Инфо

Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(26. мај 2016.)
ДР СРБИЈАНКА ТУРАЈЛИЋ, ПРОФЕСОР У ПЕНЗИЈИ ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ

НЕУКА ПОПУЛАЦИЈА

Србија није једина земља која покушава да у дуалном образовању нађе спас за решавање проблема незапослености, али немам утисак да су Србија и Немачка по било чему упоредиве. Политика свих ових година показује потпуну незаинтересованост за образовање. Одлазак и способних и мање способних није везан за образовни систем, па ни за проблем запошљавања већ превасходно за природну жељу младих људи да живе у пристојној, сређеној држави
Професор Електротехничког факултета у Београду у пензији др Србијанка Турајлић и даље је присутна у јавности када је год потребно бранити образовање, а нарочито студенте. Она није била само професор, све године је живела са студентима и заједно са њима учествовала у свим биткама за бољу Србију. Данас, када нам је образовање такво какво је, када све више младих људи гледа преко граница своје земље, упозорава власт да је потребно да се више поведе рачуна о школовању младих. Прича о увођењу дуалног обрзаовања је не оставља равнодушном.
Како коментаришете све чешће спомињање те идеје да се уведе у спрски образовни принцип?
- У природи је оних који воде једну земљу да покушавају да пронађу „чаробне штапиће“ који би неком магијом решили нагомилане проблеме у једној области. У овом случају реч је о образовању. Истина, мора се признати, Србија није једина земља која покушава да у дуалном образовању нађе спас за решавање проблема незапослености. Пре скоро две године (у јуну 2014) Европски парламент је издао једну изузетно обимну студију под насловом „Дуално образовање: Мост преко узбуркане воде?“. Већ сам наслов, као парафраза познате песме, указује да је ова тема заслужује да буде разматрана. У самој студији се разматрају различити аспекти приступа дуалном образовању, даје детаљан преглед примењених модела у свим земљама чланицама ЕУ, стечена вишегодишња искуства, улога привреде и јавног сектора у реализацији, као и утицај на непосредно запошљавање и даљи развој професионалних каријера.
Шта је, у ствари, дуално образовање?
- Основна идеја дуалног образовања на нивоу средње школе је да се ученик усмери ка одређеном стручном профилу и да поред теоријског знања стекне и одређене практичне вештине из те струке. У принципу Европа разликује три типа дуалног образовања:
“¢ струковно образовање орјентисано ка школи у оквиру кога се највећи део практичне обуке обавља у школским радионицама или лабораторијама (то би одговарало нашим средњим стручним школама). Овај тип дуалног образовања је најраспрострањенији у Европи, с тим што у већини земаља он завршава матурским испитом који обезбеђује проходност ка свим типовима високог образовања.
“¢ мешано струковно образовање - које подразумева да се један део практичне обуке изводи у школи а други у одговарајућим компанијама. У том случају компаније само пружају услуге стручне праксе при чему не ступају ни у какав посебан уговор са ученицима.
“¢ струковно образовање засновано на раду у оквиру кога је ученик заправо уговорно ангажован од стране неке компаније у којој стиче практична искуства и добија надокнаду за урађен посао, док је школска настава сведена на минимум неопходних теоријских знања. Овај модел је најраспрострањенији у Немачкој.
Зашто дуално образовање није погодно за Србију?
- Пре свега, они који говоре о дуалном образовању морају да кажу на које од поменутих врста дуалног образовања мисле. Затим, уколико се определе за Немачки модел, који се често спомиње, на које од подврста тог модела мисле, које компаније су заинтересоване да уђу у тај модел образовања, као и којом врстом законских и подзаконских аката ће бити уређена улога свих учесника таквог модела. Коначно, што је по мени можда и најважније, потребно је да се јавности објасни да Немачки модел дуалног образовања онемогућава даљу проходност ка академским студијама. Другим речима, ученици који се определе за ту врсту образовања остају на том професионалном колосеку до краја живота, што је радикално другачије од образовног система који данас постоји код нас и у највећем броју европских земаља.
Да закључим, немам утисак да су Србија и Немачка упоредиве са било које тачке гледишта која би омогућила пресликавање немачког модела у наш образовни систем. Уместо тога, имало би смисла да се пажљиво анализира поменута студија и обиље пратећих референци, да се темељно продискутују искуства различитих европских земаља у тој области и да се онда евентуално одабере нешто што би у Србији могло да има смисла и да доведе до резултата.
Да ли је и каква реформа потребна српском образовању?
- Несумњиво је да је реформа потребна. Можда би за почетак имало смисла да се сетимо да је Србија донела стратегију развоја образовања до 2020 и да се запитамо шта је уопште по том питању учињено.
Колико данас политика кроји образовање?
Нисам сигурна да умем баш да одговорим на ово питање. Пре бих рекла да политика свих ових година показује потпуну незаинтересованост за образовање. Наравно то може да буде намера, јер је несумњиво да се лакше влада са необразованом популацијом која нема развијену ни навику ни способност критичког мишљења, али може да исто тако да буде и чисти немар, односно свест да је образовни систем нешто чије се последице не виде за четири године, па се ни његово поправљање, а ни слабљење неће видети до следећих избира.
Чија је срамота то што је Петница остала без средстава за пројекте?
- Срамота је актуелне владе у оставци, а превасходно Министарства просвете које је морало да објасни влади о каквој се немерљивој штети ради.
Како спречити одлазак великог броја успешних ђака и студената из Србије?
- Рекла бих да одлазак и способних и мање способних није везан за образовни систем, па ни за проблем запошљавања већ превасходно за природну жељу младих људи да живе у пристојној, сређеној држави у којој су на делу институције, а не волунтаризам. Када Србија то постане, више неће бити разлога да се из ње оде.
МИИСТАР БИ ТРЕБАЛО ДА ПОДНЕСЕ ОСТАВКУ
Верујете ли да би Србија могла да добије озбиљног министра просвете?
- Ја нема утисак да је још увек актуелни министар просвете био неозбиљан, нити да није имао идеју о томе шта би требало да се мења у образовном систему. Пре бих рекла да је његов кључни проблем био у томе што образовање није нашло своје место на листи приоритета владе. У том смислу, мислим да је он одговоран само утолико што није поднео оставку када је увидео да образовање никога не занима. Отуда и не могу да одговорим шта треба да буде „озбиљан“ министар просвете. Чини ми се заправо да је важније да добијемо „одговорног“ министра просвете који би из свих оруђа засвирао на узбуну када схвати да влада нема намеру да образовање стави као приоритет број један у своме раду.
Н. К.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa