Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(21. maj 2015.)
VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA VASPITAČE NAJBOLjI PROFESIONALCI

ZA RANO UČENjE I RAZVOJ DECE

Visoka škola strukovnih studija za vaspitače u Šapcu je akreditovala specijalistički program za rad sa decom ranog uzrasta. Ovaj program sledi savremeni trend prepoznavanja važnosti kontinuiranog profesionalnog razvoja vaspitača i posebno, naglašava značaj razvoja profesionalnih kompetencija onih koji rade sa decom ranog, odnosno jaslenog uzrasta. Poštujući princip „najbolji profesionalci za rano učenje i razvoj“, ovaj specijalistički program se zasniva na najsavremenijim koncepcijama razvoja kompetencija vaspitača-specijalista za rad sa decom ranog uzrasta.
Šta je rano učenje i razvoj?
- Pojam rano učenje i razvoj najčešće ukazuje na period od rođenja deteta do napunjene tri godine. U našem vaspitno-obrazovnom sistemu to je tzv. jasleni uzrast. Ovaj period u razvoju deteta je od neprocenjivog značaja za celokupni razvoj ličnosti, ali, na žalost, nije na odgovarajući način prepoznat ni od strane porodice, ni aktera vaspitno-obrazovnog rada sa decom. Veliki broj roditelja i dalje smatra de je u tom uzrastu za dete najvažnija dobra briga o njegovoj fizičkoj dobrobiti, što uključuje dobru higijenu, ishranu i odmor, a da se sve ostalo sponatno razvija kao posledica te brige. Na žalost, kreatori vaspitno-obrazovnog sistema, iako imaju obuhvatnije poglede na razvoj deteta tog uzrasta, ne daju dovoljno podsticaja potrebnih za rano učenje i razvoj u savremenim uslovima. U zvaničnim obrazovnim politikama još uvek se više pažnje posvećuje deci od četiri godine do polaska u školu. Međutim, različiti pokazatelji kvaliteta vaspitanja i obrazovanja koji se prate na međunarodnom nivou, ukazuju da su najveći napredak u obrazovnoj sferi ostvarile upravo zemlje koje su posebnu pažnju posvetile ranom učenju i razvoju deteta.
Kakvi profesionalci su potrebni za rad sa decom ranog uzrasta?
- Najkraći odgovor je ““ najbolji. Međunarodna istraživanja generalno potvrđuju da je kvalitet zaposlenih profesionalaca (vaspitača, stručnih saradnika, saradnika i dr.) ključan za ostvarivanje ciljeva obrazovne politike i povećanje obuhvata i kvaliteta rada na svim nivoima obrazovanja. Sve ovo se posebno odnosi na rad na početnom nivou ““ u jaslicama, zbog osetljivosti dece ovog uzrastu. Profesionalno osoblje koje ima viši nivo formalnog obrazovanja, odnosno koje je specijalizovano za praktični, strukovni rad sa decom ranog uzrasta, ostvaruje mnogo stimulativniju, topliju i podržavajuću interakciju sa decom sa kojom radi. Naučna i stručna literatura takođe pokazuje i da nivo kvalifikacija vaspitača pozitivno utiče na saznajni razvoj dece, uključujući razvoj govora, mišljenja i pamćenja, kao i da stimuliše izgradnju pozitivne slike o sebi kod samog deteta.
Aktuelna shvatanja celoživotnog učenja i obrazovanja na kojima se zasniva savremeno društvo ““ „društvo znanja“, naglašavaju da se priprema za svet rada ne može obaviti „jednokratnim“ obrazovanjem koje se završava sticanjem odgovarajućeg sertifikata ili diplome. Danas samo kontinuirano učenje omogućava da budete konkurentni u sferi rada i zapošljavanja.
U tom konteksu, sve više se i u obrazovanju vaspitača, naročito onih specijalizovanih za rad sa decom ranog uzrasta, umesto „znanja“ kao klasičnog ishoda obrazovanja, govori o „kompetencijama“. Kompetencije obuhvataju, ali i nadilaze znanje i veštine i uključuju ličnu dimenziju (znati kako da se ponašate u određenoj situaciji) i etičku dimenziju (posedovati određene lične i profesionalne vrednosti).
Kada se govori o vaspitačima za rad sa decom ranog uzrasta, najčešće se ističe da je obrazovnim programom neophodno da se podstiču sledeće kompetencije: otvorenost u komunikaciji i sposobnost prihvatanja dijaloga; kritičko razmišljanje o sopstvenoj praksi i bavljenje složenim pitanjima iz različitih uglova; učenje iz različitih, često i suprotstavljenih gledišta; sposobnost bavljenja nepredvidljivim i neizvesnim situacijama; konstruisanje nove prakse i novih saznanja, zajednički, sa decom, porodicama i kolegama.
Specijalistički program za rad sa decom ranog uzrasta koji je razvila i akreditovala Visoka škola strukovnih studija za vaspitače u Šapcu povezuje sticanje prethodno navedenih kompetencija sa savremenim pricipima praktičnog rada s decom ranog uzrasta:
Najbolji način da pripremite decu za život odraslih ljudi je da im pružite ono što im je kao deci potrebno;
Deca su celovite ličnosti koje imaju osećanja, ideje i odnose sa drugima i potrebno im je da budu fizički, mentalno, moralno i duhovno zdravi;
Aktivnosti kao matematičke i umetničke ne mogu da budu odvojene, jer mala deca uče na integrativan način, a ne kroz jasno odvojene „odeljke“ iskustva;
Deca najbolje uče kada imaju adekvatnu odgovornost, kada im je dopušteno da prave greške, donose odluke i prave izbore i kad poštujemo njihovu autonomiju;
Naglasak bi trebalo da bude na samodisciplini, a ne na spoljašnjem disciplinovanju od strane odraslih. Deci je potrebno da njihovi napori i trud budu vrednovani;
Postoje periodi kada su mala deca posebno sposobna da uče određene stvari;
Polazna tačka ranog učenja i svih vaspitno-obrazovnih aktivnosti sa decom tog uzrasta je ono što oni mogu da urade, a ne ono što ne mogu da urade;
Mašta, kreativnost i sve vrste simboličkih aktivnosti (crtanje, ples, pričanje priča i sl.) razvijaju se samo ako postoje pogodni uslovi;
Odnosi sa drugim ljudima (i odraslima i decom) su od centralnog značaja u detetovom životu;
Kvalitetan vaspitno-obrazovni rad sa decom ranog uzrasta uključuje tri stvari: dete, kontekst u kome se učenje odvija i znanje i razumevanje koje dete razvija.
Zašto je važno rano učenje i razvoj?
- Zašto je rano učenje i razvoj deteta toliko važno? Možemo da razlikujemo individualno razvojne i društvene razloge važnosti ranog učenja i razvoja.
U prve tri godine života deca doživljavaju svet na celovitiji način nego na drugim uzrastima i pošto imaju prirodnu radoznalost i urođenu potrebu za istraživanjem, uče svim čulima ““ vid, sluh, miris, ukus i dodir. U prvim godinama po rođenju mozak se razvija brže nego ikad u životu, a broj nervnih veza ““ sinapsi najbrže i najviše raste baš u prve tri godine. One sinapse koje se puno koriste, postaju trajno deo mozga, a one koje se ne koriste, postepeno se gube. Zato je potrebno da dete ima mogućnosti za različite oblike aktivnosti, bogata i raznovrsna čulna, emocionalna i socijalna iskustva, da bi sinapse koje su povezane sa tim iskustvima ostale trajne.
Pored toga, ne smemo zaboraviti da savremene koncepcije razvoja tretiraju dete od rođenja kao individuu koja se razvija u jedinstvenu ličnost, ima svoje potrebe i prava da ih ispolji. Upravo potrebe i prava deteta čine da je ono biće koje ima svoje moći, iako u periodu ranog razvoja ne može da ih ostvari bez podrške odraslih . Na žalost, naša vaspitno-obrazovna politika nedovoljno prepoznaje moći samog deteta, već ga više tretira kao nemoćno biće čije potrebe bolje prepoznaju odrasli, nego ono samo. To je neophodno promeniti i u svesti roditelja i u svesti profesionalaca koji rade sa decom ranog uzrasta.
Sa društvene tačke gledišta, rano učenje i razvoj koje se odvija u društveno-organizovanom sistemu, kao što su jaslice ili neki odgovarajući oblik privatne inicijative (privatne jaslice) je važno zbog pozitivnih uticaja koje ima na kasnije socijalno uključivanje deteta i mlade osobe. Po pravilu, deca koja se u ranom uzrastu uključe u društvno-organizovano vaspitanje i obrazovanje ostaju duže u obrazovnom sistemu, uspešniji su u obrazovnim postignućima (na primer, istraživanja sprovedena u Srbiji pokazala su da deca koja su od ranog uzrasta uključena u društveno-organizovano vaspitanje i obrazovanje su pokazala bolje rezultate na PISA testovima na kraju osnovne škole) i završavaju bar srednje, a često i visoko obrazovanje. Sticanjem što višeg nivoa obrazovanja povećavaju svoje šanse za zapošljavanje i mobilnost u poslu. Pored toga, ređe pokazuju štetne i socijalno neprihvatljive oblike ponašanja, kao što su narkomanija, maloletničke trudnoće, nasilničko ponašanje i delikvencija, prostitucija itd. Društvo manje ulaže u socijalnu i zdravstvenu zaštitu, a oni su, sa svojim stečenim kompetencijama, značajniji resurs ili socijalni kapital. Opisani značaj ranog uključivanja u vaspitno-obrazovni rad ““ u jaslice i slične forme, naročito je vidljiv kod dece iz osetljivih grupa suočenih sa raznim formama siromaštva, uključujući i obrazovno siromaštvo porodice. Kod dece koja nisu izložena siromaštvu, uključivanje u jaslice ima izuzetan uticaj na razvoj socijalnog ponašanja, uspostavljanje odnosa sa vršnjacima, pozicioniranje u grupi dece, razvoj govora i veštine komunikcije. Kao država čije je zvanično opredeljenje priključivanje Evropskoj uniji, moramo da imamo u vidu i da je poslednjih godina rano učenje i razvoj predmet izuzetne pažnje evropske obrazovne politike. Mnoge zemlje su postavile ambiciozne ciljeve u oblasti povećanja obuhvata dece, povećanja kvaliteta rada u ovoj oblasti, ali kvaliteta profesionalnog obrazovanja i usavršavanja vaspitača za rad sa decom ranog uzrasta.

Mr Branka Pavlović, Visoka škola

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa