ŠEP UPRILIČIO TRIBINU
VODA NAŠA NASUŠNA
Povodom Svetskog dana voda, koji se obeležava 22. marta, Šabački ekološki pokret je organizovao tribinu pod nazivom “Kakvu vodu pijemo“.
- Problem u vezi sa vodom postaje sve izraženiji. Samo tri posto vode na našoj planeti smatra se pijaćom, teoretski, a u praksi je to, na žalost, samo jedan posto. Poznata je činjenica da je količina vode neravnomerno raspoređena, najkvalitetnija je na severu planete, u zemljama kao što su Švedska, Kanada, Rusija i druge, dok je najveći problem u afričkim zemljama. U svetu umire tri do četiri miliona ljudi godišnje, usled nedostatka vode, istakao je Trifun Drobnjak, predsednik Šabačkog ekološkog pokreta.
Govorili su Goran Ćorilić tehnolog iz JKP “Vodovod“ i dr Igor Dragičević iz Zavoda za javno zdravlje Šabac.
- Poznato je da se u Mačvanskom okrugu pije drinska voda. Izvorišta se nalaze u Tabanoviću, Malom Zabranu i Prnjavoru. Šapčani imaju sreću da piju vodu koja je visokog kvaliteta, naglasio je Ćorilić, koji je govorio o proizvodnji vode.
Ukupna proizvodnja u JKP “Vodovod“ Šabac, u protekloj godini, iznosila je 6.717.081 kubik, što je, bez obzira što je danas duplo više potrošača, cifra slična onima iz devedesetih godina.
- Ljudi su počeli da štede vodu. To je trend koji je doveo do toga da se neka izvorišta zatvaraju, kao u Mađarskoj i nekim drugim zemljama. Snaga izvorišta u Malom Zabranu je 200, a u Tabanoviću 400 litara u sekundi. Nama bi bilo dovoljno jedno izvorište, postojanje drugog je više iz siguronosnih razloga, dodao je Ćorilić.
U našem narodu je uvreženo mišljenje da je voda Bogom dana kad se jednom napravi izvorište ili iskopa bunar, međutim, bez ispitivanja, kontrole i ulaganja, svi vodni objekti su izloženi rizicima i potencijalno opasni po zdravlje. Higijenski ispravna voda, produžila je životni vek.
- U Mačvanskom okrugu, veliki procenat ljudi ne pije vodu sa vodovodnih sistema, čak oko 40% njih piju vodu koja nije pod nadzorom i koja je često, ako ne neispravna, onda pod rizikom od zagađenja po raznim osnovama. Na našu sreću, mi „ležimo“ na najvećem podzemnom rezervoaru vode u jugoistočnoj Evropi, ali imamo i rizike po kvalitet vode, od kojih je prvi poljoprivreda, odnosno primena veštačkih đubriva, neadekvatno rešeno pitanje kanalizacije - septične jame negativno utiču na kvalitet vode, dok treću opasnost predstavlja industrija, pre svega, „propala“ industrija ““ Zajača, deponija u Stolicama, Zorka, Viskoza i mnogi drugi objekti, naglasio je dr Dragičević koji je preporučio vodu iz Šabačkog vodovoda, jednom od pet najboljih u Srbiji, za razliku od individualnih vodnih objekata, u kojima je situacija veoma loša.
“Bog nam je dao da drinski šljunak u koji reka ponire ima enormnu filtracionu moć i, za sada, sama priroda brani kvalitet vode. Verujem da će tako ostati i u budućnosti“.
Dr Igor Dragičević
- Problem u vezi sa vodom postaje sve izraženiji. Samo tri posto vode na našoj planeti smatra se pijaćom, teoretski, a u praksi je to, na žalost, samo jedan posto. Poznata je činjenica da je količina vode neravnomerno raspoređena, najkvalitetnija je na severu planete, u zemljama kao što su Švedska, Kanada, Rusija i druge, dok je najveći problem u afričkim zemljama. U svetu umire tri do četiri miliona ljudi godišnje, usled nedostatka vode, istakao je Trifun Drobnjak, predsednik Šabačkog ekološkog pokreta.
Govorili su Goran Ćorilić tehnolog iz JKP “Vodovod“ i dr Igor Dragičević iz Zavoda za javno zdravlje Šabac.
- Poznato je da se u Mačvanskom okrugu pije drinska voda. Izvorišta se nalaze u Tabanoviću, Malom Zabranu i Prnjavoru. Šapčani imaju sreću da piju vodu koja je visokog kvaliteta, naglasio je Ćorilić, koji je govorio o proizvodnji vode.
Ukupna proizvodnja u JKP “Vodovod“ Šabac, u protekloj godini, iznosila je 6.717.081 kubik, što je, bez obzira što je danas duplo više potrošača, cifra slična onima iz devedesetih godina.
- Ljudi su počeli da štede vodu. To je trend koji je doveo do toga da se neka izvorišta zatvaraju, kao u Mađarskoj i nekim drugim zemljama. Snaga izvorišta u Malom Zabranu je 200, a u Tabanoviću 400 litara u sekundi. Nama bi bilo dovoljno jedno izvorište, postojanje drugog je više iz siguronosnih razloga, dodao je Ćorilić.
U našem narodu je uvreženo mišljenje da je voda Bogom dana kad se jednom napravi izvorište ili iskopa bunar, međutim, bez ispitivanja, kontrole i ulaganja, svi vodni objekti su izloženi rizicima i potencijalno opasni po zdravlje. Higijenski ispravna voda, produžila je životni vek.
- U Mačvanskom okrugu, veliki procenat ljudi ne pije vodu sa vodovodnih sistema, čak oko 40% njih piju vodu koja nije pod nadzorom i koja je često, ako ne neispravna, onda pod rizikom od zagađenja po raznim osnovama. Na našu sreću, mi „ležimo“ na najvećem podzemnom rezervoaru vode u jugoistočnoj Evropi, ali imamo i rizike po kvalitet vode, od kojih je prvi poljoprivreda, odnosno primena veštačkih đubriva, neadekvatno rešeno pitanje kanalizacije - septične jame negativno utiču na kvalitet vode, dok treću opasnost predstavlja industrija, pre svega, „propala“ industrija ““ Zajača, deponija u Stolicama, Zorka, Viskoza i mnogi drugi objekti, naglasio je dr Dragičević koji je preporučio vodu iz Šabačkog vodovoda, jednom od pet najboljih u Srbiji, za razliku od individualnih vodnih objekata, u kojima je situacija veoma loša.
“Bog nam je dao da drinski šljunak u koji reka ponire ima enormnu filtracionu moć i, za sada, sama priroda brani kvalitet vode. Verujem da će tako ostati i u budućnosti“.
Dr Igor Dragičević
M.F.
Najnoviji broj
16. april 2026.
