Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(5. фебруар 2015.)
БАДОВИНАЧКЕ ТЕМЕ И ДИЛЕМЕ

ДРИНА ОДНОСИ МАЧВАНСКЕ ЊИВЕ

Плаховита река одроњава десну, обалу, као да жели да погранична, мачванска села пресели у Босну. Да ли Павловића мост може остати на сувом?
Дрино наше море... кажу Бадовинчани лети, кад се у њој купају. Крива Дрино, говоре јој кад се ругају, кад љуто куну и анатемишу. А Дрина? Не пита ни народ ни цара ни ћесара, већ потајице рони обалу. И то скоро искључиво ону десну, мачванску. Као да је намерила да пограничне делове атара Бадовинаца, Салаша Црнобарског и Црне Баре из Србије пресели у Босну.
Преко потребна обалоутврда
Са “кроћењем“ Дрине, по неким предањима почело се 1813. године. То не само да је скуп, већ и одговоран посао. Новца је увек било мало, а жеља да се коначно уреди корито ове нестабилне и хировите реке, много. И мало шта је до сада постигнуто. “Узаврела“ вода Дрине још увек односи плодне мачванске њиве.
- Догоди се да данас идете путем поред Дрине, а већ сутра га нема. Исто се догађа и са њивама, које се преко ноћи нађу у кориту реке, пуне водом. Она просто подрива и то скоро искључиво своју десну, мачванску обалу и тако читави делови атара нестају под налетом воде. То је рекао бих сталан проблем, који и поред ранијих улагања у обалоутврду, није решен. Продор већих количина воде на Куртовића ади, могао би заобићи Павловића мост у чију изградњу су уложена огромна средства, каже Живан Јакшић, одборник Скупштине општине Богатић.
Он детаљније описује случај Бадовинаца, својевремено највећег села у Србији, чија половина атара се нашла на другој страни Дрине. Бадовиначки сељаци, са којима смо разговарали кажу да је то око 3.000 хектара, док преко реке имају и 700 хектара шума. Неконтролисаном сечом стабала, бесправном експлоатацијом шљунка и песка, те одроњавањем плодне земље, створено је неколико ада. Највеће су: Сувача, Бијуклића ада, Савковача и Пљоштара. Некад су тамо живели Бадовинчани у безименим насељима. Селили су се из мачванске стране у рано пролеће, а назад враћали у половином јесени. Доста бадовиначких ученика похађало је и завршавало, тада школе у Бијељини.
Новца увек мало
Мачванска обала Дрине простире се у дужини од око 25 километара. На том простору има доста опасности од продора већих количина дринске воде и одроњавања њива. Пољопривредници којима је у више случајева цео земљишни иметак близу Дрине указују на чињеницу да река никад не мирује. Опасно је шетати се дуж њене обале, јер стално подрива мекше тло. То је у овом случају, десна обала. Дешава се да просто утапа и веће камене громаде које су постављане као заштита обале на том простору. У сваком случају стручни део посла на регулацији обале никада није до краја завршен, углавном због недостатка новца, а у питању су огромна средства.
Тако су већи делови атара пограничних мачванских села према Дрини још увек слабо заштићени. Плодне њиве али и бројна материјална добра стално су изложени ћудима немирне реке.
Апели за помоћ, могу се често чути иза говорнице у Скупштини општине Богатић. С друге стране неопходна велика средства се стално јављају као непремостива препрека.
Љ.Ђ.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa