HRISTOS VASKRSE!
U ovoj, poslednjoj nedelji Časnog posta, koja se zove Velika ili Strasna nedelja, praznuje se uspomena na izdaju, hvatanje i stradanje Gospoda Isusa Hrista. Cele sedmice, u našim hramovima se vrše posebna bogosluženja, a najvažniji praznici su Veliki četvrtak i Veliki petak
Danas, na Veliki četvrtak, dan kada je Gospod ustanovio Svetu tajnu pričešća, služi se liturgija svetog Vasilija Velikog, a u večernjim časovima, u hramu se čita dvanaest jevanđelja o stradanju Hristovom.
Na Veliki petak, koji je spomen Hristovog raspeća, u hramovima se popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici provlače ispod stola na koji je položena plaštanica, pomole Bogu i pomisle želju.
Cele ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su vezani lepi običaji u našem narodu i celom hrišćanskom svetu. Farbanje jaja je jedan od najradosnijih srpskih običaja, koji nije iskorenjen ni u gradovima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak na ognjištu daje poseban žar božićnoj noći, tako vaskršnje crveno jaje predstavlja posebnu radost za one koji daruju i za darovane.
Na Veliki petak, koji je spomen Hristovog raspeća, u hramovima se popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto (grob Hristov), ispred oltara. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici provlače ispod stola na koji je položena plaštanica, pomole Bogu i pomisle želju.
Cele ove nedelje crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.
Vaskrs je najveći hrišćanski praznik. Toga dana je Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg čoveka na zemlji darovao večni život. Zbog značaja ovoga praznika, svaka nedelja u toku godine posvećena je Vaskrsu i svaka nedelja je mali Vaskrs. Vaskrs spada u pokretne praznike, i praznuje se posle jevrejske Pashe, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na sam dan prolećne ravnodnevnice, ili neposredno posle nje. Najranije može da padne 4. aprila, a najkasnije 8. maja po novom kalendaru.
Za Vaskrs su vezani lepi običaji u našem narodu i celom hrišćanskom svetu. Farbanje jaja je jedan od najradosnijih srpskih običaja, koji nije iskorenjen ni u gradovima. Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak na ognjištu daje poseban žar božićnoj noći, tako vaskršnje crveno jaje predstavlja posebnu radost za one koji daruju i za darovane.
Najnoviji broj
18. april 2024.
