Инфо

Берза

  • aero 1.682 ▼ -0,59%
  • alfa 33.605 ▼ -2,41%
  • gmon 1.595 ▼ -0,31%
  • jesv 5.150 ▲ 0,88%
  • niis 679 ▼ -0,73%
  • spru 810 ▲ 1,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tlkb 2.700 ⚫ 0,00%
(26. фебруар 2015.)
ОСВРТ

ОПРЕЗНО С ВОДОМ ЗА ПИЋЕ

Према доступним водним ресурсима Србија је у горњој половини лествице држава, односно међу првих 50. Тај податак не сме да завара јер су само осам одсто ових вода домаће, а чак 92 одсто воде у Србији чине транзитне. Дакле, домаћим водама Србија располаже са око 2.000 кубних метара годишње, по становнику. Посматрано са овог аспекта припадамо великој групи осетљивих по питању расположивости водним ресурсом. Овај однос још је неповољнији на северу Србије, где је домаћих вода тек један одсто.
Све указује на чињеницу да се очување водних ресурса мора поставити испред свега.
У истом контексту је и изјава једног реномираног бизнисмена, који је доста новца уложио у приобаљу Дрине, а намеран је да и даље инвестира на добробит свог народа.
- Видите ли сва ова моторна возила која просто “гамижу“ свакодневно пространим путевима Чикага. Питам се, шта би се догодило да изненада овде пар дана нестане нафте? Али уверавам вас, да су воде Мачве вредније од нафте. Од изузетне је важности сачувати их не загађене, за пиће, рекао је једном приликом Слободан Павловић, амерички бизнисмен српског порекла рођен у Поповима, код Бијељине у Републици Српској.
По пречишћавању вода Србија се налази на зачељу листе Европских држава, са свега око шест одсто загађених вода које се пречишћавају. Још један поражавајући податак односи се на канализационе системе, где је без приступа канализацији око 65 одсто Србије. Ако се посматрају само урбане градске зоне, ситуација ни ту није ружичаста. Чак 25 градова нема изграђену канализацију. Нажалост, у том непопуларном друштву је и општина Богатић. Овде је изграђен главни канализациони колектор у дужини од 17 километара али даље од тога се практично није макло. Грађане Мачве и у оним селима за које је пројектом предвиђено постављање секундарне канализационе мреже и онима где није, годинама мучи проблем прописног одлагања течног отпада. Септичке јаме “ничу као гљиве после кише“, а свежину здравог пољског ваздуха, често “запљускује“, смрад осоке која често завршава у каналима.
И најновији случај појаве загађене воде за пиће у Црној Бари је опомињући. Како сазнајемо и у извештају команданта Штаба за ванредне ситуације општине Богатић Ненада Бесеровца, они су донели одлуку о забрани коришћења воде за пиће и припремање хране у Црној Бари и да се с тим у вези затвори артерска чесма у Совљаку.
Мештани Црне Баре и Совљака се пијаћом водом снабдевају из цистерне, а какву воду пију други Мачвани?
Љ.Ђ.

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa