Инфо

Берза

  • aero 1.695 ▼ -0,24%
  • alfa 33.990 ▼ -0,03%
  • crfs 6.000 ▼ -29,41%
  • enhl 680 ▼ -7,48%
  • glos 181 ▼ -8,59%
  • impl 3.151 ▲ 5,00%
  • jesv 5.050 ⚫ 0,00%
  • kmbn 2.141 ▲ 4,08%
  • niis 687 ▲ 0,15%
  • rmks 2.000 ▲ 8,28%
  • rso1488 119,68 ▼ -6,06%
  • rso18171 107,65 ▲ 0,50%
  • sjpt 150 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • ztpk 420 ⚫ 0,00%
(15. јануар 2015.)
МР МЕДИЦИНСКЕ ФИЗИКЕ ТАТЈАНА МАРКОВИЋ ТОПАЛОВИЋ „НАЈБОЉИ ЕДУКАТОР СРБИЈЕ“

ОБРАЗОВАЊЕ ЈЕ ЦЕЛОЖИВОТНА СТВАР

Са жељом да се „охрабри и награди наставно особље које је искрено посвећено свом послу и које користи успешне стратегије и методе у настави“ Удружење за подстицај предузетништва „Живојин Мишић“ уз помоћ Министарства просвете током протекле године покренуло је изузетан пројекат. Тако се међу шеснаесторо награђених нашла и професорка шабачке Медицинске школе „Др Андра Јовановић“
Учење у младости је клесање у камену. Учење у старости је шарање у песку, прва је речница са којом се сусретну ученици прве године у Медицинској школи „Др Андра Јовановић“ у Шапцу. Дубокоумна мисао коју изговори проф. мр медицинске физике Татјана Марковић Топаловић остаје за сва времена урезана у памћење ученика генерацијама уназад. И не само то. Откривајући законе физике на занимљив и креативан начин проф. Татјана труди се, како сама каже, да њени ђаци ако не могу да заволе овај предмет онда бар да га не замрзе.
- Нису сви часови креативни. Наставни план и програм нас тера и да оценимо ученике, и да урадимо писмену вежбу, и да урадимо неке сувопарне ствари које не могу другачије да изгледају. То су базна или темељна научна знања где не можете правити компромис. Просто формула се тако изводи и ту нема неке креативности. Али начин како ћете ви то приближити деци, како ћете спојити њихов тренутак у учионици са свакодневним животом, чији је део и физика, то је заправо тај креативан део. Постоји читав низ тема које могу да се обраде креативно. Када то урадите онда они лакше прихватају онај необавезан темељни научни приступ који је неопходан јер не можемо цео живот бежати од формула тврдећи да нису потребне да би се нека научна истина сазнала. Значи, једна врста фине компилације традиционалног метода који је понекад врло тврд, оштар, темељан, базичан и неког западног система. Увек кажем Истока и Запада, традиционалног и савременог. Рецимо у Медицинској школи то су заиста потреба да знају шта је магнетна резонанца, ренген апарат, скенер, да ли зрачи, да ли не зрачи, да ли се треба сликати. То су све ствари које могу да направе један час врло интересантним ““ открива тајну успешно реализованог часа проф. Татјана додајући да га увек треба започети лепом мишљу.
Недавна награда уследила је као потврда двадесетдвогодишњег просветног рада крунисаног јединственим Парком науке, својеврсним 3Д уџбеником на отвореном у дворишту Центра за стручно усавршавање.
- Образовање је један спор и ако је могуће квалитетан процес. Редовној или традиционалној школи недостаје нека врста иновације али и неки сегмент који ће развијати активно, критичко мишљење ученика и такође сегмент у којем би они могли да раде непосредно, да сами стварају и нешто праве. Тако је настао Парк науке који представља један необичан искорак из редовног образовања ““ истиче професорка која је била и иницијатор оснивања Друштва љубитеља физике „Физиџ“.
Желећи да науку приближи и најмлађима у оквиру Канцеларије за младе већ шесту годину за редом реализоваће Летњу школу науке. Да је на правом путу показује и прошлогодишњи рекордна посета деце од шест до десет година.
- Имала сам заиста велику подршку шабачких учитељица које су такође биле спремне да помажу и асистирају. Идеја је да приближимо деци науку пре него што се заиста сретну са физиком, биологијом, хемијом, итд. Мислим да је то врло успешно. „Физиџи“ представљају искорак из учионице али у редовној, матичној школи јер сматрам колико год да је за једну земљу битан елитни број ученика, елитна знања која заиста гурају једну цивилизацију напред, тако исто мислим да се треба посветити и деци која треба да буду научно писмена, која ће се бавити нечим сасвим другим у животу. „Физиџи“ су постали Друштво љубитеља физике са жељом да се баве темама које су интересантне за јавност, које су научне доумице, које представљају просвећивање како саме деце која су у том друштво тако и својих другова. Они имају своја традиционална предавања 12. 12. у 12 сати и, заправо, баве се оним темама које су врло популарне и на тај начин промовишу науку и отварају врата и људима који само желе да буду научно писмени а не да сутра буду научници.
Сматрајући да је образовање целоживотна ствар проф. Татјана истиче да би, за што бољи рад са ученицима, било пожељно познавати и њихов претходни рад. То се може постићи само ако се чује и мишљење наставника и професора који су са њима радили до уписа у средњу школу.
- У данашње време то је јако тешко. Плата није нешто што мотивише професора. Заиста се ради о нечем што се зове лична одговорност или духовно задовољство. Морате да волите свој посао и да схватите да то јесте ваша одговорност. Те одговорности не желим се одрећи јер сваки пут кад гледам ученика заправо имам утисак да он седи између своја два родитеља која такође прате мој рад. И то је нека врста одговорности коју нисам за двадесет две године изгубила. Практично то јесте образовање јер ми имао велику конкуренцију. Осамдесет посто информација коју деца приме сада долази ван формалног образовања, ван школе. Само двадесет посто информација деца апликују у школи. То је оно што је заиста јака конкуренција.
Врло активна и у Друштву физичара Србије где је члан Управног одбора, аутор већег броја стручних радова објављених у зборнику радова са семинара о настави физике, учесница неколико међународних конференција у иностранству, али и у Србији, истовремено супруга и мајка, успева да постигне све. Предајући са пуно ентузијазма и воље законе физике и природе на иновативни начин преноси знања деци подстичући њихову креативност и критично мишљење.
- Кажу да је брзина светлости највећа могућа брзина простирања интеракција. Ако је то највећа могућа брзина ето ја бих том брзином волела да ширим љубав према физици. Мислим да је то код мене и љубав према физици и према науци уопште. Али исто тако шаљем један јако битан сигнал деци а то је да нису само наука и физика сегмент њиховог живота. Да би били комплетни интелектуалци њихова интересовања морају да иду и ван оквира науке. Треба да прате музику, како савремену тако и класичну, књижевност, уметност. Ту мислим, пре свега, на ликовну уметност.
Настављујући путем који је зацртала, са жељом да за коју годину посматра рад својих следбеника, ученика који су стасавали по њеним окриљем, жели да се оствари и у улози баке. До тада, не смањујући темпо рада пред њом су нова предавања, образовање младих умова, семинари и Конференција о климатским променама у Бечу која ће се одржати од 12. до 15. априла на којој ће са својом професорком Мирјаном Поповић Божић и директором Центра за стручно усавршавање Гораном Стојићевићем представити стручни рад о коришћењу Метеоролошке станице у време прошлогодишњих поплава и актуелности Парка науке.
О. Гавриловић

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa