BEZ SLOGE NEMA NI VAJDE

Na godišnjoj skupštini Šabačkog udruženja stočara prošlog petka u sali Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Šabac četrdesetak članova dobilo je najnovije informacije vezane za uredbe i podsticaje planirane za predstojeću godinu od strane savetodavaca Stručne službe, mogućnosti registracije farme od predstavnika veterinarske inspekcije, bankarskih pogodnosti, kao i o uslugama i programu lekova jedne od šabačkih veterinarskih stanica.
Ovoga puta okupljene stočare najviše je zanimao novonastali problem oko otkupa mleka. Usled navale velikih količina mleka na tržištu najviše su ostali oštećeni mali proizvođači čije su količine od dvadeset litara isključene iz otkupa.
- Pokušaćemo sa mlekarama koje su odbile otkup mleka da porazgovaramo i vidimo da li ćemo moći da izađemo u susret malim proizvođačima. Smatram da im je trebalo dati određeno vreme za odlučivanje, pokušaj da uvećaju svoju proizvodnju ili da odustanu od nje. U ovom momentu nikom nije lako da odustane kad vidimo da je privreda u teškoj situaciji. Svako je pokušao kroz jednu, dve ili tri krave da nađe sebi dodatna primanja i da reši svoje ekonomsko pitanje koje je veoma teško. Srednji proizvođači koji imaju cenu oko trideset šest dinara možda su na pozitivnoj nuli. Sve to zavisi i od kvaliteta hrane koji diktira i cenu i da li su u određenom trenutku kupili jeftinije proizvode. Repromaterijal i nus proizvodi od početka godine poskupeli su za petnaest odsto ““ rekao je Milivoje Mile Živanović, potpredsednik Skupštine Šabačkog udruženja stočara.
Situacija na tržištu junadi takođe je zabrinjavajuća. Cena po kilogramu pre nove godine bila je od 2,05 do 2,10 evra, a sada se kreće od 1,8 do 1,9.
- U ovom momentu nemamo nikakvu ekonomsku dobit ni od te proizvodnje. Već za svinjarstvo da i ne pričam. Tu je katastrofalna situacija. U jednom momentu cena tovljenika je bila sto dinara po kilogramu. Sada se za nijansu popravila. Računica nije sjajna. Cena jednog kilograma proizvedenog tovljenika je negde oko sto šezdeset dinara, a sada imamo sto dvadeset dinara. Do sto šezdeset dinara proizvođač gubi oko tri i po hiljade dinara po tovljeniku.
Stočari rešenje vide u dogovoru između proizvođača, prerađivača i kupaca, krajnjih potrošača, uz posredstvo države.
- Treba da se dogovorimo između sebe, da uvažimo jedni druge. Svestan sam da hrana treba da bude jeftina ali ja kao proizvođač platim ceh. Proizvedem hranu a krajni potrošač pojede skupu. Tu se izgubi ekonomska dobit. Vreme je teško za sve. Nema više ulaganja u selo koje faktički stari. Ne kupuje se, ne gradi, ne ulaže u novu mehanizaciju iz jednostavnog razloga. Nema dovoljno finansijskih sredstava.
Na teritoriji Šapca, Koceljeve, delu Vladimiraca i Loznice koje pokriva ovo Udruženje situacija je ista. Mali proizvođači su najugroženiji. Ukidanje kvota do sto litara mleka u Evropskoj uniji od prvog marta donosi još veću zabrinutost.
- To mleko verovatno će završiti na našem tržištu. U najavi je da će koštati oko dvadeset šest euro centi. Zapadne zemlje imaju moć i pokušaće da kroz subvencije nadoknade poljoprivredniku izgubljeno. Naša država nema sredstva ni moć. Ovom prilikom pozivam sve proizvođače, mlekare i stočare, da se ujedine, okupe oko udruženja bilo šabačkog ili mačvanskog, s ciljem osnivanja jednog jakog kako bi se uhvatili u koštac sa ovim problemom. To je preko potrebno jer se teško dogovaramo za razliku od prerađivača kojih je manji broj. Čini mi se da svako gleda svoj interes u ovom momentu. Nije spreman da pomogne drugom i da reši goruće pitanje ““ zaključuje Živanović.