi fizike, učesnica nekoliko međunarodnih konferencija u inostranstvu, ali i u Srbiji, istovremeno supruga i majka, uspeva da postigne sve. Predajući sa puno entuzijazma i volje zakone fizike i prirode na inovativni način prenosi znanja deci podstičući njihovu kreativnost i kritično mišljenje.
- Kažu da je brzina svetlosti najveća moguća brzina prostiranja interakcija. Ako je to najveća moguća brzina eto ja bih tom brzinom volela da širim ljubav prema fizici. Mislim da je to kod mene i ljubav prema fizici i prema nauci uopšte. Ali isto tako šaljem jedan jako bitan signal deci a to je da nisu samo nauka i fizika segment njihovog života. Da bi bili kompletni intelektualci njihova interesovanja moraju da idu i van okvira nauke. Treba da prate muziku, kako savremenu tako i klasičnu, književnost, umetnost. Tu mislim, pre svega, na likovnu umetnost.
Nastavljujući putem koji je zacrtala, sa željom da za koju godinu posmatra rad svojih sledbenika, učenika koji su stasavali po njenim okriljem, želi da se ostvari i u ulozi bake. Do tada, ne smanjujući tempo rada pred njom su nova predavanja, obrazovanje mladih umova, seminari i Konferencija o klimatskim promenama u Beču koja će se održati od 12. do 15. aprila na kojoj će sa svojom profesorkom Mirjanom Popović Božić i direktorom Centra za stručno usavršavanje Goranom Stojićevićem predstaviti stručni rad o korišćenju Meteorološke stanice u vreme prošlogodišnjih poplava i aktuelnosti Parka nauke.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
