Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(7. jul 2016.)
MALA INVESTICIJA U BUDUĆNOST

DžANARIKA-VOĆE IDEALNO ZA POČETNIKE

Usitnjene parcele, migracija iz sela u grad i na kraju mnoge parcele su ostale puste. Problemi ekonomske prirode doveli su do toga da mnogi rupe u budžetu popunjavaju poljoprivredom, pre svega voćarstvom. Gradskim poljoprivrednicima neke vrste voća odgovaraju više a neke manje. Neke vrste voća nameću se same kao idealno rešenje.
-Nije samo što su usitnjeni posedi, dosta poseda ima koji su praktično zaparložili, upravo što su ljudi otišli da rade na drugim stranama, u gradu, i ne bave se poljoprivredom. Ne žive u tim domaćinstvima i njive su zaparložene. Onda se traži način kako da se aktivira takva površina a da ne oduzima mnogo vremena. Druga stvar je što je 70 posto površina u regionu sa poteškoćama za navodnjavanje, to jest voda se nalazi na 50 ili još dublje metara. Kopanje bunara je velika investicija i da bi se ona isplatila mora se baviti intenzivno voćarstvom, vrstama kao što su malina, jagoda, kruška, a to zahteva mnogo veće angažovanje ljudsko, odnosno domaćina koji hoće da podigne taj zasad. Tako da se džanarika nameće kao rešenje za ona domaćinstva koja nemaju mogućnost navodnjavanja, za ona gazdinstva gde su zemljišta udaljena od mesta stanovanja. Jer sve što je preko desetak kilometara pravi dodatne troškove. I naročito za ona gazdinstva čiji vlasnici nemaju mnogo vremena da se bave tom proizvodnjom. Sa druge strane ona ne traži veliku investiciju, odnosno mnogo manju ivesticiju jer je sadni material po pravili jeftiniji nego što je svih ostalih voćnih vrsta, tvrdi diplomirani inženjer poljoprivrede Milorad Jocković.
I do sadnica je lako doći. Na našem prostoru imamo rasadnike u Mrđenovcu, Dobriću, Lipolistu, Koceljevi, Valjevu. Na pijacama, u takozvanim kavezima mogu se naručiti sadnice iz Trstenika i kruševačkog kraja. Naravno, to što su rasadnici registrovani ne znači automatski da je sadni materijal dobar. Najbolje je saditi u jesen jer je i najgora jesenja sadnja bolja je od najbolje prolećne. Pod zimskom sadnjom podrazumevamo sadnju od novembra pa čak i januar, sve do kretanja vegetacije. Praktično prilikom jesenje sadnje dolazi do sleganja zemlje, izbacuju se vazdušni džepovi, sa padanjem kiše i snega dolazi do sleganja prekopanog zemljišta i sve leže lepo oko korena.
- Prolećna sadnja se preporučuje kada se nije stiglo sa jesenjom sadnjom i kada postoji mogućnost za navodnjavanje. Jedan od razloga prolećne sadnje je krađa sadnica jer se lakše kradu u jesen. Bitna je zaštita od srna i divljači zaštitom debla, specijalnim mrežama - koje su dosta skupe. Efikasna je rabic mrežica za fasade. Dobo je koristiti i papirnate džakove koji su dvoslojni a oni traju jednu sezonu, izdrže kišu i sneg a šuškanje smeta srnama i zečevima.To je pogotovo potrebno uraditi gde postoji blizina šume. U proleće se vrši prekraćivanje u uzgojni oblik. Mislim da je najbolje ići piramidalnu krunu, ona najbolja za džanariku. Može se ostaviti da i sama formira oblik ali se rezidbom postiže i bolji prinosi, kaže Jocković.
Džanariku u u prvim godinama treba zaštititi od korova, obično to uradi mehanički. Ona traži mnogo manje tretiranja nego bilo koja druga voćna vrsta. U godinama poput ove, kišnim, može da bude malo sklona truleži ploda, moniliji, tako da se može u cvetu istretirati jednom ili dva puta ali čak i da se to ne uradi prinosi su takvi da ne može mnogo da naškodi.
Džanarika traži mala ulaganja prilikom zasnivanja zasada, mala ulaganja prilikom redovnog održavanja ali niska je i cena ploda. Cena je obično oko 10 eurocenti po kilogramu. Međutim, prinosi po stablu su čak i do 100 kilograma i bude od 30 do 40 tona po hektaru. Trese se, ne bere se, tako da su troškovi branja mali. U svakom slučaju potrebno je uložiti oko 2.500 evra za hektar zasada. Za sadni materijal Ministarstvo subvencioniše 40 procenata investicije dok se za pripremu zemljišta i meliorativno đubrenje ne dobija podsticaj. Ipak, najznačajnije je da je otkup siguran.

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa