JOVAN LUKIĆ - NEKAD I SAD
OD OBALSKE ZADRUGE DO CARINSKE ZONE
Jovan Lukić, jedan je od šabačkih privrednika koji su svojim radom ostavili značajnog traga u razvoju ove sredine. Bio je uspešan kroz raznovrsne delatnosti i poslove kojima se bavio najupečatljivija radna ali i životna njegova priča vezana je za „Jedinstvo“, prvobitnu obalsku zadrugu od koje je nastala, na srpskim prostorima ali i šire, ugledna carinska zona sa perspektivom da preraste u firmu od izuzetnog značaja za privredni razvoj Šapca i Srbije. I kako to na brdovitom Balkanu biva, tako i ovde, onome što obećava uspeh treba saseći krila, pa je i carinska zona umesto da se razvija u modernu evropsku luku i skladište, rasparčavana i doživela sudbinu mnogih preduzeća koja nisu odolela tranziciji. Ta firma i danas postoji, ali nije onakva kako je to projektovano onih godina kada je na njenom čelu bio Jovan Lukić. A on, znao je satima i danima da presedi ispred kancelarije pojedinih ministara ili funkcionera koji su odlučivali o srpskoj privredi i da na sebi svojstven način isposluje pozitivne odgovore. Žali za onim što nije ta firma postala ali se ponosi onim što je za nju radio i uradio.
Jovan Lukić je rođen 1941. u Šapcu, tu završio osnovnu i srednju ekonomsku, a u Beogradu Višu školu za spoljnu trgovinu, i zbog nedostatka novca nije mogao da nastavi dalje studije. Pošto je bio stipendista „Šapčanke“, tu je po završetku škole počeo i radni staž, gde je vodio izvoz, pa i posle kada se to preduzeće integrisalo u PIK „Mačva“. Kasnije je to postalo PIK „Podrinje“, i iz te firme Jovan prelazi u Opštinu, gde je neko vreme radio u tržišnoj inspekciji a posle u Zavodu za cene.
- Pre toga je taj posao radilo petoro a ja sam to dve godine radio sam, kada sam ujednačio cene za vršioce usluga, jer su bile različite i do trista posto za istu delatnost, onda sam poslat da „likvidiram“ Obalsku zadrugu „Jedinstvo“ koja se nalazila u bivšoj Mačvanskoj ulici.
Ta zadruga je bila vrlo neobična firma?
Kada sam 1978. godine došao u zadrugu, prvi dan su došli kod mene određeni službenici i upozorili me da slučajno ne sazivam sednicu radničkog saveta ili zbor radnih ljudi, to su tada bili organi upravljanja, a da pre toga ne pozovem policiju, jer bez prisustva policije nije mogla da se održi ni jedna sednica, izbijala je tuča uglavnom su dolazili pijani ljudi. Međutim, ja sam sazvao i jedan i drugi organ bez prisustva policije i sve je prošlo u najboljem redu. Suština svega je bila dovođenje novih kadrova, novih ljudi, nalaženje novih poslova i uvođenje reda na terenu za poslove koje su obavljali, jer oni su ranije radili pola za firmu, pola za sebe, pekli jagance i prasiće, na gradilištima sedeli i jeli a deo zarade su davali u firmu. Tada se zadruga bavila utovarom, istovarom, bili su to fizički radnici, za potrebe pojedinih preduzeća.
Jovan Lukić je rođen 1941. u Šapcu, tu završio osnovnu i srednju ekonomsku, a u Beogradu Višu školu za spoljnu trgovinu, i zbog nedostatka novca nije mogao da nastavi dalje studije. Pošto je bio stipendista „Šapčanke“, tu je po završetku škole počeo i radni staž, gde je vodio izvoz, pa i posle kada se to preduzeće integrisalo u PIK „Mačva“. Kasnije je to postalo PIK „Podrinje“, i iz te firme Jovan prelazi u Opštinu, gde je neko vreme radio u tržišnoj inspekciji a posle u Zavodu za cene.
- Pre toga je taj posao radilo petoro a ja sam to dve godine radio sam, kada sam ujednačio cene za vršioce usluga, jer su bile različite i do trista posto za istu delatnost, onda sam poslat da „likvidiram“ Obalsku zadrugu „Jedinstvo“ koja se nalazila u bivšoj Mačvanskoj ulici.
Ta zadruga je bila vrlo neobična firma?
Kada sam 1978. godine došao u zadrugu, prvi dan su došli kod mene određeni službenici i upozorili me da slučajno ne sazivam sednicu radničkog saveta ili zbor radnih ljudi, to su tada bili organi upravljanja, a da pre toga ne pozovem policiju, jer bez prisustva policije nije mogla da se održi ni jedna sednica, izbijala je tuča uglavnom su dolazili pijani ljudi. Međutim, ja sam sazvao i jedan i drugi organ bez prisustva policije i sve je prošlo u najboljem redu. Suština svega je bila dovođenje novih kadrova, novih ljudi, nalaženje novih poslova i uvođenje reda na terenu za poslove koje su obavljali, jer oni su ranije radili pola za firmu, pola za sebe, pekli jagance i prasiće, na gradilištima sedeli i jeli a deo zarade su davali u firmu. Tada se zadruga bavila utovarom, istovarom, bili su to fizički radnici, za potrebe pojedinih preduzeća.
Najnoviji broj
16. maj 2024.
