Инфо

Берза

  • aero 1.701 ▼ -0,23%
  • dinnpb 3.413 ▼ -1,93%
  • dnos 1.250 ▲ 2,46%
  • enhl 650 ▼ -0,15%
  • fint 505 ▲ 1,00%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gmon 1.800 ⚫ 0,00%
  • gsfd 525 ▲ 50,00%
  • impl 3.001 ▼ -0,03%
  • jmbn 9.171 ▲ 5,41%
  • kmbn 2.100 ▼ -1,45%
  • niis 683 ▼ -0,44%
  • rso16144 103,91 ▼ -1,96%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.800 ▲ 0,47%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
(14. јануар 2016.)
МНОГО БУКЕ ОКО ВЕРОНАУКЕ

СТРАХ ОД ПРЕИСПИТИВАЊА ИЛИ ГУБИТКА ДУШЕ

„Свети рат“: „за и против“ на друштвеним мрежама. Наши испитаници: углавном на страни веронауке
Још увек се није слегла прашина око изјаве министра просвете Срђана Вербића да је дошло време да се преиспитају резултати и сврха грађанског васпитања и веронауке, те да се у крајњем случају број година колико се изучавају са данашњих 12 смањи на прва четири разреда основне школе. Напротив, чини се да се „сукоб“ све више заоштрава. Од Нове године, па до Јовањдана, није прошао дан да се неко јавности није изјаснио по овом питању, док на друштвеним мрежама букти први „свети рат“. Сукоб речима који ако мало анализирате, све и да не поштујете лик и дело актуелног министра просвете морате да му признате да је дошло време за анализу постигнутог. Јер, оно што просечно мислећи човек не може да не уочи је да се ни једна од „зараћених“ страна не може похвалити ни „богоугодним“ речником а ни високим степеном толеранције.
Највећи број оних који се залажу за опстанак верске науке у школама се залаже за “спасење душе” нових српских нараштаја, док је најјачи аргумент контра настројене опције чињеница да је Србија по Уставу секуларна држава , те да су црква и верске заједнице одвојене од ње и ни једна религија се не може успоставити као државна или обавезна.
У Шапцу без “кризе” вере
Ако преместимо фокус са опште на локалну причу стиче се утисак да је верска настава у Шапцу на цени. Наиме, највећи број родитеља школског узраста се определио управо за веронауку, из више мање сличних разлога: жеље да потомци знају више о религији и обичајима од њих.
-Муж и ја смо расли у време комунизма. Тада се није ишло у цркву, а и онај ко јесте није о томе говорио. Тако да је наше знање по овом питању јако ограничено, а са друге стране имали смо велику жељу да наша деца више науче о српској вери и обичајима, због тога смо се одлучили за веронауку- каже Љиљана Јовановић, мајка шеснаестогодишњег и једанаестогодишњег дечака.
Када је реч о наставном кадру, који је по Вербићевим речима дефицитаран за оба предмета, што се веронауке тиче у Шапцу је стање следеће: на територији Града Шапца ради 28 вероучитеља, а у градским школама са издвојеним одељењима 23. Они одговарају Министарству просвете и потписују идентичне уговоре као и сваки други запослени у школи. Једина разлика је што Црква предлаже и распоређује вероучитеље, с тим што они и својим епархијама подносе извештаје. Одговарају и Цркви и Министарству. На платном списку су Министарства просвете.
Чекајући расплет
Крајем прошле недеље представници традиционалних цркава и верских заједница у Србији објавили су оглас у дневном листу „Политика“ у којем се изражава снажно негодовање јавности и Влади Србије поводом предлога министра просвете за редуковање а потом и укидање верске наставе у школи. Уједињени око, по мишљењу једних храбре, а других исхитрене изјаве министра, можда су овим чином дали најбољи пример јединства различитости.
Коначан расплет се очекује у марту.
“ПРОТИВ”
Против сам веронауке у школама. Верујем у Бога, али исто тако мислим да је религиозно васпитање, појам доброте, зла греха нешто што треба да научимо у оквиру породице, од родитеља. Данас, има утисак да они немају времена за своју децу, а да та иста деца која уче веронауку већ десет година у школама имају све мање душе - каже Марина Илић, пензионерка.
-Неоспорно је право појединца да верује у шта хоће. Али приватно. Сматрам да верском образовању у државним школама места нема, а о самој религији се за почетак може доста тога и кроз предмет историје научити. Деца су ми још мала, али када дође време да крену у школу мислим да ћемо изабрати грађанско васпитање - каже Јелена Бабић, домаћица.
-Не видим зашто би у школи било места за верску наставу. Нек се родитељи договоре па нек организују школе у својим верским заједницама. Зашто би сви грађани Србије као секуларне државе, морали да издвајају новац за нешто у шта не верују- каже Марко Трифуновић, студент.
„ЗА“
Лично сматрам да је враћање веронауке у школу права ствар, јер је морал на јако ниским гранама. Људи су изгубили веру у Бога, веру у другог човека, веру у себе. Изгубили су карактер. Сада је срамота поцрвенети, о поштењу да не причамо. Кроз веронауку ово може колико толико да се оживи, да се људи пробуде, јер та деца ће бити пример другима - истакао је координатор за веронауку у шабачком намесништву протонамесник Миливој Пајић.
-Свакако сам за веронауку у школама. На тај начин млади могу да упознају и чувају своју традицију, духовно се уздижу, упознају своју религију, своје почетке, историју. Све вредности су утемељене у њој - Наташа Јовановић, професорка.
-Мој изборни предмет у школи је био веронаука и хвала Богу научио сам доста ствари, а самим тим и да велика срећа долази са неба, мала срећа долази од човека - Никола Јолдић, професор.
Т.Т./О.Г.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa