Berza

  • aero 830 ▲ 0,24%
  • dinnpb 4.252 ▲ 0,05%
  • dnos 2.800 ⚫ 0,00%
  • enhl 700 ▲ 1,30%
  • impl 3.350 ⚫ 0,00%
  • jesv 6.300 ▲ 4,95%
  • jgpk 2.300 ▲ 4,55%
  • jmbn 7.000 ▲ 7,12%
  • kmbn 3.210 ▼ -2,73%
  • kopb 5.501 ▲ 1,83%
  • lsta 550 ⚫ 0,00%
  • neks 1.484 ▲ 4,21%
  • niis 672 ▼ -0,89%
  • nssj 623 ▲ 24,60%
  • pkrp 1.200 ⚫ 0,00%
  • rmks 3.400 ▲ 13,33%
  • rso18171 109,80 ▲ 0,19%
  • rso19182 106,00 ▲ 1,46%
  • svrl 510 ▲ 1,39%
  • tgas 12.302 ▼ -0,02%
(5. februar 2015.)
POVODOM TEKSTA “U ŠAPCU HAJKA NA RODITELjE ČIJA DECA NE PRIMAJU VAKCINE“

UgroŽavanje zdravlja dece

Živimo u vremenu u kome se za neistine retko ili uopšte ne odgovara. Zbog toga nećemo trošiti prostor da objasnimo zašto su tvrdnje u nekim člancima besmislice, nego ćemo ga upotrebiti da obavestimo javnost, i upozorimo odgovorne, na štetnost ovakvih napisa u očekivanju da se na svaki članak o teorijama zavere zbog vakcinacije oglasi struka. Za razliku od “stručnjaka“ antivakcinalista, zdravstvena struka se oslanja na važeću naučnu istinu.
Prosečan životni vek čoveka se u DžDž veku produžio zahvaljujući dostupnosti ispravnoj vodi za piće i imunizaciji odnosno vakcinaciji. Zbog toga je Svetska zdravstvena organizacija u novi program „Zdravlje za sve u DžDžI veku“, među najvažnije zdravstvene ciljeve u pogledu iskorenjivanja određenih bolesti svrstala iskorenjivanje malih boginja do 2020. godine. Već sada je jasno da je ovaj cilj teško dostižan, jer smo svedoci pojave epidemije malih boginja u našij zemlji kod nevakcinisane dece i starijih osoba uzrasta 40-50 godina, koji nisu preležali bolest, a nisu ni primili vakcinu. Male boginje nisu mala bolest, kako misle laici, ako mogu da usmrte 150.000 osoba godišnje (400 dnevno, 16 svakog sata), a trajne posledice ostaju kod 100.000 dece godišnje.
Imunizacija je obavezna i u skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Sl.Glasnik RS 125-04, član 25) prema uslovima na način i prema indikacijama koje propisuje ministar zdravlja, Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima (Sl.Glasnik RS 11/06, 25/13, 63/13, 99/13, 118/13, 65/14). Obavezna vakcinacija sprovodi se prema kalendaru za deset bolesti: BCG-imunizacija protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja, rubele (crvenke), zauška, dečije paralize, Hepatitisa B, Hemophilus influenzae B (protiv upale moždanih ovojnica i upale pluća).
Pored obavezne imunizacije sprovodi se i imunizacija po epidemiološkim indikacijama, kao što je vakcinacija od velikih boginja 1972. godine i imunizacija putnika u međunarodnom saobraćaju, prilikom putovanja u zemlje u kojima ima određenih zaraznih bolesti. Svetska zdravstvena organizacija je, da bi pomogla zaštitu dece sveta od najtežih zaraznih bolesti, 1974. godine, donela tzv. Program proširene imunizacije, koja podrazumeva imunizaciju dece od sedam zaraznih bolesti.
Preventiva u koju spada i imunizacija je najefikasnija mera zaštite stanovništva od teških zaraznih bolesti koje su u prošlosti odnosile milione ljudskih života i ostavljale teške posledice kod velikog broja onih koji su preživeli. Danas sve što usledi kao posledica oboljevanja od bolesti koje se mogu prevenirati vakcinacijom - umiranje, dijagnostičke i terapijske procedure, lečenje, bolovanje, umanjena radna sposobnost, invaliditet, tuđa nega i pomoć, zaražavanje drugih osoba i drugi direktni i indirektni troškovi opterećuju porodicu i društvo u celini. Istina je da pojedinci treba i mogu da odlučuju o svom zdravlju, ali oni treba da budu dobro obavešteni o posledicama svoga izbora. U skladu sa time u zemljama EU oni koji se odluče protiv vakcine znaju da troškovi lečenja od bolesti za koje je propisana vakcinacija padaju na teret obolelog ili njegovog roditelja ili staratelja ako su u pitanju deca. U nekim zemljama nevakcinisana deca ne mogu boraviti u vrtićima i drugim kolektivnim centrima.
Postoje deca i odrasle osobe, koje zbog određenih bolesti i stanja ne mogu primiti vakcinu, ali su oni zaštićeni ako se nalaze u okruženju vakcinisanih osoba. Ukoliko se procenat zdravih nevakcinisanih osoba smanji ispod 95% postoji velika opasnost da se osobe, koje ne smeju da se vakcinišu zaraze, a posledice zaražavanja su za njih su, zbog ionako oslabljenog imuniteta, veoma opasne.
Ako se osvrnemo na, naprimer, saobraćaj i sagledamo koliko je dece i odraslih osoba poginulo i povređeno, koliko ima trajnog invaliditeta i zapitamo se da li zbog toga u DžDžI veku treba da se vozimo zaprežnim kolima ili, kao što se to i čini, povećavamo bezbednost u saobraćaju upotrebom sigurnosnih sedišta, pojaseva, ograničenjem brzine. Ne znamo kakve su posledice genetski modifikovane hrane, nekontrolisane primene hemije u proizvodnji hrane, zračenja oko nas i drugih štetnih faktora okoline. Nijedno udruženje ne traži da se zabrane prevozna sredstva starija od 10 godina, da se zabrani prodaja hrane koja nije ispitana po zdravlje ljudi“¦
Od lekara se traži da potpisom “garantuju“ da vakcinacija neće imati neželjene efekte po zdravlje! Ne postoji ni jedna medicinska intervencija koja ne može imati neželjene posledice, samo što su one na sreću retke. O neželjenim posledicama medicinskih intervencija se uči na studijama medicine, o njima je obavezno napisano u deklaraciji svakog leka, vakcine, pomoćnog lekovitog sredstva. Neželjene posledice medicinskih intervencija i upotrebe lekova i vakcina su sastavni deo zdravstvene struke i toliko su retke da ne dovode u pitanje primenu istih. I na kraju pitanje da li neko traži potpis od vozača autobusa, pilota ili mašinovođe da garantuje da će bezbedno stići na odredište.
Antivakcinalni pokreti, do skoro nepostojeći, su dobili snažan zamah posle pandemije svinjskog gripa 2009. godine, koja je bila blaža nego što se očekivalo. Korumpiranost koja je zahvatila društvo, uključujući na žalost i zdravstveni sektor, posebno događanja kod nabavke vakcina, iskoristile su ksenofobične grupe, koje se neargumentovano i pretenciozno mešaju u struku i obmanjuju ljude koji su nezadovoljni sistemom zdravstvene zaštite u našoj zemlji. Naš zdravstveni sistem, iako znatno osiromašen, počiva i opstaje zahvaljujući upravo savesti i moralu najvećeg broja zdravstvenih radnika.
RAZMISLITE da li roditelji male dece, koje su njihovi roditelji vakcinisali, imaju pravo da ugroze budućnost svoje dece, tako što će ih izložiti opasnosti da se tokom života razbole od teških bolesti koje se mogu prevenirati vakcinom. U susednoj Hrvatskoj, sud procenjuje da je pravo na zdravlje deteta ispred prava roditelja na pogrešnu odluku.
Zavod za javno zdravlje Šabac

Najnoviji broj

12. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa