GRAĐANSKA INICIJATIVA “KORAK“
POJAČATI NjI-FI U CENTRU
Prateći moderne trendove i tendencije u svetu, grad Šabac je, kao deo inicijative “Šabac 26“, na predlog Demokratske omladine, još u aprilu 2012. omogućio besplatan NjI-FI na centralnom šetalištu. Takođe, u maju iste godine pokrenut je besplatan NjI-FI u Velikom parku i najavljeno je proširenje usluge na Karađorđevu ulicu i Stari grad.
Međutim, kako to obično biva, radost korisnika nije dugo potrajala. Kako, osim informacija da je projekat koštao 1.000.000,00 dinara i da ga je finansirao Telekom, odnosno 200.000,00 dinara za Veliki park koje je finansirala Gradska uprava, ništa drugo nije podeljeno sa građanima, bavićemo se nagađanjima gde je nastao problem. Zašto interneta nije bilo dugi vremenski period, zašto je u Velikom parku isključen nakon nekoliko meseci, zašto nikada nije pokrenut na najavljenim lokacijama, odnosno zašto kada radi ““ ne radi kako treba?
Smatramo da su na ova pitanja trebali da se daju odgovori u vidu saopštenja Gradske uprave, a ne da budu postavljana od strane GI KORAK. Složićete se da kada nešto košta 1.200.000,00 neke valute, makar kostarikanskih kolona, to treba da služi svrsi! U gradu koji se zadnjih godina, između ostalog, diči sve većim brojem gostiju iz inostranstva (karneval, susreti folklor ansambla, ŠLF“¦), a i tehnološki pretenduje na više pozicije, ovakvi propusti su nedopustivi. Verujemo da je pravo vreme da se pokaže na delu oprema u koju je investirana gore navedena suma. Nakon toga ćemo imati razlog više da se smatramo delom civilizovanog sveta, pošto se internet već dugi vremenski period, širom civilizovanih zemalja, smatra prirodnim bogatstvom, nikako uslugom i privilegijom. Smatramo da bi, ukoliko se projekat realizuje planski i transparentno, korist za građane i posetioce bila mnogo veća nego u odnosu na projektovane troškove.
Ističemo da svaki KORAK koji očekujemo u pravcu tehnološkog napretka i boljitka nije hir mlađih i “budućih“ generacija, već težnja ka popravljanju uslova života, olakšanje sve neophodnije elektronske komunikacije.
Zbog svega navedenog, smatramo da je obaveza nadležnih uspostavljanje ponovne mogućnosti “brze i besplatne konekcije“ bar na šetalištu u centru grada. Kako bi to omogućili, predlažemo da se preduzmu sledeći koraci:
““ Ispratiti trendove i povećati brzinu protoka na bar 40 mb/s;
““ Rasporediti pristupne tačke ravnomerno duž šetališta, sa obe strane ulice;
““ Ograničiti svakog korisnika na određeni protok, kako bi svi korisnici imali jednake mogućnosti;
““ Zabraniti korišćenje programa peer2peer kako bi se sprečila zloupotreba ovog opšteg dobra;
““ U blizini ugostiteljskih objekata, naročito letnjih bašta, pojačati protok i ukoliko se ukaže potreba dodati ruter, ne kao uslugu ugostiteljima, već kao obavezu prema svim korisnicima koji se na tim mestima okupljaju u najvećem broju.
Međutim, kako to obično biva, radost korisnika nije dugo potrajala. Kako, osim informacija da je projekat koštao 1.000.000,00 dinara i da ga je finansirao Telekom, odnosno 200.000,00 dinara za Veliki park koje je finansirala Gradska uprava, ništa drugo nije podeljeno sa građanima, bavićemo se nagađanjima gde je nastao problem. Zašto interneta nije bilo dugi vremenski period, zašto je u Velikom parku isključen nakon nekoliko meseci, zašto nikada nije pokrenut na najavljenim lokacijama, odnosno zašto kada radi ““ ne radi kako treba?
Smatramo da su na ova pitanja trebali da se daju odgovori u vidu saopštenja Gradske uprave, a ne da budu postavljana od strane GI KORAK. Složićete se da kada nešto košta 1.200.000,00 neke valute, makar kostarikanskih kolona, to treba da služi svrsi! U gradu koji se zadnjih godina, između ostalog, diči sve većim brojem gostiju iz inostranstva (karneval, susreti folklor ansambla, ŠLF“¦), a i tehnološki pretenduje na više pozicije, ovakvi propusti su nedopustivi. Verujemo da je pravo vreme da se pokaže na delu oprema u koju je investirana gore navedena suma. Nakon toga ćemo imati razlog više da se smatramo delom civilizovanog sveta, pošto se internet već dugi vremenski period, širom civilizovanih zemalja, smatra prirodnim bogatstvom, nikako uslugom i privilegijom. Smatramo da bi, ukoliko se projekat realizuje planski i transparentno, korist za građane i posetioce bila mnogo veća nego u odnosu na projektovane troškove.
Ističemo da svaki KORAK koji očekujemo u pravcu tehnološkog napretka i boljitka nije hir mlađih i “budućih“ generacija, već težnja ka popravljanju uslova života, olakšanje sve neophodnije elektronske komunikacije.
Zbog svega navedenog, smatramo da je obaveza nadležnih uspostavljanje ponovne mogućnosti “brze i besplatne konekcije“ bar na šetalištu u centru grada. Kako bi to omogućili, predlažemo da se preduzmu sledeći koraci:
““ Ispratiti trendove i povećati brzinu protoka na bar 40 mb/s;
““ Rasporediti pristupne tačke ravnomerno duž šetališta, sa obe strane ulice;
““ Ograničiti svakog korisnika na određeni protok, kako bi svi korisnici imali jednake mogućnosti;
““ Zabraniti korišćenje programa peer2peer kako bi se sprečila zloupotreba ovog opšteg dobra;
““ U blizini ugostiteljskih objekata, naročito letnjih bašta, pojačati protok i ukoliko se ukaže potreba dodati ruter, ne kao uslugu ugostiteljima, već kao obavezu prema svim korisnicima koji se na tim mestima okupljaju u najvećem broju.
Najnoviji broj
18. april 2024.
