ALO ŠABAC
Dušan Petrović, prvi lider koji je sišao s drveta
Od pojave Dušana Petrovića na televiziji moja mama je oduvek mislila da nam je on neki rođak. “Ovaj je naš garantovano. Vidi mu samo nos! Čist Petrović“.
Onda je vadila porodični album i pokazivala mi sliku nekog pradede Alimpija “Pljunuti Dušan Petrović“ - bila je ubeđena mama, gledajući paralelno u slike pradede Alimpija i Dušana Petrovića.
Mama smatra da je prezime Petrović raritetno u Srbiji, skoro ko Gejts, tako da su svi oni naši, samo bi trebalo da tačno utvrdimo po kojoj liniji.
-Možda je ovaj Dušan Petrović sa “mladine strane“ - bila je ubeđena mama, dok joj nisam objasnio kako je nemoguće da je Dušan Petrović sa “mladine strane“, zato što se mama u trenutku uzimanja prezimena Petrović, prezivala Milojković.
A nije zabeleženo da se Dušan Petrović nekada zvao Dušan Milojković.
-Pazi, sine. Imamo mi u familiji jednog Dušana Milojkovića, taj ti je brat od ujaka ““ nastavljala je mama, a ja nikako nisam mogao da joj objasnim kako taj Dušan Milojković, logično, nije Dušan Petrović. Kao što ni Dušan Petrović nije Dušan Milojković.
-Vidi samo taj pogled! Tipično petrovićevski! Ovaj je naš, sto posto, šta ti, sine, pričaš gluposti ““ opet je negde videla Dušana Petrovića kako na televiziji objašnjava uvođenje poljoprivrednih savetnika, kao ministar poljoprivrede.
Emisiju je pažljivo odgledala. Nije je toliko interesovalo to oko savetnika jer se od poljoprivrede razume samo u cenu paradajza na Bajlonijevoj pijaci, nego je više gledala program kao bi utvrdila ““ s koje strane nam dođe ovaj Dušan Petrović?
I onda sam joj prošle godine rekao kako sam posle neke tribine u Šapcu upoznao Dušana Petrovića.
-Stvarno! Jesi ga pitao da nije on od one baba Žmurićke?
-Mama, aman! - uzviknuo sam uzdahom krajnjeg očaja.
Onda me mama zvala pre neki dan i rekla: “Jesi čuo da se onaj naš povukao? Častan čovek, tipičan Petrović!“
Srpski politički lider liči na onog ludog ujaka Tea iz Felinijevog “Amarkorda“ koji se popeo na drvo i dere se: “Hoću ženu!“ Jednostavnije ““ neće da siđe s drveta dok mu ne dovedu osobu ženskog pola.
Srpski politički lider obično ima ženu, ali se na drvo, zvano stranka, penje i neće da siđe sve vreme vičući: “Hoću vlast!“
Dušan Petrović je jedan od retkih koji je dobrovoljno sišao sa drveta zvanog Zajedno za Srbiju. A tamo se popeo Nebojša Zelenović. Koji, istina, ne mora da viče: “Hoću vlast“, jer je već na vlasti. A koliko znam srećno je oženjen, pa ne mora da viče ni: “Hoću ženu!“
Doduše, kad sam sedeo sa Dušanom Petrovićem bar pet puta u razgovoru sam pomenuo da je on predsednik stranke Zajedno za Šumadiju, a on me je pet puta ispravio: “Zajedno za Srbiju“.
Nisam hteo da kažem: “Zar je to uopšte bitno?“ Da se kojim slučajem ne uvredi.
Šabac, znao sam, nije u Šumadiji, ali ko bi povatao imena svih tih stranaka i strančica izniklih iz Demokratske stranke, partije koja se dosledno zalaže za višestranačje, jer se od jedne DS napravilo previše stranka. Pa se njihova misija može zvati: previšestranačje.
Ta rokada na čelu Zajedno za Šumadiju, pardon Srbiju, ipak jeste jedan gest za pamćenje srpskog “previšestranačja“.
Sići sa stranačkog drveta i prepustiti krošnju nekom drugom nije često viđan motiv pošto bi srpski političar pristao da udomi 12 jednomesečnih mačića samo da bi dobio 15 minuta u televizijskom “prajm tajmu“. A da ispod njegovog imena na ekranu piše da je nekakav predsednik. Makar stranke. Makar se ta stranka zvala Zajedno za Šumadiju. Pardon...
Onda je vadila porodični album i pokazivala mi sliku nekog pradede Alimpija “Pljunuti Dušan Petrović“ - bila je ubeđena mama, gledajući paralelno u slike pradede Alimpija i Dušana Petrovića.
Mama smatra da je prezime Petrović raritetno u Srbiji, skoro ko Gejts, tako da su svi oni naši, samo bi trebalo da tačno utvrdimo po kojoj liniji.
-Možda je ovaj Dušan Petrović sa “mladine strane“ - bila je ubeđena mama, dok joj nisam objasnio kako je nemoguće da je Dušan Petrović sa “mladine strane“, zato što se mama u trenutku uzimanja prezimena Petrović, prezivala Milojković.
A nije zabeleženo da se Dušan Petrović nekada zvao Dušan Milojković.
-Pazi, sine. Imamo mi u familiji jednog Dušana Milojkovića, taj ti je brat od ujaka ““ nastavljala je mama, a ja nikako nisam mogao da joj objasnim kako taj Dušan Milojković, logično, nije Dušan Petrović. Kao što ni Dušan Petrović nije Dušan Milojković.
-Vidi samo taj pogled! Tipično petrovićevski! Ovaj je naš, sto posto, šta ti, sine, pričaš gluposti ““ opet je negde videla Dušana Petrovića kako na televiziji objašnjava uvođenje poljoprivrednih savetnika, kao ministar poljoprivrede.
Emisiju je pažljivo odgledala. Nije je toliko interesovalo to oko savetnika jer se od poljoprivrede razume samo u cenu paradajza na Bajlonijevoj pijaci, nego je više gledala program kao bi utvrdila ““ s koje strane nam dođe ovaj Dušan Petrović?
I onda sam joj prošle godine rekao kako sam posle neke tribine u Šapcu upoznao Dušana Petrovića.
-Stvarno! Jesi ga pitao da nije on od one baba Žmurićke?
-Mama, aman! - uzviknuo sam uzdahom krajnjeg očaja.
Onda me mama zvala pre neki dan i rekla: “Jesi čuo da se onaj naš povukao? Častan čovek, tipičan Petrović!“
Srpski politički lider liči na onog ludog ujaka Tea iz Felinijevog “Amarkorda“ koji se popeo na drvo i dere se: “Hoću ženu!“ Jednostavnije ““ neće da siđe s drveta dok mu ne dovedu osobu ženskog pola.
Srpski politički lider obično ima ženu, ali se na drvo, zvano stranka, penje i neće da siđe sve vreme vičući: “Hoću vlast!“
Dušan Petrović je jedan od retkih koji je dobrovoljno sišao sa drveta zvanog Zajedno za Srbiju. A tamo se popeo Nebojša Zelenović. Koji, istina, ne mora da viče: “Hoću vlast“, jer je već na vlasti. A koliko znam srećno je oženjen, pa ne mora da viče ni: “Hoću ženu!“
Doduše, kad sam sedeo sa Dušanom Petrovićem bar pet puta u razgovoru sam pomenuo da je on predsednik stranke Zajedno za Šumadiju, a on me je pet puta ispravio: “Zajedno za Srbiju“.
Nisam hteo da kažem: “Zar je to uopšte bitno?“ Da se kojim slučajem ne uvredi.
Šabac, znao sam, nije u Šumadiji, ali ko bi povatao imena svih tih stranaka i strančica izniklih iz Demokratske stranke, partije koja se dosledno zalaže za višestranačje, jer se od jedne DS napravilo previše stranka. Pa se njihova misija može zvati: previšestranačje.
Ta rokada na čelu Zajedno za Šumadiju, pardon Srbiju, ipak jeste jedan gest za pamćenje srpskog “previšestranačja“.
Sići sa stranačkog drveta i prepustiti krošnju nekom drugom nije često viđan motiv pošto bi srpski političar pristao da udomi 12 jednomesečnih mačića samo da bi dobio 15 minuta u televizijskom “prajm tajmu“. A da ispod njegovog imena na ekranu piše da je nekakav predsednik. Makar stranke. Makar se ta stranka zvala Zajedno za Šumadiju. Pardon...
Najnoviji broj
9. maj 2024.
