BADOVINAČKE TEME I DILEME
DRINA ODNOSI MAČVANSKE NjIVE
Plahovita reka odronjava desnu, obalu, kao da želi da pogranična, mačvanska sela preseli u Bosnu. Da li Pavlovića most može ostati na suvom?
Drino naše more... kažu Badovinčani leti, kad se u njoj kupaju. Kriva Drino, govore joj kad se rugaju, kad ljuto kunu i anatemišu. A Drina? Ne pita ni narod ni cara ni ćesara, već potajice roni obalu. I to skoro isključivo onu desnu, mačvansku. Kao da je namerila da pogranične delove atara Badovinaca, Salaša Crnobarskog i Crne Bare iz Srbije preseli u Bosnu.
Preko potrebna obaloutvrda
Sa “kroćenjem“ Drine, po nekim predanjima počelo se 1813. godine. To ne samo da je skup, već i odgovoran posao. Novca je uvek bilo malo, a želja da se konačno uredi korito ove nestabilne i hirovite reke, mnogo. I malo šta je do sada postignuto. “Uzavrela“ voda Drine još uvek odnosi plodne mačvanske njive.
- Dogodi se da danas idete putem pored Drine, a već sutra ga nema. Isto se događa i sa njivama, koje se preko noći nađu u koritu reke, pune vodom. Ona prosto podriva i to skoro isključivo svoju desnu, mačvansku obalu i tako čitavi delovi atara nestaju pod naletom vode. To je rekao bih stalan problem, koji i pored ranijih ulaganja u obaloutvrdu, nije rešen. Prodor većih količina vode na Kurtovića adi, mogao bi zaobići Pavlovića most u čiju izgradnju su uložena ogromna sredstva, kaže Živan Jakšić, odbornik Skupštine opštine Bogatić.
On detaljnije opisuje slučaj Badovinaca, svojevremeno najvećeg sela u Srbiji, čija polovina atara se našla na drugoj strani Drine. Badovinački seljaci, sa kojima smo razgovarali kažu da je to oko 3.000 hektara, dok preko reke imaju i 700 hektara šuma. Nekontrolisanom sečom stabala, bespravnom eksploatacijom šljunka i peska, te odronjavanjem plodne zemlje, stvoreno je nekoliko ada. Najveće su: Suvača, Bijuklića ada, Savkovača i Pljoštara. Nekad su tamo živeli Badovinčani u bezimenim naseljima. Selili su se iz mačvanske strane u rano proleće, a nazad vraćali u polovinom jeseni. Dosta badovinačkih učenika pohađalo je i završavalo, tada škole u Bijeljini.
Novca uvek malo
Mačvanska obala Drine prostire se u dužini od oko 25 kilometara. Na tom prostoru ima dosta opasnosti od prodora većih količina drinske vode i odronjavanja njiva. Poljoprivrednici kojima je u više slučajeva ceo zemljišni imetak blizu Drine ukazuju na činjenicu da reka nikad ne miruje. Opasno je šetati se duž njene obale, jer stalno podriva mekše tlo. To je u ovom slučaju, desna obala. Dešava se da prosto utapa i veće kamene gromade koje su postavljane kao zaštita obale na tom prostoru. U svakom slučaju stručni deo posla na regulaciji obale nikada nije do kraja završen, uglavnom zbog nedostatka novca, a u pitanju su ogromna sredstva.
Tako su veći delovi atara pograničnih mačvanskih sela prema Drini još uvek slabo zaštićeni. Plodne njive ali i brojna materijalna dobra stalno su izloženi ćudima nemirne reke.
Apeli za pomoć, mogu se često čuti iza govornice u Skupštini opštine Bogatić. S druge strane neophodna velika sredstva se stalno javljaju kao nepremostiva prepreka.
Drino naše more... kažu Badovinčani leti, kad se u njoj kupaju. Kriva Drino, govore joj kad se rugaju, kad ljuto kunu i anatemišu. A Drina? Ne pita ni narod ni cara ni ćesara, već potajice roni obalu. I to skoro isključivo onu desnu, mačvansku. Kao da je namerila da pogranične delove atara Badovinaca, Salaša Crnobarskog i Crne Bare iz Srbije preseli u Bosnu.
Preko potrebna obaloutvrda
Sa “kroćenjem“ Drine, po nekim predanjima počelo se 1813. godine. To ne samo da je skup, već i odgovoran posao. Novca je uvek bilo malo, a želja da se konačno uredi korito ove nestabilne i hirovite reke, mnogo. I malo šta je do sada postignuto. “Uzavrela“ voda Drine još uvek odnosi plodne mačvanske njive.
- Dogodi se da danas idete putem pored Drine, a već sutra ga nema. Isto se događa i sa njivama, koje se preko noći nađu u koritu reke, pune vodom. Ona prosto podriva i to skoro isključivo svoju desnu, mačvansku obalu i tako čitavi delovi atara nestaju pod naletom vode. To je rekao bih stalan problem, koji i pored ranijih ulaganja u obaloutvrdu, nije rešen. Prodor većih količina vode na Kurtovića adi, mogao bi zaobići Pavlovića most u čiju izgradnju su uložena ogromna sredstva, kaže Živan Jakšić, odbornik Skupštine opštine Bogatić.
On detaljnije opisuje slučaj Badovinaca, svojevremeno najvećeg sela u Srbiji, čija polovina atara se našla na drugoj strani Drine. Badovinački seljaci, sa kojima smo razgovarali kažu da je to oko 3.000 hektara, dok preko reke imaju i 700 hektara šuma. Nekontrolisanom sečom stabala, bespravnom eksploatacijom šljunka i peska, te odronjavanjem plodne zemlje, stvoreno je nekoliko ada. Najveće su: Suvača, Bijuklića ada, Savkovača i Pljoštara. Nekad su tamo živeli Badovinčani u bezimenim naseljima. Selili su se iz mačvanske strane u rano proleće, a nazad vraćali u polovinom jeseni. Dosta badovinačkih učenika pohađalo je i završavalo, tada škole u Bijeljini.
Novca uvek malo
Mačvanska obala Drine prostire se u dužini od oko 25 kilometara. Na tom prostoru ima dosta opasnosti od prodora većih količina drinske vode i odronjavanja njiva. Poljoprivrednici kojima je u više slučajeva ceo zemljišni imetak blizu Drine ukazuju na činjenicu da reka nikad ne miruje. Opasno je šetati se duž njene obale, jer stalno podriva mekše tlo. To je u ovom slučaju, desna obala. Dešava se da prosto utapa i veće kamene gromade koje su postavljane kao zaštita obale na tom prostoru. U svakom slučaju stručni deo posla na regulaciji obale nikada nije do kraja završen, uglavnom zbog nedostatka novca, a u pitanju su ogromna sredstva.
Tako su veći delovi atara pograničnih mačvanskih sela prema Drini još uvek slabo zaštićeni. Plodne njive ali i brojna materijalna dobra stalno su izloženi ćudima nemirne reke.
Apeli za pomoć, mogu se često čuti iza govornice u Skupštini opštine Bogatić. S druge strane neophodna velika sredstva se stalno javljaju kao nepremostiva prepreka.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
