Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(30. јун 2016.)
ХАЈДЕ ДА КУВАМО ЗАЈЕДНО

ЗАЧИНСКО БИЉЕ СРБИЈЕ

Након серије текстова струковног менаџера гастрономије Лазара Прстојевића о светским кухињама, у наредним бројевима “Гласа Подриња“ вам доноси приче о зачинском биљу Србије

КРСТОВНИК, ПОТОЧАРКА
Крстовник је биљка пореклом из широког подручја, које се простире од Европе до југозападне Азије. Због садржаја Ц-витамина у ЏВИИ веку био је један од састојака у антискорбутном напитку за поморце.
Опис: Вишегодишња биљка са водоравним ризомом. Стабљика доњим делом пузи, а затим је полуусправљена, дугачка 30-90 цм, разграната, дебела, угласта и покривена листовима. Листови су непарно перасто сложени, меснати. Цветови су сложени у густе гроздасте цвасти. Чашични листићи су издужени. Крунични листићи су бели, обрнуто јајасти. Срцасте љуске су на водоравним или наниже обореним дршкама. Цвета од априла до јула.
Станиште: У свежим текућим водама, изворима и потоцима.
Распрострањеност: У већем делу Србије.
Користи се: Свежа биљка у цвету или само свежи листови.
Берба: Бере се за време цветања и употребљава се у свежем стању.
Употреба у кухињи. Пошто има љут укус, крстовник је један од зачина у зачинским мешавинама, у супама и салатама, као прилог јелима од речне рибе.
Употреба као народни лек. Сок од крстовника је диуретик, уништава токсине у организму, чисти крв и кожу. Због великог садржаја Ц-витамина и вредних минерала, посебно гвожђе, он је тоник за анемију, рахитис, слабо срце и вид.

РЕН
Рен је пореклом из источне Европе. Данас је одомаћен широм Европе и у Северној Америци. У медицини и кулинарству употребљава се од античких времена.
Опис: Вишегодишња зељаста биљка, са дебелим, меснатим и разгранатим кореном. Стабљика је усправна, висока 15-125 цм, у горњем делу разграната, угласта и шупља. Приземни листови са дугачким дршкама издужено су јајасти, при основи срцасти, дугачки и до 1 м. Листови на стаблу, са кратким дршкама или седећи, издељени су у режњеве или дубоко назубљени. Цваст је метличаста, сложена од многобројних гроздова. Чашични листићи имају опнаст обод. Крунични листићи, унакрст постављени, обрнуто су јајасти, бели. Плод је лоптаста љушчица. Цвета од маја до јула.
Станиште: Влажна места; гаји се.
Распрострањеност: Од две врсте овог рода које су заступљене у Србији, се гаји, а расте и као дивљи у природи. Имага на територији целе Србије.
Користи се: Свеж корен.
Берба: вади се у јесен; чува се у трапу.
Употреба у кухињи. Корен рена извађен у јесен, сиров, струган или ситно исецкан, љутог је укуса и оштрог мириса који изазива сузе. Обично се струган рен помеша са винским сирћетом (мада није грешка ако га помешамо и са јабуковим сирћетом). Наравно при томе треба пазити да концентрација сирћета не буде прејака, јер се укус рена лако изгуби. Одличан је прилог уз све врсте печења, кувану јунетину или пилетину из супе и још многа јела. У некуване сосове се додаје уз винско сирће, шећер, мајонез, павлаку или кисело млеко. Мешавине су понекад деликатније и садрже сок од лимуна или поморанџе, бибер или бели лук. У куваним сосовима укус рена је слабији и онда може ићи као прилог уз кувану рибу или кувано поврће.
Прелив за ускршњег печеног шарана у Немачкој садржи поред рена, павлаку, шећер и млевени бадем. У Данској се, уз кувани иверак, сервира рен у бутеру. Американци га једу у умацима и сосовима за роштиљ.
Употреба као народни лек. Удисање мириса рена може да смири главобољу. Разблажен сок од рена употребљава се за испирање уста и грла и за чишћење лица, а облога од струганог рена у млеку добра је за загађене ране и чиреве.
Добијање етарског уља. Свеж корен садржи сумпорни гликозид-синигрин који се лако разлаже и ослобађа испарљиво секундарно сумпорноетарско уље, љутог мириса и укуса, који дражи очи и изазива сузе приликом рендања, стругања или сецкања. Ови исперљиви изотиоцијанти могу да се добију дестилацијом помоћу водене паре.
Рен сос за роштиљ
- 150 мл густе павлаке
- 1,5 кашичица лимуновог сока
- 2 кашике мајонеза
- кашичице млевене црне слачице
- 1 кашика струганог рена
Умешати лимунов сок у павлаку па додати слачицу у рен. На крају додати мајонез и добро уједначити. Сос оставити на хладно најмање 2-3 сата пре употребе.
Крстовник и супа од поморанџи
- исецкане главице
црног лука
- чена белог лука
- 6 кашика бутера
- 2 везе крстовника
- 1 веза першуна
- 2 кувана кромпира
- 2,5 шоље млека
- 2,5 шоље супе
- стругана кора и сок од поморанџе
- павлака
- со и бибер по укусу.
Лагано кувати црни и бели лук у бутеру док не омекшају, додати крстовник и першун и наставити кување још 5 минута на тихој ватри. Умешати кромпир, млеко, супу и кору од поморанџе, поклопити и кувати још 10 минута. Варјачом све ујединити и додати со, бибер и око 2 кашике сока поморанџе. Ово треба радити пажљиво, јер вишак бибера или сока могу да потисну деликатан укус супе. Супа може постати гушћа додавањем павлаке. При служењу, у сваки тањир супе, ставити кашику умућене павлаке.
Припремио: Лазар Прстојевић, стру

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa