(5. februar 2015.)
BADOVINAČKE TEME I DILEME

DRINA ODNOSI MAČVANSKE NjIVE

Plahovita reka odronjava desnu, obalu, kao da želi da pogranična, mačvanska sela preseli u Bosnu. Da li Pavlovića most može ostati na suvom?
Drino naše more... kažu Badovinčani leti, kad se u njoj kupaju. Kriva Drino, govore joj kad se rugaju, kad ljuto kunu i anatemišu. A Drina? Ne pita ni narod ni cara ni ćesara, već potajice roni obalu. I to skoro isključivo onu desnu, mačvansku. Kao da je namerila da pogranične delove atara Badovinaca, Salaša Crnobarskog i Crne Bare iz Srbije preseli u Bosnu.
Preko potrebna obaloutvrda
Sa “kroćenjem“ Drine, po nekim predanjima počelo se 1813. godine. To ne samo da je skup, već i odgovoran posao. Novca je uvek bilo malo, a želja da se konačno uredi korito ove nestabilne i hirovite reke, mnogo. I malo šta je do sada postignuto. “Uzavrela“ voda Drine još uvek odnosi plodne mačvanske njive.
- Dogodi se da danas idete putem pored Drine, a već sutra ga nema. Isto se događa i sa njivama, koje se preko noći nađu u koritu reke, pune vodom. Ona prosto podriva i to skoro isključivo svoju desnu, mačvansku obalu i tako čitavi delovi atara nestaju pod naletom vode. To je rekao bih stalan problem, koji i pored ranijih ulaganja u obaloutvrdu, nije rešen. Prodor većih količina vode na Kurtovića adi, mogao bi zaobići Pavlovića most u čiju izgradnju su uložena ogromna sredstva, kaže Živan Jakšić, odbornik Skupštine opštine Bogatić.
On detaljnije opisuje slučaj Badovinaca, svojevremeno najvećeg sela u Srbiji, čija polovina atara se našla na drugoj strani Drine. Badovinački seljaci, sa kojima smo razgovarali kažu da je to oko 3.000 hektara, dok preko reke imaju i 700 hektara šuma. Nekontrolisanom sečom stabala, bespravnom eksploatacijom šljunka i peska, te odronjavanjem plodne zemlje, stvoreno je nekoliko ada. Najveće su: Suvača, Bijuklića ada, Savkovača i Pljoštara. Nekad su tamo živeli Badovinčani u bezimenim naseljima. Selili su se iz mačvanske strane u rano proleće, a nazad vraćali u polovinom jeseni. Dosta badovinačkih učenika pohađalo je i završavalo, tada škole u Bijeljini.
Novca uvek malo
Mačvanska obala Drine prostire se u dužini od oko 25 kilometara. Na tom prostoru ima dosta opasnosti od prodora većih količina drinske vode i odronjavanja njiva. Poljoprivrednici kojima je u više slučajeva ceo zemljišni imetak blizu Drine ukazuju na činjenicu da reka nikad ne miruje. Opasno je šetati se duž njene obale, jer stalno podriva mekše tlo. To je u ovom slučaju, desna obala. Dešava se da prosto utapa i veće kamene gromade koje su postavljane kao zaštita obale na tom prostoru. U svakom slučaju stručni deo posla na regulaciji obale nikada nije do kraja završen, uglavnom zbog nedostatka novca, a u pitanju su ogromna sredstva.
Tako su veći delovi atara pograničnih mačvanskih sela prema Drini još uvek slabo zaštićeni. Plodne njive ali i brojna materijalna dobra stalno su izloženi ćudima nemirne reke.
Apeli za pomoć, mogu se često čuti iza govornice u Skupštini opštine Bogatić. S druge strane neophodna velika sredstva se stalno javljaju kao nepremostiva prepreka.
Lj.Đ.

Najnoviji broj

12. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa