ZAČINSKO BILjE SRBIJE

KRSTOVNIK, POTOČARKA
Krstovnik je biljka poreklom iz širokog područja, koje se prostire od Evrope do jugozapadne Azije. Zbog sadržaja C-vitamina u DžVII veku bio je jedan od sastojaka u antiskorbutnom napitku za pomorce.
Opis: Višegodišnja biljka sa vodoravnim rizomom. Stabljika donjim delom puzi, a zatim je poluuspravljena, dugačka 30-90 cm, razgranata, debela, uglasta i pokrivena listovima. Listovi su neparno perasto složeni, mesnati. Cvetovi su složeni u guste grozdaste cvasti. Čašični listići su izduženi. Krunični listići su beli, obrnuto jajasti. Srcaste ljuske su na vodoravnim ili naniže oborenim drškama. Cveta od aprila do jula.
Stanište: U svežim tekućim vodama, izvorima i potocima.
Rasprostranjenost: U većem delu Srbije.
Koristi se: Sveža biljka u cvetu ili samo sveži listovi.
Berba: Bere se za vreme cvetanja i upotrebljava se u svežem stanju.
Upotreba u kuhinji. Pošto ima ljut ukus, krstovnik je jedan od začina u začinskim mešavinama, u supama i salatama, kao prilog jelima od rečne ribe.
Upotreba kao narodni lek. Sok od krstovnika je diuretik, uništava toksine u organizmu, čisti krv i kožu. Zbog velikog sadržaja C-vitamina i vrednih minerala, posebno gvožđe, on je tonik za anemiju, rahitis, slabo srce i vid.

REN
Ren je poreklom iz istočne Evrope. Danas je odomaćen širom Evrope i u Severnoj Americi. U medicini i kulinarstvu upotrebljava se od antičkih vremena.
Opis: Višegodišnja zeljasta biljka, sa debelim, mesnatim i razgranatim korenom. Stabljika je uspravna, visoka 15-125 cm, u gornjem delu razgranata, uglasta i šuplja. Prizemni listovi sa dugačkim drškama izduženo su jajasti, pri osnovi srcasti, dugački i do 1 m. Listovi na stablu, sa kratkim drškama ili sedeći, izdeljeni su u režnjeve ili duboko nazubljeni. Cvast je metličasta, složena od mnogobrojnih grozdova. Čašični listići imaju opnast obod. Krunični listići, unakrst postavljeni, obrnuto su jajasti, beli. Plod je loptasta ljuščica. Cveta od maja do jula.
Stanište: Vlažna mesta; gaji se.
Rasprostranjenost: Od dve vrste ovog roda koje su zastupljene u Srbiji, se gaji, a raste i kao divlji u prirodi. Imaga na teritoriji cele Srbije.
Koristi se: Svež koren.
Berba: vadi se u jesen; čuva se u trapu.
Upotreba u kuhinji. Koren rena izvađen u jesen, sirov, strugan ili sitno iseckan, ljutog je ukusa i oštrog mirisa koji izaziva suze. Obično se strugan ren pomeša sa vinskim sirćetom (mada nije greška ako ga pomešamo i sa jabukovim sirćetom). Naravno pri tome treba paziti da koncentracija sirćeta ne bude prejaka, jer se ukus rena lako izgubi. Odličan je prilog uz sve vrste pečenja, kuvanu junetinu ili piletinu iz supe i još mnoga jela. U nekuvane sosove se dodaje uz vinsko sirće, šećer, majonez, pavlaku ili kiselo mleko. Mešavine su ponekad delikatnije i sadrže sok od limuna ili pomorandže, biber ili beli luk. U kuvanim sosovima ukus rena je slabiji i onda može ići kao prilog uz kuvanu ribu ili kuvano povrće.
Preliv za uskršnjeg pečenog šarana u Nemačkoj sadrži pored rena, pavlaku, šećer i mleveni badem. U Danskoj se, uz kuvani iverak, servira ren u buteru. Amerikanci ga jedu u umacima i sosovima za roštilj.
Upotreba kao narodni lek. Udisanje mirisa rena može da smiri glavobolju. Razblažen sok od rena upotrebljava se za ispiranje usta i grla i za čišćenje lica, a obloga od struganog rena u mleku dobra je za zagađene rane i čireve.
Dobijanje etarskog ulja. Svež koren sadrži sumporni glikozid-sinigrin koji se lako razlaže i oslobađa isparljivo sekundarno sumpornoetarsko ulje, ljutog mirisa i ukusa, koji draži oči i izaziva suze prilikom rendanja, struganja ili seckanja. Ovi isperljivi izotiocijanti mogu da se dobiju destilacijom pomoću vodene pare.
Ren sos za roštilj
- 150 ml guste pavlake
- 1,5 kašičica limunovog soka
- 2 kašike majoneza
- kašičice mlevene crne slačice
- 1 kašika struganog rena
Umešati limunov sok u pavlaku pa dodati slačicu u ren. Na kraju dodati majonez i dobro ujednačiti. Sos ostaviti na hladno najmanje 2-3 sata pre upotrebe.
Krstovnik i supa od pomorandži
- iseckane glavice
crnog luka
- čena belog luka
- 6 kašika butera
- 2 veze krstovnika
- 1 veza peršuna
- 2 kuvana krompira
- 2,5 šolje mleka
- 2,5 šolje supe
- strugana kora i sok od pomorandže
- pavlaka
- so i biber po ukusu.
Lagano kuvati crni i beli luk u buteru dok ne omekšaju, dodati krstovnik i peršun i nastaviti kuvanje još 5 minuta na tihoj vatri. Umešati krompir, mleko, supu i koru od pomorandže, poklopiti i kuvati još 10 minuta. Varjačom sve ujediniti i dodati so, biber i oko 2 kašike soka pomorandže. Ovo treba raditi pažljivo, jer višak bibera ili soka mogu da potisnu delikatan ukus supe. Supa može postati gušća dodavanjem pavlake. Pri služenju, u svaki tanjir supe, staviti kašiku umućene pavlake.