MALOZVORNIČANIN VLADO ILIĆ UGOSTITELjSTVOM, HUMANOŠĆU, SLIKAMA I CVEĆEM OSVOJIO BEOGRAD
ŠEŠIR MOJ , SVETSKI A NAŠ
Sipao vino Titu. Kvalitetna kuhinja i širok asortiman ponude, iznad svega. Preko 13.000 uplata humanitarne pomoći. Bori se da u kafani punoj umetničkiih slika i cveća, očuva etno stil. Ukras boemske četvrti prestonice
Vlado Ilić, rodom iz Malog Zvornika je jedan od retkih privrednika, ugostitelja, pre svega mladih, obrazovanih ljudi, koji svoju sreću nije potražio preko velike bare, već u prestonom srpskom gradu, kraj ušća velikih reka. Beograd ga je opčinio i zauvek osvojio 1969. godine, kada je ovde sasvim slučajno došao iz hotela Drina u Zvorniku.
Željan znanja i napredovanja, odmah je prionuo na rad. Prvo zaposlenje bilo je u restoranu Banija. Tu je često svraćao tadašnji upravnik, uglednog skadarlijskog restorana Tri šešira Nedeljko Gavrilović. Odmah je zapazio ambicioznog i vrednog Vladu. Nije dugo prošlo i posle Šumadije, Hajduka i kratkog usavršavanja na Golfu, došao je u Tri šešira, a ubrzo potom otvorio sopstvenu kafanu Šešir moj. Ona je preko dve decenije pravi dragulj, kultne boemske četvrti Beograda.
Sa setom, ove blage zime 2015. godine u svom, danas prestižnom restoranu, gde je počeo davnih osamdesetih sa četiri stola, priča o svom druženju s Titom. Posebno ističe kako je predsedniku bivše države, pažljivo sipao vino i praznio pikslu. Ljubaznost i gostoprimstvo, tada mladog ugostitelja, nije promaklo maršalu, a Vlado je uporno nastojao da uvek i prema svakom gostu bude uslužan i prijatnog ophođenja. Besprekoran kvalitet, koji traži od svakog dobavljača i vrhunska zabava su i danas najvažniji u njegovom Šeširu.
- Naravno uvek uz svežu hranu, veliki izbor pića i drugih specijaliteta uz svakodnevnu muziku na uvce, kaže Vlado.
Zidove uvek lepo uređenog restorana, Šešir moj, starog preko dve decenije krase mnogobrojne umetničke slike, koje su pravi odmor od monotone svakodnevice velikog grada. Još kad se svemu dodaju raskošni cvetni aranžmani, pažljivo odabran nameštaj i izvan svega kvalitet kuhinje i ljubaznost osoblja, zadovoljstvo svakog gosta, tera ga da ovde ponovo dođe. Nije ni čudo što u Šeširu mom, često borave poznata imena iz sveta politike, umetnosti, sporta... Vladin restoran je postao nezaobilazna stanica na turističkoj mapi posetilaca Beograda, koji ne propuštaju priliku da se ovde razonode i uživo razumeju duh Beograda.
Gazda Vlada će uskoro podizanjem skadarlijske zastave označiti početak ovogodišnje turističke sezone u Skadarskoj ulici. Cenjeni privrednik i ugostitelj uspeo je da u svoj ugostiteljski objekat unese duh starog vremena i nekadašnjeg stila bekrijaškog života, koji vodi bespoštednu borbu s izazovima novog vremena.
Pored svega nije izostala ni humanitarna linija života ovog preduzimljivog i vrednog čoveka. U mnogo slučajeva bio je na usluzi unesrećenima i uvek je spreman da pomogne. Ni nagrade nisu izostale.
- Dva puta sam nagrađivan značkama Kulturno prosvetne zajednice Srbije za turizam i ugostiteljstvo. Od mnoštva diploma i zahvalnica, izdvajam nagradu za životno delo Udruženja privrednih novinara Srbije.
Restoran je 2006. i prošle godine proglašavan za najbolji u Srbiji, a titulu najboljeg osvojili smo i za jugoistočnu Evropu, dodaje Vlado. Na kraju ovog razgovora za Glas Podrinja ističe da bi se dobijalo treba i davati.
Željan znanja i napredovanja, odmah je prionuo na rad. Prvo zaposlenje bilo je u restoranu Banija. Tu je često svraćao tadašnji upravnik, uglednog skadarlijskog restorana Tri šešira Nedeljko Gavrilović. Odmah je zapazio ambicioznog i vrednog Vladu. Nije dugo prošlo i posle Šumadije, Hajduka i kratkog usavršavanja na Golfu, došao je u Tri šešira, a ubrzo potom otvorio sopstvenu kafanu Šešir moj. Ona je preko dve decenije pravi dragulj, kultne boemske četvrti Beograda.
Sa setom, ove blage zime 2015. godine u svom, danas prestižnom restoranu, gde je počeo davnih osamdesetih sa četiri stola, priča o svom druženju s Titom. Posebno ističe kako je predsedniku bivše države, pažljivo sipao vino i praznio pikslu. Ljubaznost i gostoprimstvo, tada mladog ugostitelja, nije promaklo maršalu, a Vlado je uporno nastojao da uvek i prema svakom gostu bude uslužan i prijatnog ophođenja. Besprekoran kvalitet, koji traži od svakog dobavljača i vrhunska zabava su i danas najvažniji u njegovom Šeširu.
- Naravno uvek uz svežu hranu, veliki izbor pića i drugih specijaliteta uz svakodnevnu muziku na uvce, kaže Vlado.
Zidove uvek lepo uređenog restorana, Šešir moj, starog preko dve decenije krase mnogobrojne umetničke slike, koje su pravi odmor od monotone svakodnevice velikog grada. Još kad se svemu dodaju raskošni cvetni aranžmani, pažljivo odabran nameštaj i izvan svega kvalitet kuhinje i ljubaznost osoblja, zadovoljstvo svakog gosta, tera ga da ovde ponovo dođe. Nije ni čudo što u Šeširu mom, često borave poznata imena iz sveta politike, umetnosti, sporta... Vladin restoran je postao nezaobilazna stanica na turističkoj mapi posetilaca Beograda, koji ne propuštaju priliku da se ovde razonode i uživo razumeju duh Beograda.
Gazda Vlada će uskoro podizanjem skadarlijske zastave označiti početak ovogodišnje turističke sezone u Skadarskoj ulici. Cenjeni privrednik i ugostitelj uspeo je da u svoj ugostiteljski objekat unese duh starog vremena i nekadašnjeg stila bekrijaškog života, koji vodi bespoštednu borbu s izazovima novog vremena.
Pored svega nije izostala ni humanitarna linija života ovog preduzimljivog i vrednog čoveka. U mnogo slučajeva bio je na usluzi unesrećenima i uvek je spreman da pomogne. Ni nagrade nisu izostale.
- Dva puta sam nagrađivan značkama Kulturno prosvetne zajednice Srbije za turizam i ugostiteljstvo. Od mnoštva diploma i zahvalnica, izdvajam nagradu za životno delo Udruženja privrednih novinara Srbije.
Restoran je 2006. i prošle godine proglašavan za najbolji u Srbiji, a titulu najboljeg osvojili smo i za jugoistočnu Evropu, dodaje Vlado. Na kraju ovog razgovora za Glas Podrinja ističe da bi se dobijalo treba i davati.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
7. novembar 2024.