SPC: U UTORAK JE SVETA PETKA
OMILjENA SVETITELjKA
U utorak, 27. oktobra, SPC obeležava praznik Svete Petke, svetiteljke srpskog porekla
Sveta Petka je rođena u Epivatu, gradu na obali Mramornog mora, između Silimvrije i Carigrada, sredinom desetog veka, u bogatoj i pobožnoj porodici. Njen brat Jevtimije, koji se zamonašio veoma mlad, postao je episkop Maditski.
Nakon smrti roditelja, Sveta Petka (Paraskeva), napustila je rodni grad i otišla u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije. Nedugo potom, uputila se u Jordansku pustinju, gde se podvizavala strogim asketskim životom do pozne starosti. Na iskraju zemnog puta, Svetoj majci Paraskevi se ukazao anđeo koji joj je rekao da napusti pustinju i da se vrati u Epivat. Poslušna Gospodu, svetiteljka je otišla u rodni grad, gde je poživela još dve godine.
Nakon što se javila u snu izvesnom Georgiju i Jefimiji, vernici su pronašli mesto gde su bile zakopane njene mošti i premestili ih u hram Svetog Petra i Pavla u Epivatu, odakle su prenete u Carigrad. Bugarski car Jovan Asen ih je preneo u Trnovo, da bi, nakon pada Bugarske, dospele u Vlašku. Kada je i Vlaška postala ugrožena zbog turskih upada, na molbu srpske kneginje Milice, mošti su prenete u Beograd. Godine 1521. kada je Sulejman osvojio Beograd, odneo je mošti ponovo u Carigrad, odakle su, na molbu moldavskog gospodara Vasilija, 1641. godine, prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli Svete Petke na Kalemegdanu).
Širom Srbije, nalazi se veliki broj izvora koji su posvećeni Svetoj Petki, omiljenoj svetiteljki u našem narodu.
Nakon smrti roditelja, Sveta Petka (Paraskeva), napustila je rodni grad i otišla u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije. Nedugo potom, uputila se u Jordansku pustinju, gde se podvizavala strogim asketskim životom do pozne starosti. Na iskraju zemnog puta, Svetoj majci Paraskevi se ukazao anđeo koji joj je rekao da napusti pustinju i da se vrati u Epivat. Poslušna Gospodu, svetiteljka je otišla u rodni grad, gde je poživela još dve godine.
Nakon što se javila u snu izvesnom Georgiju i Jefimiji, vernici su pronašli mesto gde su bile zakopane njene mošti i premestili ih u hram Svetog Petra i Pavla u Epivatu, odakle su prenete u Carigrad. Bugarski car Jovan Asen ih je preneo u Trnovo, da bi, nakon pada Bugarske, dospele u Vlašku. Kada je i Vlaška postala ugrožena zbog turskih upada, na molbu srpske kneginje Milice, mošti su prenete u Beograd. Godine 1521. kada je Sulejman osvojio Beograd, odneo je mošti ponovo u Carigrad, odakle su, na molbu moldavskog gospodara Vasilija, 1641. godine, prenete u grad Jaši, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli Svete Petke na Kalemegdanu).
Širom Srbije, nalazi se veliki broj izvora koji su posvećeni Svetoj Petki, omiljenoj svetiteljki u našem narodu.
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
