ŽETVA U ŠABAČKOM KRAJU
ZRELO KLASJE BUDI NADU
Od Trojica do Vidovdana, poljoprivrednici najčešće pričaju o žitu. Ponelo je kažu dobro ali pri samom kraju vegetacije, najviše zbog preterane toplote, nepoželjne štetočine prete da umanje rod. Hrpa neplaćenih računa čeka na prihod od hlebnog žita
Drugačije nije bilo ni ranije. Ambari su često “stenjali“ pod teretom zrna hlebnog žita. I srce je tada bivalo nekako punije. Sve se nažalost brzo istopilo. Žito su uzeli bud zašto, a nama su neplaćeni računi ostali i danas su velika glavobolja. Kod nas je izgleda svejedno. Ne valja kad rodi ne valja kad ne rodi, komentarišu poljoprivrednici u Mačvi ispred jedne otkupne stanice mleka. Pominju sadašnju cenu mekinja u nadi da će to biti bar jedan od parametara za utvrđivanje cene ovogodišnjeg žita, a ona kao i proteklih godina, pred ulazak kombajna u žitna polja još zvanično nije utvrđena.
S druge strane u ovom kraju ( Mačva) već su pali prvi otkosi ječma, zahvaljujući pre svega jakom suncu, koje ovih dana nemilosrdno “prži znoj seljački“. Tako je i sa hlebnim žitom, a pojedini ratari su primetili u vlatu pšenice štetočine, koje bi mogle znatno smanjiti ovogodišnji rod.
-Pšenica je dobro ponela, bez obzira na redukovanu setvu i malu upotrebu veštačkog đubriva. Sad smo ponegde u vlatu, najviše verovatno zbog velikih vrućina, pojavu nekih crnih buba. Da li ih je isprovociralo jako sunce ili su na drugi način dospele, tek mogu znatno smanjiti prinos. Neki su morali da se izlože novom trošku i popršću pšenicu. S druge strane nije prijatno ni ponovo gaziti pšenicu koja je takoreći stigla za žetvu. Rekao bih da se ova štetočina više javlja na domaćim sortama pšenice, kaže Miroljub Ćirić iz Belotića.
Ove godine u Mačvi u odnosu na prošlu ima manje pšenice, bar prema zasejanim površinama. Samo ako vreme posluži žeteoce, što najviše priželjkuju. Kombajna i drugih priključnih mašina ima dovoljno, bez obzira na starost mehanizacije, za brzo i efikasno obavljanje ovog značajnog posla.
Kao i ranijih godina, pored skladištenja žita u ambare ili silose, veći broj ratara s nestrpljenjem očekuje novac od kakvog-takvog ovogodišnjeg roda, kako bi pre svega izmirili hrpu prispelih obaveza za plaćanje. Veliki broj njih, žale se da su prepušteni sami sebi i tvrde da bi najlošije bilo da novo žito završi kao stočna hrana, što imajući u vidu sadašnje prilike, ističu nije nemoguće.
S druge strane u ovom kraju ( Mačva) već su pali prvi otkosi ječma, zahvaljujući pre svega jakom suncu, koje ovih dana nemilosrdno “prži znoj seljački“. Tako je i sa hlebnim žitom, a pojedini ratari su primetili u vlatu pšenice štetočine, koje bi mogle znatno smanjiti ovogodišnji rod.
-Pšenica je dobro ponela, bez obzira na redukovanu setvu i malu upotrebu veštačkog đubriva. Sad smo ponegde u vlatu, najviše verovatno zbog velikih vrućina, pojavu nekih crnih buba. Da li ih je isprovociralo jako sunce ili su na drugi način dospele, tek mogu znatno smanjiti prinos. Neki su morali da se izlože novom trošku i popršću pšenicu. S druge strane nije prijatno ni ponovo gaziti pšenicu koja je takoreći stigla za žetvu. Rekao bih da se ova štetočina više javlja na domaćim sortama pšenice, kaže Miroljub Ćirić iz Belotića.
Ove godine u Mačvi u odnosu na prošlu ima manje pšenice, bar prema zasejanim površinama. Samo ako vreme posluži žeteoce, što najviše priželjkuju. Kombajna i drugih priključnih mašina ima dovoljno, bez obzira na starost mehanizacije, za brzo i efikasno obavljanje ovog značajnog posla.
Kao i ranijih godina, pored skladištenja žita u ambare ili silose, veći broj ratara s nestrpljenjem očekuje novac od kakvog-takvog ovogodišnjeg roda, kako bi pre svega izmirili hrpu prispelih obaveza za plaćanje. Veliki broj njih, žale se da su prepušteni sami sebi i tvrde da bi najlošije bilo da novo žito završi kao stočna hrana, što imajući u vidu sadašnje prilike, ističu nije nemoguće.
Lj. Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
