U ČAST DANA GRADA U ŠABAČKOM POZORIŠTU OTVORENA VELIKA GODIŠNjA IZLOŽBA
VELIKANI PISANE REČI
U interpretaciji doajena šabačkog glumišta Petra Lazića pesmom „Mišar“ najvećeg srpskog živog elegičara Krstivoja Ilića, proteklog ponedeljka otvorena je Velika godišnja izložba „Šabački pisci, šabački izdavači (2000. ““ 2015.)“. Oko pet stotina knjiga stotinak šabačkih autora, ali i izdavača, našlo je svoje mesto u staklenim vitrinama galerijskog prostora teatra koji, kako reče direktor Zoran Karajić, ne može bez knjige.
-Teatar se prvo piše pa tek onda izvodi. Otuda knjige u teatru. Ne da bi se nekom hleb uzimao nego je knjizi u pozorištu prirodno staniše kao i slici i skulpturi, notama, klaviru i violini. Želeli smo da prikažemo ukupnu produkciju bez nekog posebnog vrednovanja. Zato i izvesne nelogičnosti, nedefinisanost žanrova i spoj naizgled nespojivih autora. Da ne zaboravimo čiji smo nastavljači na početku izložbe smo postavili vitrinu „Velikani pisane reči“. Zaista impresivno i obavezujuće. Želimo da Šabac na kulturnoj mapi Srbije zauzme mesto koje mu pripada. Mesto u samom vrhu. A to možemo samo afirmacijom domaćeg stvaralaštva i domaćih stvaralaca. Šabac i šabački stvaraoci imaju šta da kažu i pokažu svetu. Želimo koncertnu dvoranu, kuću pisaca, bioskop, veliki pozorišni festival u savremeno opremljenom teatru. Želimo dugoročnu osmišljenu kulturnu politiku baziranu na stvarnim potrebama i mogućnostima našeg grada. Ljude za to imamo. Stvaralaštvo prepustiti stvaraocima. Oni koji to nisu uvek pokušavaju da spreče ili omalovaže stvaraoce i stvaralaštvo u okruženju da bi sebi digli cenu. Stalno mašu velikanima koji su već izdržali probu vremena. Mnogo je uzbudljivije, verujte mi, prepoznati umetnost u ovom trenutku i tamo gde se na prvi pogled i ne očekuje. Neka ova velika izložba bude mali prilog tom istraživanju i prepoznavanju ““ istakao je Karajić.
Impozantan broj pesničkih zbirki i pripovedaka, romana, eseja, drama, kritika, monografija, memoara, prevoda, priređenih izdanja, leksikona, bibliografija, našlo se pred očima javnosti, a u čast Dana grada, 22. aprila. Svedoci vremena u kojoj je pisana reč beležila život, razmišljanja, htenja i nastojanja umova poput Stojana Novakovića, Jovana Cvijića, Mihaila Radovanovića, Pavla Popovića, Milorada Šapčanina, Laze Lazarevića, Vladimira Jovanovića, Ljubomira Stojanovića, Janka Veselinovića, Stanislava Vinavera, Branimira Ćosića, Oskara Daviča, Živojina Pavlovića. Od velikana pisane reči do savremenih stvaralaca među kojima, na prvom mestu, i dva živa klasika srpske književnosti Dušana Kovačevića i Krstivoja Ilića. Kovačevićeva dela zastupljena najvećim brojem knjiga iz sabranih dela u kojima primat uzimaju veličanstvene drame koje se pamte i prepričavaju dugo posle gledanja. Iz bogatog i raznovrsnog Ilićevog opusa izložene odabrane zbirke za sve uzraste, izdate od strane naših uglednih izdavača, a i šabačkog „Čivija printa“, podsetile su i starije i mlađe generacije na vreme detinjstva, školovanja i odrastanja uz pesme ovog svestranog pesnika. Rame uz rame sa njima vredno pero istoričara Bogdana Sekendeka čije knjige predstavljju prave male riznice istorijskog bogatstva srpskog naroda ali i Šapčana i šabačkog kraja.
Sa željom da ova manifestacija zaživi, a šabački autori svoje mesto nađu na književnom nebu savremene srpske scene, izabrani opus šabačke pisane reči zablistao je u svom punom sjaju.
-Teatar se prvo piše pa tek onda izvodi. Otuda knjige u teatru. Ne da bi se nekom hleb uzimao nego je knjizi u pozorištu prirodno staniše kao i slici i skulpturi, notama, klaviru i violini. Želeli smo da prikažemo ukupnu produkciju bez nekog posebnog vrednovanja. Zato i izvesne nelogičnosti, nedefinisanost žanrova i spoj naizgled nespojivih autora. Da ne zaboravimo čiji smo nastavljači na početku izložbe smo postavili vitrinu „Velikani pisane reči“. Zaista impresivno i obavezujuće. Želimo da Šabac na kulturnoj mapi Srbije zauzme mesto koje mu pripada. Mesto u samom vrhu. A to možemo samo afirmacijom domaćeg stvaralaštva i domaćih stvaralaca. Šabac i šabački stvaraoci imaju šta da kažu i pokažu svetu. Želimo koncertnu dvoranu, kuću pisaca, bioskop, veliki pozorišni festival u savremeno opremljenom teatru. Želimo dugoročnu osmišljenu kulturnu politiku baziranu na stvarnim potrebama i mogućnostima našeg grada. Ljude za to imamo. Stvaralaštvo prepustiti stvaraocima. Oni koji to nisu uvek pokušavaju da spreče ili omalovaže stvaraoce i stvaralaštvo u okruženju da bi sebi digli cenu. Stalno mašu velikanima koji su već izdržali probu vremena. Mnogo je uzbudljivije, verujte mi, prepoznati umetnost u ovom trenutku i tamo gde se na prvi pogled i ne očekuje. Neka ova velika izložba bude mali prilog tom istraživanju i prepoznavanju ““ istakao je Karajić.
Impozantan broj pesničkih zbirki i pripovedaka, romana, eseja, drama, kritika, monografija, memoara, prevoda, priređenih izdanja, leksikona, bibliografija, našlo se pred očima javnosti, a u čast Dana grada, 22. aprila. Svedoci vremena u kojoj je pisana reč beležila život, razmišljanja, htenja i nastojanja umova poput Stojana Novakovića, Jovana Cvijića, Mihaila Radovanovića, Pavla Popovića, Milorada Šapčanina, Laze Lazarevića, Vladimira Jovanovića, Ljubomira Stojanovića, Janka Veselinovića, Stanislava Vinavera, Branimira Ćosića, Oskara Daviča, Živojina Pavlovića. Od velikana pisane reči do savremenih stvaralaca među kojima, na prvom mestu, i dva živa klasika srpske književnosti Dušana Kovačevića i Krstivoja Ilića. Kovačevićeva dela zastupljena najvećim brojem knjiga iz sabranih dela u kojima primat uzimaju veličanstvene drame koje se pamte i prepričavaju dugo posle gledanja. Iz bogatog i raznovrsnog Ilićevog opusa izložene odabrane zbirke za sve uzraste, izdate od strane naših uglednih izdavača, a i šabačkog „Čivija printa“, podsetile su i starije i mlađe generacije na vreme detinjstva, školovanja i odrastanja uz pesme ovog svestranog pesnika. Rame uz rame sa njima vredno pero istoričara Bogdana Sekendeka čije knjige predstavljju prave male riznice istorijskog bogatstva srpskog naroda ali i Šapčana i šabačkog kraja.
Sa željom da ova manifestacija zaživi, a šabački autori svoje mesto nađu na književnom nebu savremene srpske scene, izabrani opus šabačke pisane reči zablistao je u svom punom sjaju.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
18. april 2024.
