“ZARAZNI“ OPTIMIZAM I RADNA ENERGIJA OCA ZORANA
U MINUT DO DVANAEST
Sveštenik Zoran, nekadašnji roker, otac četiri sina, započeo radove na rekonstrukciji hrama u Platičevu. Veliki odziv meštana
Sveštenik Zoran Petrović rođen je 1968. godine u Krčedinu. Posle osnovne škole hteo je da završi kurs za varioca u Inđiji i da se zaposli. Međutim, pošto je bio dobar đak, majka ga je ubedila da nastavi da se školuje. Tog leta, 1983. godine Gospodnje, Zoran je otišao na more, zadržao se malo duže nego što je planirao i propusto upisne rokove. Ostala mu je samo jedna mogućnost ““ Bogoslovija. Slučajno? Danas je srećan što ga je Promisao Božja uputila na službu Bogu i bližnjima.
- Prva parohija koju sam dobio i na kojoj sam proveo 16 godina je u selu Donji Petrovci (kod Putinaca). To mesto je mnogo postradalo za vreme Drugog svetskog rata, oko 140 muškaraca odvedeno je u zloglasni logor Mauthauzen, gde je većina njih ostavila svoje kosti. Nažalost, selo se nikad nije potpuno povratilo, kaže Zoran koji je pretprošle godine došao u Platičevo.
U međuvremenu se porodica umnožila. Sa suprugom Silvanom dobio je četiri sina. On i „njegovi momci“ vredno rade na obnavljanju hrama posvećenog Arhangelu Gavrilu, blagovesniku.
- Prvo smo osposobili kuću da bismo mogli da živimo u njoj. Sagrađena je 1914. godine i posle nekoliko meseci, na početku Velikog rata, srušena. Jedanaest godina kasnije je ponovo sazidana da bi ovde živeo sveštenik i od tada ništa nije menjano. Bilo je tu dosta posla, ali, crkva je najvažnija.
Hram, koji je podignut 1778. godine, osvojila je vlaga. Uvukla se u zidove, u nekim zonama i preko tri metra. Kada je, greškom, nasuta zemlja i izlivena betonska staza, pre par decenija, situacija se pogoršala. Krov je neophodno zameniti. No, kad se mora, nije teško. Zoran sa svojim momcima zasuče rukave i obija malter. Pozitivan i omiljen kod meštana, animirao je donatore da pomognu bogomolju. Od avgusta prošle godine, prikupljena su sredstva u vrednosti od oko 11.000 evra, a od lokalne samouprave dobijeno je 400.000 dinara.
- Odazivaju se svi ljudi dobre volje, ko kako može, bez obzira na nacionalnost i veroispovest. Dobili smo elektrificirana zvona i satove za crkvu, što retko i gradski hramovi imaju, polijelej koji je rađen po uzoru na onaj u manastiru Dečani, imamo obećanje za centralno grejanje... Najvažnije je da rešimo problem vlage i zamenimo krovni pokrivač na proleće. Mi radimo sve što možemo, pokušavamo da spasemo jednu bogomolju, lepoticu koja je pod zaštitom države, a koja bi trebalo da ponovo krasi selo.
Prema rečima nastavnika Vladimira Stamenkovića, „meštani su jedva dočekali da dođe neko kao što je otac Zoran, jer je bilo krajnje vreme za renoviranje crkve, minut do dvanaest“.
U Platičevu, koje se nekad zvalo Femberek, mirno žive Srbi, Mađari i Hrvati. Meštani se druže i uvažavaju. I podržavaju akcije kao što je ova. A otac Zoran, u retkim trenucima odmora, opušta se uz rok, muziku svoje mladosti.
Pozivamo ljude dobre volje da pomognu završetak radova na hramu Svetog Arhangela Gavrila, uplatom na račun Crkvene opštine Platičevo u Vojvođanskoj banci 355106151302.
Sveštenik Zoran Petrović rođen je 1968. godine u Krčedinu. Posle osnovne škole hteo je da završi kurs za varioca u Inđiji i da se zaposli. Međutim, pošto je bio dobar đak, majka ga je ubedila da nastavi da se školuje. Tog leta, 1983. godine Gospodnje, Zoran je otišao na more, zadržao se malo duže nego što je planirao i propusto upisne rokove. Ostala mu je samo jedna mogućnost ““ Bogoslovija. Slučajno? Danas je srećan što ga je Promisao Božja uputila na službu Bogu i bližnjima.
- Prva parohija koju sam dobio i na kojoj sam proveo 16 godina je u selu Donji Petrovci (kod Putinaca). To mesto je mnogo postradalo za vreme Drugog svetskog rata, oko 140 muškaraca odvedeno je u zloglasni logor Mauthauzen, gde je većina njih ostavila svoje kosti. Nažalost, selo se nikad nije potpuno povratilo, kaže Zoran koji je pretprošle godine došao u Platičevo.
U međuvremenu se porodica umnožila. Sa suprugom Silvanom dobio je četiri sina. On i „njegovi momci“ vredno rade na obnavljanju hrama posvećenog Arhangelu Gavrilu, blagovesniku.
- Prvo smo osposobili kuću da bismo mogli da živimo u njoj. Sagrađena je 1914. godine i posle nekoliko meseci, na početku Velikog rata, srušena. Jedanaest godina kasnije je ponovo sazidana da bi ovde živeo sveštenik i od tada ništa nije menjano. Bilo je tu dosta posla, ali, crkva je najvažnija.
Hram, koji je podignut 1778. godine, osvojila je vlaga. Uvukla se u zidove, u nekim zonama i preko tri metra. Kada je, greškom, nasuta zemlja i izlivena betonska staza, pre par decenija, situacija se pogoršala. Krov je neophodno zameniti. No, kad se mora, nije teško. Zoran sa svojim momcima zasuče rukave i obija malter. Pozitivan i omiljen kod meštana, animirao je donatore da pomognu bogomolju. Od avgusta prošle godine, prikupljena su sredstva u vrednosti od oko 11.000 evra, a od lokalne samouprave dobijeno je 400.000 dinara.
- Odazivaju se svi ljudi dobre volje, ko kako može, bez obzira na nacionalnost i veroispovest. Dobili smo elektrificirana zvona i satove za crkvu, što retko i gradski hramovi imaju, polijelej koji je rađen po uzoru na onaj u manastiru Dečani, imamo obećanje za centralno grejanje... Najvažnije je da rešimo problem vlage i zamenimo krovni pokrivač na proleće. Mi radimo sve što možemo, pokušavamo da spasemo jednu bogomolju, lepoticu koja je pod zaštitom države, a koja bi trebalo da ponovo krasi selo.
Prema rečima nastavnika Vladimira Stamenkovića, „meštani su jedva dočekali da dođe neko kao što je otac Zoran, jer je bilo krajnje vreme za renoviranje crkve, minut do dvanaest“.
U Platičevu, koje se nekad zvalo Femberek, mirno žive Srbi, Mađari i Hrvati. Meštani se druže i uvažavaju. I podržavaju akcije kao što je ova. A otac Zoran, u retkim trenucima odmora, opušta se uz rok, muziku svoje mladosti.
Pozivamo ljude dobre volje da pomognu završetak radova na hramu Svetog Arhangela Gavrila, uplatom na račun Crkvene opštine Platičevo u Vojvođanskoj banci 355106151302.
M. Filipović
Najnoviji broj
25. april 2024.
