SANKALIŠTE ZA RADOST VIŠE

Šabac je grad koji je smešten u ravnici. I pored neposredna blizina planine Cer, naša deca nemaju adekvatno mesto za bavljenjem zimskim sportovima, pošto na Ceru nema ni smeštajnih kapaciteta, ni uređenih terena, staza i opreme. Poseban problem je, što zbog aktuelne ekonomske krize i nedostatka posla, većina naših sugrađana nije u mogućnosti ni da deci kupi sanke i skafander, a da ne govorimo o višednevnom odlasku na planinu. I kako nemamo uslova za bavljenje skijanjem, snoubordingom i sličnim zimskim sportovima, kao jedine zimske aktivnosti nam ostaju sankanje i grudvanje. Zbog svega gore navedenog, mi kao roditelji i građani okupljeni u Građanskoj Inicijativi „KORAK“, osećamo potrebu da kod gradskih vlasti pokrenemo inicijativu, koja bi za rezultat imala prilagođavanje jedinog brda u okruženju grada u uređeno sankalište tokom zimskog perioda. Reč je, naravno, o delu letnjikovačkog brda.
Smatramo da bi trebalo da postoji razumevanje za ovu inicijativu, naročito zato što nemamo dobru alternativu. Većina građana Šapca, izuzev sugrađana sa „Trkališta“, čija se deca sankaju niz sklonište na kom je spust dug sigurno „celih“ 6 metara, vode decu na veštačko brdo koje je konstruktivno deo nasipa na isključenju sa novog mosta. Deci je tu naravno sjajno, ali deca ko deca, ne razmišljaju o automobilima koji prolaze na pola metra od njih - iza nekompletne zaštitne ograde, sa čije se obe strane nalazi utaban sneg, na kome se jednako klizaju i sanke i automobili.
Naravno, sve ovo se dešava kada ima snega, što je poslednjih godina sve ređi slučaj. Kako ne možemo da utičemo na globalno zagrevanje, na lokalnom nivou možemo da delujemo i da nešto sami promenimo. Zbog toga će „KORAK“ kod gradskih vlasti pokrenuti inicijativu, da se na delu letnjikovačkog brda uredi staza za sankanje. Za potrebe ovog sankališta je potrebno uraditi sledeće: izvršiti delimično građevinsko prilagođavanje terena - kroz produžavanje i povećanje nagiba dela staze i vađenje zaostalih panjeva, postaviti deo zaštitne ograde na kraju staze, postaviti adekvatan broj rasvetnih tela (reflektora ili slično) kako bi se produžilo vreme eksploatacije sankališta u toku dana (u zimskim uslovima mrak pada već u 17 časova, a sankalište bi moglo da se koristi sve do 20 časova), izvršiti nabavka mašine za pravljenje veštačkog snega i postaviti mini žičaru (vučnu sajlu).
Predložena lokacija ima sav neophodan potencijal potreban za realizacije jednog ovakvog sportskog objekta: planirano zemljište je u svojini grada; padina se nalazi na severnoj strani letnjikovačkog brda, delimično je sa dve strane obrasla borovom šumom, tako da bi sneg na stazi bio zaštićen od sunca i teže bi se topio; sam teren je dug oko 220 m, što je dovoljno za formiranje nizbrdice i zaustavnog dela staze; sve potrebne infrastrukturne instalacije se već nalaze u neposrednoj blizini staze: na vrhu staze već postoji izgrađen veliki parking, sama staza bi bila dovoljno široka da primi veliki broj korisnika; dovoljno je udaljena od okolnih stambenih objekata kako se ne bi remetio život građana u okruženju staze, a van zimskog perioda ne bi uticala na režim korišćenja trim staze.