STVARALAŠTVO JANKA VESELINOVIĆA VEČNA INSPIRACIJA UMETNIKA
LAMENT NAD GROBNICOM VESELINOVIĆA
Pisac “Hajduk Stanka“, ostavio dragocenu, upečatljivu sliku idiličnog sela u vreme izgradnje nacionalne države. Najavljene “pokretne slike“ treba da upotpune već doživljenu literarnu priču o lepoj Mačvanki koja je uspela da krvno zavadi dva nerazdvojna prijatelja. Vreme je ugasilo dugogodišnji plamen iz porodica Aleksića i Miražića u Crnoj Bari
Još u Mačvi, a posebno u Crnoj Bari prepričavaju nezaboravno štivo o životu porodica Aleksić i Miražić staro više vekova, koje je “potanko“ opisao znameniti književnik Janko Veselinović u svom najpoznatijem delu, romanu “Hajduk Stanko“. Pored više drugih i Jankovih dela baš ova knjiga, do današnjeg dana ostala je najviše štampano izdanje u istoriji srpske književnosti, svih vremena. Naime, roman je doživeo preko 200 izdanja, zahvaljujući brojnim ljudima i institucijama, koji su ovim želeli ne samo da pomognu piscu, već ostave pokolenjima nesvakidašnju sliku srpskog sela u doba buđenja nacionalne svesti i svedočanstvo o sukobu dvojice mladića, nerazdvojnih prijatelja koji su se “zagledali“ u istu devojku. Epilog je bio “krvavo“ ubistvo, a godinama ni kubici hladne drinske vode nisu mogli ugasiti “plamen“ iz njihovih kuća. Učinilo je to vreme i porodice su se izmirile.
Jedno od svedočanstava vekova ostalo je u Crnoj Bari i još uvek odoleva “zubu“ vremena. To je Hajduk Stankov vajat, starinska građevina od drveta i blata u kojoj više starih predmeta asociraju na idiličnu sliku sela, koju je literarno najbolje odslikao Janko. Na zidu visi devojački jelek. Priča se da je tu Stanko često ašikovao sa lepom Jelicom. U nju se zaljubio i zbog nje zavadio sa Lazarom. Iz ovog vajata je otišao u hajduke, jer nije mogao da istrpi nepravdu koja mu je naneta.
Godinama su školske ekskurzije podhodile vajat. Tada bi se čuo veseli dečji žagor. Celo dvorište, gde se Stankov vajat nalazi bi oživelo, a od kustosa, ovog svojevrsnog mačvanskog muzeja, najmlađi učenici su imali šta da čuju. I najednom je sve utihlo. Vajat podhode, mahom leti, samo retki radoznalci.
U obližnjem Glogovcu, na seoskom groblju, nalazi se grobnica Veselinovića. Tu počiva i Janko Veselinović, njegov otac, majka, supruga, braća... Sećanja pomalo blede ali pisac “Hajduk Stanka“ koga je iznedrila ova ravnica je još omiljen i živ među svojim Mačvanima. Živo je i sećanje na tužan junski dan u Glogovcu (14. jun 1905.) kada je cela Mačva plakala. Omiljenog narodnog književnika na njegovom poslednjem putu ispratili su sve sami velikani srpske književnosti, tog doba, kojima i sam pripada ali i njegovi đaci, seljaci, učitelji... Svi su ga voleli i cenili njegovo delo. Možda je u tome i najveća veličina znamenitog književnika čijim senima ćemo se pokloniti i ovog 14. juna 2015. godine.
Gledaoci, ljubitelji prošlih vremena sve to će kako saznajemo moći da vide na velikom i malom ekranu. Priprema se film, a verovatno i televizijska serija na pomenutu temu.
Treba znati i to da je u vreme izgradnje nacionalne države, srpsko društvo obilovalo hajdučijom. Svedoči o tome u pisanoj i usmenoj formi i istoričar Radoš Ljušić. Radi se o periodu vezanom za Srpsko-Tursku upravu u Srbiji ( 1815-1830).
Kulturno obrazovni centar u Bogatiću, nedavno je pokrenuo inicijativu za održavanje manifestacije “Dani Janka Veselinovića“, čime bi se trajno čuvala uspomena na ovog znamenitog Mačvanina.
Jedno od svedočanstava vekova ostalo je u Crnoj Bari i još uvek odoleva “zubu“ vremena. To je Hajduk Stankov vajat, starinska građevina od drveta i blata u kojoj više starih predmeta asociraju na idiličnu sliku sela, koju je literarno najbolje odslikao Janko. Na zidu visi devojački jelek. Priča se da je tu Stanko često ašikovao sa lepom Jelicom. U nju se zaljubio i zbog nje zavadio sa Lazarom. Iz ovog vajata je otišao u hajduke, jer nije mogao da istrpi nepravdu koja mu je naneta.
Godinama su školske ekskurzije podhodile vajat. Tada bi se čuo veseli dečji žagor. Celo dvorište, gde se Stankov vajat nalazi bi oživelo, a od kustosa, ovog svojevrsnog mačvanskog muzeja, najmlađi učenici su imali šta da čuju. I najednom je sve utihlo. Vajat podhode, mahom leti, samo retki radoznalci.
U obližnjem Glogovcu, na seoskom groblju, nalazi se grobnica Veselinovića. Tu počiva i Janko Veselinović, njegov otac, majka, supruga, braća... Sećanja pomalo blede ali pisac “Hajduk Stanka“ koga je iznedrila ova ravnica je još omiljen i živ među svojim Mačvanima. Živo je i sećanje na tužan junski dan u Glogovcu (14. jun 1905.) kada je cela Mačva plakala. Omiljenog narodnog književnika na njegovom poslednjem putu ispratili su sve sami velikani srpske književnosti, tog doba, kojima i sam pripada ali i njegovi đaci, seljaci, učitelji... Svi su ga voleli i cenili njegovo delo. Možda je u tome i najveća veličina znamenitog književnika čijim senima ćemo se pokloniti i ovog 14. juna 2015. godine.
Gledaoci, ljubitelji prošlih vremena sve to će kako saznajemo moći da vide na velikom i malom ekranu. Priprema se film, a verovatno i televizijska serija na pomenutu temu.
Treba znati i to da je u vreme izgradnje nacionalne države, srpsko društvo obilovalo hajdučijom. Svedoči o tome u pisanoj i usmenoj formi i istoričar Radoš Ljušić. Radi se o periodu vezanom za Srpsko-Tursku upravu u Srbiji ( 1815-1830).
Kulturno obrazovni centar u Bogatiću, nedavno je pokrenuo inicijativu za održavanje manifestacije “Dani Janka Veselinovića“, čime bi se trajno čuvala uspomena na ovog znamenitog Mačvanina.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
