BEZ GLUME NE BIH MOGLA DA ŽIVIM

Sa nepunih dvanaest godina Tijana Iskić, učenica OŠ „Laza K. Lazarević“, opčinila je celu Srbiju svojim nastupima. Na nedavno završenoj „Audiciji“ TV „Pink“ pokazala je svoj glumački talenat ali i nešto više od toga. A to više je njena sposobnost transformacije, harizmatičnost izraza i privlačnost pokreta, koji su se smenjivali svake sedmice u glumačkoj erupciji opčinjavajući sve ispred TV ekrana.
- U početku nije bilo lako. Pogotovo u prvoj emisiji. Kad sam se pojavila bila sam jako uplašena. Kasnije nije više bilo treme. Sve manje i manje sa svakim narednim nastupom. Jednostavno navikla sam se na to ““ kaže Tijana.
Za očekivati je bilo, čemu se i ona potajno nadala, da prođe u super finale, gde je među duplo starijim takmičarima pokazala da se rodio novi stend up komičar.
- Bilo mi je drago jer sam se trudila i zato što sam se prosto nadala tome. Drago mi je bilo što sam to ostvarila. Nikad nisam ako ispadnem mislila da plačem ili bilo šta. Nego, nema veze. Ispala sam. To je to ““ dodaje uz osmeh.
Konkurencija je nije uplašila iako je bila među najmlađima.
- Isključila sam se. Samo sam gledala svoj nastup. Rekla sam sebi da nema veze, oni su duplo stariji od mene i zato mi je bilo i lakše jer znam da se od njih dosta više očekuje, ali i ja moram da dam svoj maksimum.
Put do zvezda nije bio lak. Kako je bila tek krenula u peti razred morala je maksimalno da se posveti učenju ali je istrajala u svojoj nameri.
- Dosta novih predmeta, „Audicija“, spremanje sa Anetom i Žućom, snimanja. Bilo je jako naporno. Nisam imala vremena za igru, uopšte, ali sve sam to nekako izbalansirala i ispalo je veoma dobro.
Ova nadasve talentovana devojčica u svet glume zakoračila je sa samo pet godina kada je krenula na časove kod glumice Dragane Radojević.
- Još kao mala volela sam da gledam crtaće, serije, filmove. Sve to mi je bilo zanimljivo. Rekla sam mami: „Mama ja bih htela da budem kao ovi glumci“. Onda sam krenula na glumu. Vremenom je to dovelo dovde.
Sudbonosni trenutak bio je prelazak u Dramski studio mladih Scene „Maska“.
- Divno je raditi sa Anetom i Ivanom. Uvek nam pomažu. I kada, npr. iz prve nešto ne shvatimo, „OK, opusti se, polako, ima vremena“. Gluma je teška ali uz njih je sve lako jer nam dobro objasne da je prosto savršeno. Jednostavno se sa nama druže. Ne gledaju nas kao učitelji. Bukvalno su nam rekli: „Mi smo svi ovde drugari“. Sve nam prvo oni pokažu pa onda mi uradimo ali naglašavajući da je mnogo bolje da ne imitiramo njih nego da stavimo neki svoj pečat.
Druga Tijanina ljubav je poezija. Obožava stihove Desanke Maksimović i Branislava Crnčevića, a od prvog razreda osnovne škole redovno učestvuje na Opštinskim takmičenjima recitatora.
- Stalno čitam pesme. Od malena sam volela da učim pesmice i da čitam. Raditi sa Brankom Todorović iz Kulturnog centra na pripremama za takmičenja bilo je divno. Prvo, divno je slušati Branku kako recituje. Ona savršeno izgovara poeziju koju ja mnogo volim. Važno je „ne glumatati“. Gluma je jedno, a recitovanje nešo sasvim drugo. Uvek izaberem pesmu koja meni leži. Bilo je par puta kada Branka nađe neku pesmicu, a ja kažem: „Ja to ne osećam i ne mogu to da recitujem“. Onda izvežbam i prosto sve mi je tu upakovano i onda krenem.
Da Tijana zna šta hoće potvrdila je i Branka koja razvoj njene kreativnosti prati proteklih godina.
- Tada sam uvidela da je njen talenat nadprosečan. Znala sam da će jednog dana upravo biti u tim umetničkim vodama. To je dete koje svojim izrazom sve kaže. Izuzetno sam ponosna što je, pre svega, dete iz našeg grada koje je osvojilo celu Srbiju. Imala je priliku za to kroz tu „Audiciju“, iako ja nisam za takvu vrstu promocije. U svakom slučaju talenti poput Tijane morali su se negde naći. S obzirom na njene godine ona je za tako kratko vreme uspela da pokaže da je nadrasla i sebe i svoje godine ““ istakla je Branka.
Ponos onim što je postigla ne krije ni mama Maja po čijim rečima je Tijana oduvek bila sklona glumi i imitacijama.
- To joj je u krvi. Pored toga voli ples, gimnastiku i balet. Komunikativna je i voli svakom da pomogne. Podržavam je u svemu. Mislim da je pravilno odgajam u sjajnog mladog čoveka. Naravno da sam ponosna što imam takvo dete ““ naglašava mama Maja.
Priči o Tijani ovde nije kraj. Pred njom su godine i godine glumačkog usavršavanja, sličnih projekata, a verovatne i neke glumačke role u seriji ili filmu, što bi ona jako volela.
- Moj san i želja je da postanem glumica. Volela bih da mi se to jednog dana ostvari. Ljudi koji su školovani za to potvrdili su mi da sam rođena glumica i ja se nadam tome. Naravno, dvadeset odsto je talenat, a osamdeset rad. Moram uvek da vežbam, da se trudim, da dajem maksimum i nadam se da će to na kraju ispasti dobro.
Verujemo da će biti tako jer je svojim dosadašnjim radom pokazala i dokazala mnogo više od onoga što sleduje njenim godinama. U to su se mogli nedavno uveriti i svi oni koji su prisustvovali „Zabavnoj večeri sa Anetom i Ivanom Tomaševićem“ u bašti Kulturnog centra. Pred svojom publikom pokazala je svu suštinu svog bića u čijim venama teče krv buduće velike glumice srpske pozorišne scene. Male, velike glumice koja je poručila svojim vršnjacima:
- Ako nešto volite, kao ja glumu, treba bez straha krenuti u to. Kad sam bila mala plašila sam se da stanem na scenu ali sam se vremenom oslobodila. Tako je sa svima koji krenu na glumu. Treba verovati u sebe. Ako ste sigurni da imate talenata, da volite to što radite, samo krenite. Vežbajte. Jednostavno biće to lepo iskustvo. Ako ne uspe ne uspe.
APEL GRADONAČELNIKU
Stend up je nešto veoma lepo tako da bih volela da za našu „Čivijadu“ apelujem na gradonačelnika da dovede Srđana Olmana ili bilo koga od njih jer je našem gradu potreban smeh. Potrebno mu je, takođe, da se prepusti stend upu, da uživa jer sam i sama saznala učešćem na „Audiciji“ da je to nešto divno - poručila je Tijana.
Tijana Iskić je divna, lepo vaspitana, kulturna i nadasve talentovana devojčica. Veliko zadovoljstvo je raditi sa njom jer sve brzo shvata i razume svaku indikaciju na pravi način. Ima tu sposobnost da sve što se od nje traži sprovede u delo. Slobodna je na sceni i ima ono najvažnije, ono „nešto“. Svesna je svog talenta, ali se ne zanosi njime. Spremna je da uči i napreduje, i mi ćemo joj rado pomoći u tome.
Aneta Tomašević, Scena „Maska“