PORTRET LIČNOSTI: Dr Dragica VladisavljeviĆ priča za primer
OSMEHOM LEČI DUŠU I TELO
Doktorka Dragica je još kao gimnazijalac postala mera uspeha i zvezda vodilja za roditelje i decu u celoj okolini kuda i kako dalje. Njen neprestani osmeh na licu kao da želi svakom reći ništa lakše u životu nego postići uspeh. Danas daje primer onim u mirovini kako treba sa elanom provoditi „jesen „ života
Dragica Vladisavljević, rođena Stanisavljević prispela je za školu u neka smutna vremena, kad je besneo najstrašniji rat u istoriji civilizacije. I do tada nisu sva muška deca išla u školu a o ženskoj i da se ne govori. Četrdesete godine prošlog veka zatekle su je u skamijama školske zgrade rodnog sela Radenkovića. Besneo je rat. Ljudi su mislili svakog trena hoće li ostati glava na ramenu. I ništa više. Sve je prepušteno slučaju. O zdravlju teško se ko starao. Dragica je u tim vremenima najbolji đak i među muškarcima i devojčicama. Ništa je nije omelo, pa čak ni malarija koju je preležala.
- Upravo ta malarija je u meni rodila želju da jednog dana budem lekar - sa punim ustima i neizbežnim osmehom izgovori Dragica i dodade: - Nikada nisam razmišljala ni jednog momenta da nešto drugo učim. Imala sam veliku volju i sreću, postala sam ono što sam želela.
Sa bezgraničnom energijom doktorka Dragica, kako je najčešće oslovljavaju, i danas radi svoj lekarski posao iako je u penziji već pet godina posle 39 godina i pet meseci lekarskog staža. Na putu je od kuće do Inđije ili Bogatića gde po ugovoru prenosi svoje znanje radiologa mlađim kolegama, pomažući u lečenju ljudi.
Pre nego što je postala lekar Dragica je bila đak čuvene Šabačke gimnazije. Bila je oslobođena i male i velike mature. To se dešavalo samo onima koji su najbolji u svojoj generaciji. Dragica je to bila iako je tada još uvek postojala gradacija među decom. Bilo je vreme socijalizma, koje je zagovaralo ravnopravnost, ali tog užitka još nije bila kada se Dragica školovala. Zna se da su u Šabačkoj gimnaziji u ta vremena bila prvo privilegovana deca onih u vrhu vlasti, zatim činovnička i građanska, pa tek onda deca sa sela. Uviđena je greška pa se to ispravilo da svi budu jednaki. Od toga, zna se, imala su koristi privilegovana deca, jer su se mešala sa onima bistrijim, pametnijim, vrednijim i željnim da uspeju u životu. A i država je imala neizmernu korist, dobila je dobre kadrove. Dragica je bila među onima u samom vrhu.
- Upravo ta malarija je u meni rodila želju da jednog dana budem lekar - sa punim ustima i neizbežnim osmehom izgovori Dragica i dodade: - Nikada nisam razmišljala ni jednog momenta da nešto drugo učim. Imala sam veliku volju i sreću, postala sam ono što sam želela.
Sa bezgraničnom energijom doktorka Dragica, kako je najčešće oslovljavaju, i danas radi svoj lekarski posao iako je u penziji već pet godina posle 39 godina i pet meseci lekarskog staža. Na putu je od kuće do Inđije ili Bogatića gde po ugovoru prenosi svoje znanje radiologa mlađim kolegama, pomažući u lečenju ljudi.
Pre nego što je postala lekar Dragica je bila đak čuvene Šabačke gimnazije. Bila je oslobođena i male i velike mature. To se dešavalo samo onima koji su najbolji u svojoj generaciji. Dragica je to bila iako je tada još uvek postojala gradacija među decom. Bilo je vreme socijalizma, koje je zagovaralo ravnopravnost, ali tog užitka još nije bila kada se Dragica školovala. Zna se da su u Šabačkoj gimnaziji u ta vremena bila prvo privilegovana deca onih u vrhu vlasti, zatim činovnička i građanska, pa tek onda deca sa sela. Uviđena je greška pa se to ispravilo da svi budu jednaki. Od toga, zna se, imala su koristi privilegovana deca, jer su se mešala sa onima bistrijim, pametnijim, vrednijim i željnim da uspeju u životu. A i država je imala neizmernu korist, dobila je dobre kadrove. Dragica je bila među onima u samom vrhu.
Najnoviji broj
18. april 2024.
