SLOBODANKA RAKIĆ ŠEFER, SLIKAR, NEKADAŠNjI ĐAK GENERACIJE ŠABAČKE GIMNAZIJE, TRAGOVIMA DETINjSTVA
ŽIVOPISAN SVET OD SVETLOSTI DANA
Kao neka dobra vila, zanesena lepotom prirode ispod legendarnog Cera, budi pospane emocije. Živo sećanje na nesvakidašnje dane provedene kod babe i dede u Lipolistu. Slikama obezbedila duže trajanje
Da postane slobodan likovni umetnik, presudila je ljubav, talenat, dalekosežno i bistro razmišljanje, izuzetno vredne i nadarene učenice generacije šabačke gimnazije 1971. godine na Društvenom smeru, Slobodanke Rakić-Šefer, rođene Mačvanke iz Duvaništa. Unapred je znala da stupa u neizvesne, izazovne i uzbudljive vode slikarstva. Čini se da joj je sam Bog odredio tu vrstu tereta na mladalačkim plećima koju i danas nosi. Nije lako, a za uzvrat, uverena je da će ovako duže trajati. To joj je i jedan od životnih ciljeva, a sa prosečnom ocenom od 9,87 na Likovnoj akademiji u Beogradu, gde je kasnije magistrirala, nudili su joj mesto profesora. Procenila je da će prihvatanjem potrošiti veliki deo dragocene energije na druge i odbila ponudu u želji da samostalno krči put ka ostvarenju i ispunjenju dečjeg sna.
Slike detinjstva
Ideje za slike crpi iz detinjstva, koje je za nju nepresušan izvor stvaranja. Prelepi dani provedeni u Lipolistu, kod babe i dede su joj u svežem sećanju. Prenosi ih sa zadovoljstvom na svoja platna i u tome uživa. Potencira da je u velikoj prednosti u odnosu na one koji dedinu kolibu, babine ručne radove, vrcanje meda ili ceđenje grožđa, ispod Cera, nisu mogli da prožive.
- Počelo je od ciklusa “Bele slike“, potom su došle slike sa motivima pčelinjaka i dominantno plave, sinteze, stolice, rajske ptice, nisam vila da zbijam oblake... Trenutno radim ciklus slika vinove loze. Uvek se tu rodi i neka nova ideja, koja mi oduzme vreme i pažnju. Pomenuću i ciklus “Moj Beograd“, koji još traje i svake godine ga dopunjujem sa 2-3 nove slike. Čekaju me i novi ciklusi slika, a ideje prosto naviru, kaže Slobodanka puna energije i svežine, dok razgovaramo u prijatnom ambijentu njenog ateljea na Banjici, nezavisno od tropske vreline dana.
Sliku duboko promišlja. Maksimalno joj je posvećena. Kao dobar prijemnik ideja, uvek ide dalje, osvajajući nove prostore i slike koje veličaju život.
Između ostalog i to je razlog da potencira svoj dobar izbor životnog puta. Nije želela neki “činovnički“ posao o kom su sanjali njeni školski drugovi iz šabačke ginmazije.
- Nisam pogrešila u izboru životnog opredeljenja. Najbolje svedočanstvo o tome su hiljade mojih dosadašnjih slika, rasutih po svetskim i domaćim muzejima, galerijama ili privatnim kolekcijama. Ovako ću trajati mnogo duže, dodaje naša sagovornica koja i dalje svojim slikama uveliko širi pozitivnu energiju i usrećuje ljude.
Pragmatizam na koji joj ukazuju meri uloženom energijom, ne novcem već trajanjem. Naglašava i neophodnost pozitivne komunikacije u nastanku slike, koju bi da približi ljudima, bez obzira na ekonomsku situaciju u državi koja nije “ružičasta.“
Pomaže ljudima
... Liciderska srca, čipke i perle, ornamenti i vezovi, golubovi, mačke, svrake, stolice, bele ruke devojačke, ruke težačke, grade i oblikuju svet sačinjen od setnih i strasnih uzdaha i drevnih pesama.., zapažaju posmatrači nad slikama Slobodanke Rakić-Šefer.
