Berza

  • aero 890 ▼ -0,67%
  • enhl 650 ▲ 0,78%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • impl 3.300 ⚫ 0,00%
  • ineu 35.900 ▲ 2,57%
  • jesv 5.501 ▲ 0,02%
  • niis 681 ▼ -0,58%
  • nssj 600 ▲ 9,09%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • rso16142 109,85 ▼ -4,06%
  • svrl 555 ▼ -0,89%
  • tgas 11.600 ▼ -0,04%
  • tigr 74 ▲ 23,33%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • vbse 1.800 ▲ 2,27%
(13. avgust 2015.)
ALEKSANDRA DADA TOMIĆ VICKOVIĆ

PRIČAM TI PRIČU U SLIKAMA

„Koliko se brzo sve dešava! Vrtoglavom brzinom se smenjuju događaji. Tako nastaju radovi. Staklo krcka, kalaj pršti... u glavi buka. Nekada ni sama ne znam šta se dešava“
Nož. Skalpel. Rez. Emocije. Sećanje. Staklo. Žica. To je Aleksandra Dada Tomić Vicković, magistar grafike, umetnik duše pretočene u neponovljive vitraže. Uz zvuk pucanja stakla, pun i jasan, kako sama kaže poslednje tri godine pokušava „da spozna emotivne faze kroz rad“ poput fragilnosti, snage, radosti, i sve to „brzim kratkim rezovima, ponekad veoma bolnim“. Žive slike pretočene u intimne zapise malog formata uz neizostavne „šarene vesele stakliće“ nedavno su mogli videti i Šapčani u galeriji Kulturnog centra. Njena „Autopsija ljubavi“ donela je lično posmatranje života ali i dubine sopstvene duše.
- Moj rad je uvek vezan za ono što ja doživljavam i proživljavam. Neodvojivi je deo života. Sam naziv je u stvari naziv jedne pesme „Autopsy of the love“. Taj naziv me je inspirisao za te radove. „Autopsija“ - ženski rod ““ samogledanje, gledanje (ili viđenje) svojim (ili rođenim) očima, lično posmatranje ““ kaže Dada.
Eksperimentišući različitim medijima Aleksandra u svoj svet umetničke inspirativnosti unosi kamen, terakotu, pamuk, pur-penu nudeći posmatraču skulpture, objekte, asamblaže i, kako sama kaže „objekte u prostoru, čauru i pakovanje intime“.
- Vitraž sam naučila da radim 2008. godine u radionici Milana Nikolića, mislim da se tada zvala „Naos“, dok sam čekala odbranu magistarskog rada. To je bio onaj fini spoj. Nešto novo naučiti, a nešto i zaraditi. Iako na prvi pogled izgleda teško nije toliko. Verovatno traži veći napor ali kad ti je nešto interesantno, kada voliš nije problem. Lično nisam osetila napor. Jeste nekad malo problem savijati tu žicu, opire se, ali fizički mi nije predstavljalo neki veći problem. Mislim da je napornije raditi grafiku. Treba okretati tu presu i uraditi ne znam koliko otisaka nekad u toku dana ali vitraž sam po sebi nije. Jeste malo nezgodan ali ne zahteva mnogo veću fizičku snagu ““ objašnjava Aleksandra uz osmeh.
Po završetku srednje Škole za umetničke zanate, danas Škole primenjenih umetnosti, želja joj je bila da upiše slikarstvo. Planovi su se promenili onoga trenutka kada je zakoračila u grafički atelje koji ju je podsetio na laboratoriju nekog hemičara.
- Tu su bili nekakvi papiri okačeni, voda, kiselina, presa. To je meni sve delovalo „vau“. Jednostavno neobično, čudno. Nisam ranije imala priliku da ulazim u grafički atelje tako da je taj atelje ostavio na mene snažan utisak i to me negde posle opredelilo za grafiku. Iako je vitraž medij kojim se trenutno bavim nadam se da ću u skorijoj budućnosti steći uslove za grafički atelje. To mi je bolna tačka. Za sada stoji i čeka bolje dane.
Život ostavlja mnoge tragove kako na duši tako i na umetnikovim radovima. Posle osamnaest godina provedenih u Crnoj Gori, gde se i udala i rodila sina Ognjena, njen povratak u rodni grad započeo je na pravi način i to izložbom.
- U suštini ja sam ovde nepoznata. Izlagala sam na nekim grupnim izložbama ali retko. Uvek je bio taj problem kako poslati rad i sve to. Bilo je malo čudno. U svom gradu si a niko te ne zna, i ti nikoga ne znaš i niko ne zna čim se ti baviš. Čudno, inspirativno. Neobično u svakom slučaju.
Iako za sada bez posla njena borba, kao i borba svakog umetnika, ne prestaje. Nade i želje su jedno, mogućnosti drugo. Ipak, kad je volja tu ništa nije teško.
- Volela bih da ovu izložbu malo „prošetam“ i usput da napunim baterije za neki novi ciklus jer sad sam se baš „ispucala“. Radim u tifani tehnici vitraže tako da ću se sad malo tome posvetiti. Treba od nečega živeti. Zanimljivo mi je i to da radim. Zakoračila sam malo u primenjene vode jer i to može biti kreativno. Sad kad imam atelje onda imam u planu i dalje rad na vitražu, ali i sa drvetom. Teško je živeti od umetnosti. Neću da kažem skoro nemoguće ali jeste vrlo teško. Nadam se da će se svest naroda promeniti jer kod nas je generalno kultura, pa i likovna, pala na niske grane. Nadam se da će doći neki bolji dani. Valjda me to drži, kao i potreba da izbacim iz sebe ono što doživljavam.
Vreme za rad pronalazi i pored toga što je majka jednog petogodišnjaka.
- Kad dete spava ja u atelje. To spavanje smo sveli na neki minimum. I Ognjen voli da crta, nažalost. Voli plastelin i glinu i da eksperimentiše. Svašta nešto da pravi. Nažalost povukao na mamu ““ u šali kaže Dada.
I pored toga što život umetnika u današnje vreme, pogotovo kod nas, nije nimalo lak Dada ne odustaje. Zato poručuje svima onima koji bi želeli da krenu u umetničke vode da ne odustaju.
- Jeste da zvuči kao kliše ali ja ipak verujem u to da se velikim radom i trudom mogu postići neki rezultati. Takođe treba da eksperimentišu, da se igraju i istraju.
Pričajući priču u slikama, eksperimetišući različitim medijima, šireći jedra svoje umetničke kreativnosti Šapčanka Aleksandra Dada Tomić Vicković sigurno korača kroz život koji nije posut ružama ali jeste šarenim veselim staklićima. A negde tamo, možda već u skorijoj budućnosti, imaćemo priliku da zavirimo i u njen svet grafike.
Po završetku smera konzervator i preparator kulturnih dobara u tada Školi za umetničke zanate Šabac Aleksandra Dada Tomić Vicković upisuje Fakultet likovnih umjetnosti Cetinje gde je 2004. diplomirala grafiku u klasi prof. Jakova Đuričića. Četiri godine kasnije u klasi prof. Anke Burić na istom fakultetu je i magistrirala. Učesnica je više grupnih izložbi u Šapcu, Beogradu, Podgorici, Cetinju, Subotici, Skoplju. U Ateljeu „Dado“ na Cetinju 2008. godine imala samostalnu izložbu „Pakovanje intime“. Dobitnica nagrade u oblasti skulpture-objekta, Likovni salon „13. novembar“ Cetinje, nagrade za ikonu Doma kulture „Vera Blagojević“ Šabac, godišnje nagrade iz oblasti grafike, Fakultet likovnih umjetnosti Cetinje i nagrade DžII bienala studentske grafike Srbije i Crne Gore, galerija Doma kulture Studentski grad, Novi Beograd.
O. Gavrilović

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa