STRAH OD PREISPITIVANjA ILI GUBITKA DUŠE

Još uvek se nije slegla prašina oko izjave ministra prosvete Srđana Verbića da je došlo vreme da se preispitaju rezultati i svrha građanskog vaspitanja i veronauke, te da se u krajnjem slučaju broj godina koliko se izučavaju sa današnjih 12 smanji na prva četiri razreda osnovne škole. Naprotiv, čini se da se „sukob“ sve više zaoštrava. Od Nove godine, pa do Jovanjdana, nije prošao dan da se neko javnosti nije izjasnio po ovom pitanju, dok na društvenim mrežama bukti prvi „sveti rat“. Sukob rečima koji ako malo analizirate, sve i da ne poštujete lik i delo aktuelnog ministra prosvete morate da mu priznate da je došlo vreme za analizu postignutog. Jer, ono što prosečno misleći čovek ne može da ne uoči je da se ni jedna od „zaraćenih“ strana ne može pohvaliti ni „bogougodnim“ rečnikom a ni visokim stepenom tolerancije.
Najveći broj onih koji se zalažu za opstanak verske nauke u školama se zalaže za “spasenje duše” novih srpskih naraštaja, dok je najjači argument kontra nastrojene opcije činjenica da je Srbija po Ustavu sekularna država , te da su crkva i verske zajednice odvojene od nje i ni jedna religija se ne može uspostaviti kao državna ili obavezna.
U Šapcu bez “krize” vere
Ako premestimo fokus sa opšte na lokalnu priču stiče se utisak da je verska nastava u Šapcu na ceni. Naime, najveći broj roditelja školskog uzrasta se opredelio upravo za veronauku, iz više manje sličnih razloga: želje da potomci znaju više o religiji i običajima od njih.
-Muž i ja smo rasli u vreme komunizma. Tada se nije išlo u crkvu, a i onaj ko jeste nije o tome govorio. Tako da je naše znanje po ovom pitanju jako ograničeno, a sa druge strane imali smo veliku želju da naša deca više nauče o srpskoj veri i običajima, zbog toga smo se odlučili za veronauku- kaže Ljiljana Jovanović, majka šesnaestogodišnjeg i jedanaestogodišnjeg dečaka.
Kada je reč o nastavnom kadru, koji je po Verbićevim rečima deficitaran za oba predmeta, što se veronauke tiče u Šapcu je stanje sledeće: na teritoriji Grada Šapca radi 28 veroučitelja, a u gradskim školama sa izdvojenim odeljenjima 23. Oni odgovaraju Ministarstvu prosvete i potpisuju identične ugovore kao i svaki drugi zaposleni u školi. Jedina razlika je što Crkva predlaže i raspoređuje veroučitelje, s tim što oni i svojim eparhijama podnose izveštaje. Odgovaraju i Crkvi i Ministarstvu. Na platnom spisku su Ministarstva prosvete.
Čekajući rasplet
Krajem prošle nedelje predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica u Srbiji objavili su oglas u dnevnom listu „Politika“ u kojem se izražava snažno negodovanje javnosti i Vladi Srbije povodom predloga ministra prosvete za redukovanje a potom i ukidanje verske nastave u školi. Ujedinjeni oko, po mišljenju jednih hrabre, a drugih ishitrene izjave ministra, možda su ovim činom dali najbolji primer jedinstva različitosti.
Konačan rasplet se očekuje u martu.
“PROTIV”
Protiv sam veronauke u školama. Verujem u Boga, ali isto tako mislim da je religiozno vaspitanje, pojam dobrote, zla greha nešto što treba da naučimo u okviru porodice, od roditelja. Danas, ima utisak da oni nemaju vremena za svoju decu, a da ta ista deca koja uče veronauku već deset godina u školama imaju sve manje duše - kaže Marina Ilić, penzionerka.
-Neosporno je pravo pojedinca da veruje u šta hoće. Ali privatno. Smatram da verskom obrazovanju u državnim školama mesta nema, a o samoj religiji se za početak može dosta toga i kroz predmet istorije naučiti. Deca su mi još mala, ali kada dođe vreme da krenu u školu mislim da ćemo izabrati građansko vaspitanje - kaže Jelena Babić, domaćica.
-Ne vidim zašto bi u školi bilo mesta za versku nastavu. Nek se roditelji dogovore pa nek organizuju škole u svojim verskim zajednicama. Zašto bi svi građani Srbije kao sekularne države, morali da izdvajaju novac za nešto u šta ne veruju- kaže Marko Trifunović, student.
„ZA“
Lično smatram da je vraćanje veronauke u školu prava stvar, jer je moral na jako niskim granama. Ljudi su izgubili veru u Boga, veru u drugog čoveka, veru u sebe. Izgubili su karakter. Sada je sramota pocrveneti, o poštenju da ne pričamo. Kroz veronauku ovo može koliko toliko da se oživi, da se ljudi probude, jer ta deca će biti primer drugima - istakao je koordinator za veronauku u šabačkom namesništvu protonamesnik Milivoj Pajić.
-Svakako sam za veronauku u školama. Na taj način mladi mogu da upoznaju i čuvaju svoju tradiciju, duhovno se uzdižu, upoznaju svoju religiju, svoje početke, istoriju. Sve vrednosti su utemeljene u njoj - Nataša Jovanović, profesorka.
-Moj izborni predmet u školi je bio veronauka i hvala Bogu naučio sam dosta stvari, a samim tim i da velika sreća dolazi sa neba, mala sreća dolazi od čoveka - Nikola Joldić, profesor.