- Uvek sam želela da svojim slikama širim pozitivnu energiju. One su pravi lek i hrana za dušu. To je moj osnovni moto, moja životna poruka, ističe Slobodanka, protiveći se silama mraka i depresije, a zalažući se za umetnost koja vraća životu i pomaže ljudima protiv sila zla.
U istom stilu govori i o umetnosti danas, naglašavajući, ovu vrstu stvaralaštva kao “ užasnu“ potrebu savremenog čoveka.
- Mnogi su frustrirani, zatvoreni, depresivni i dobra umetnička slika im kao i dobra muzika dođu kao lek, izvesna psiho-terapija, kaže Slobodanka, trudeći se da svoje radove na sve načine približi čoveku.
Neobično je radoznala i nikada se ne zaustavlja na dostignutom. Imaginarne predstave umetnika drevnih civilizacija, postale su joj realnost. Tako je starim simbolima dala nova značenja i izgradila sopstvenu likovnost.
- Ja nisam toliko vezana za etnos, niti se bavim prepričavanjem istorije, već više brinem o emocijama svog naroda. Mi smo inače, više emotivni nego razumni. To je suština od koje ni ja ne mogu da pobegnem, zaključuje slikarka.
Ona ne dozvoljava racionalnom promišljanju da zaustavi emocije ni emocijama da pobede razum.
O SLOBODANKI
Slobodanka Rakić-Šefer, rođena je 27. januara 1953. godine u Duvaništu u Mačvi. Posle završene gimnazije u Šapcu, primljena je na Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, koji završava 1976. godine, a posdiplomske studije na istom fakultetu 1978. godine.
Član je ULUS i ULUŠ, LADE (Društva srpskih umetnika) i ULUPUDS.
Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture RS objavila je 2006. godine knjigu “ Ispod streje dedine kolebe“, posvećenu detinjstvu u Lipolistu. Druga knjiga je na putu.
Učestvovala je na preko 600 likovnih smotri, kod nas i u inostranstvu. Ima oko 100 samostalnih izložbi, a za likovno stvaralaštvo dobila je 15 nagrada.
Da postane slobodan likovni umetnik, presudila je ljubav, talenat, dalekosežno i bistro razmišljanje, izuzetno vredne i nadarene učenice generacije šabačke gimnazije 1971. godine na Društvenom smeru, Slobodanke Rakić-Šefer, rođene Mačvanke iz Duvaništa. Unapred je znala da stupa u neizvesne, izazovne i uzbudljive vode slikarstva. Čini se da joj je sam Bog odredio tu vrstu tereta na mladalačkim plećima koju i danas nosi. Nije lako, a za uzvrat, uverena je da će ovako duže trajati. To joj je i jedan od životnih ciljeva, a sa prosečnom ocenom od 9,87 na Likovnoj akademiji u Beogradu, gde je kasnije magistrirala, nudili su joj mesto profesora. Procenila je da će prihvatanjem potrošiti veliki deo dragocene energije na druge i odbila ponudu u želji da samostalno krči put ka ostvarenju i ispunjenju dečjeg sna.
Slike detinjstva
Ideje za slike crpi iz detinjstva, koje je za nju nepresušan izvor stvaranja. Prelepi dani provedeni u Lipolistu, kod babe i dede su joj u svežem sećanju. Prenosi ih sa zadovoljstvom na svoja platna i u tome uživa. Potencira da je u velikoj prednosti u odnosu na one koji dedinu kolibu, babine ručne radove, vrcanje meda ili ceđenje grožđa, ispod Cera, nisu mogli da prožive.
- Počelo je od ciklusa “Bele slike“, potom su došle slike sa motivima pčelinjaka i dominantno plave, sinteze, stolice, rajske ptice, nisam vila da zbijam oblake... Trenutno radim ciklus slika vinove loze. Uvek se tu rodi i neka nova ideja, koja mi oduzme vreme i pažnju. Pomenuću i ciklus “Moj Beograd“, koji još traje i svake godine ga dopunjujem sa 2-3 nove slike. Čekaju me i novi ciklusi slika, a ideje prosto naviru, kaže Slobodanka puna energije i svežine, dok razgovaramo u prijatnom ambijentu njenog ateljea na Banjici, nezavisno od tropske vreline dana.
Sliku duboko promišlja. Maksimalno joj je posvećena. Kao dobar prijemnik ideja, uvek ide dalje, osvajajući nove prostore i slike koje veličaju život.
Između ostalog i to je razlog da potencira svoj dobar izbor životnog puta. Nije želela neki “činovnički“ posao o kom su sanjali njeni školski drugovi iz šabačke ginmazije.
- Nisam pogrešila u izboru životnog opredeljenja. Najbolje svedočanstvo o tome su hiljade mojih dosadašnjih slika, rasutih po svetskim i domaćim muzejima, galerijama ili privatnim kolekcijama. Ovako ću trajati mnogo duže, dodaje naša sagovornica koja i dalje svojim slikama uveliko širi pozitivnu energiju i usrećuje ljude.
Pragmatizam na koji joj ukazuju meri uloženom energijom, ne novcem već trajanjem. Naglašava i neophodnost pozitivne komunikacije u nastanku slike, koju bi da približi ljudima, bez obzira na ekonomsku situaciju u državi koja nije “ružičasta.“
Pomaže ljudima
... Liciderska srca, čipke i perle, ornamenti i vezovi, golubovi, mačke, svrake, stolice, bele ruke devojačke, ruke težačke, grade i oblikuju svet sačinjen od setnih i strasnih uzdaha i drevnih pesama.., zapažaju posmatrači nad slikama Slobodanke Rakić-Šefer.
- Uvek sam želela da svojim slikama širim pozitivnu energiju. One su pravi lek i hrana za dušu. To je moj osnovni moto, moja životna poruka, ističe Slobodanka, protiveći se silama mraka i depresije, a zalažući se za umetnost koja vraća životu i pomaže ljudima protiv sila zla.
U istom stilu govori i o umetnosti danas, naglašavajući, ovu vrstu stvaralaštva kao “ užasnu“ potrebu savremenog čoveka.
- Mnogi su frustrirani, zatvoreni, depresivni i dobra umetnička slika im kao i dobra muzika dođu kao lek, izvesna psiho-terapija, kaže Slobodanka, trudeći se da svoje radove na sve načine približi čoveku.
Neobično je radoznala i nikada se ne zaustavlja na dostignutom. Imaginarne predstave umetnika drevnih civilizacija, postale su joj realnost. Tako je starim simbolima dala nova značenja i izgradila sopstvenu likovnost.
- Ja nisam toliko vezana za etnos, niti se bavim prepričavanjem istorije, već više brinem o emocijama svog naroda. Mi smo inače, više emotivni nego razumni. To je suština od koje ni ja ne mogu da pobegnem, zaključuje slikarka.
Ona ne dozvoljava racionalnom promišljanju da zaustavi emocije ni emocijama da pobede razum.
O SLOBODANKI
Slobodanka Rakić-Šefer, rođena je 27. januara 1953. godine u Duvaništu u Mačvi. Posle završene gimnazije u Šapcu, primljena je na Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu, koji završava 1976. godine, a posdiplomske studije na istom fakultetu 1978. godine.
Član je ULUS i ULUŠ, LADE (Društva srpskih umetnika) i ULUPUDS.
Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture RS objavila je 2006. godine knjigu “ Ispod streje dedine kolebe“, posvećenu detinjstvu u Lipolistu. Druga knjiga je na putu.
Učestvovala je na preko 600 likovnih smotri, kod nas i u inostranstvu. Ima oko 100 samostalnih izložbi, a za likovno stvaralaštvo dobila je 15 nagrada.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
