Je l“™ traČariŠ ponekad?

Ako imaš dvocifren broj godinica, a tvoj odgovor na pitanje iz naslova je „ne“, ili lagiš mene, ili lagiš sebe, ili ne znaš šta je tračarenje, ili ogovaranje.
Sad ću da ti kažem.
Ogovaranje je kad ti i bar još jedna osoba pričate o osobi koja trenutno nije tu, ali tako da osoba koja sluša priču negativno proceni odsutnu osobu. Dakle, pričanje o ljudima koji trenutno nisu prisutni nije uvek ogovaranje, to može da bude prosto iznošenje činjenica. Kada uz činjenicu neko iznosi i negativan sud o odsutnoj osobi to je ogovaranje. „Jovanu je ostavio dečko“ je činjenica. „Nije ni čudo što je Jovanu ostavio dečko, kako se ponašala prema njemu“ je ogovaranje.
Nekad ogovaramo samo da bi nam bilo lakše, da se izduvamo: kada nas neko povredi, iznervira, naljuti, uvredi, razočara..., a iz bilo kog razloga ne možemo to da kažemo direktno, istresemo sve u dobroj trač-partiji sa bliskom osobom. Ako u toj priči nema neke „nadogradnje“, ako nismo stvari „naduvali“, slagali, od ovakvog ogovaranja ima više koristi nego štete. To mu dođe kao neki izduvni ventil koji nas spase od eksplozije, donese neku vrstu olakšanja, tako da možemo da se smirimo i polako odlučimo šta nam je činiti. Znaš ono, kad se izjadaš najboljoj drugarici na svog dečka, kažeš svašta o njemu, pa posle toga malo jasnije sagledaš stvari (u tim situacijama, pametne najbolje drugarice se ne pridružuju ogovaranju, samo slušaju!). Osim toga, nekad naše loše iskustvo sa osobom koju ogovaramo ili naše znanje o njoj može zaštititi druge od nepravde ili povređivanja i pomoći im da biraju kvalitetnije prijatelje, partnere, saradnike (naravno da ćeš reći drugarici ako znaš da njena simpatija po pravilu ostavlja devojke posle jedne večeri, pa čak i ako trač nije proveren!).
Međutim.
Naravno da ima i međutim.
Ogovaranje počesto uopšte nije rasterećenje, nego manipulacija. Poenta je naći istomišljenika, privući nekog na svoju stranu kako bismo se osetili jačim, sigurnijim. Ne biraju se sredstva, potpuno je nebitno koliko u priči ima istine (i da li je uopšte ima). Iz te perspektive, ogovaranje je vrlo moćna stvar. Dve drugarice koje ogovaraju treću uz taj trač postaju jače, osećaju se čvršće povezanim.
Znate li da su psihološka istraživanja pokazala da posvađane ljude mogu ponovo da povežu dve stvari: zajednički cilj i zajednički neprijatelj. E, suština tračarenja je da uvek postoji taj zajednički neprijatelj ““ njegova nova devojka, ona mala što živi u tom kraju, onaj kreten iz teretane, onaj neobični lik koji vas i ne primećuje...
Ovakvo ogovaranje je izraz nemoći i nesigurnosti, a moć je samo privid. Meta otrovnog ogovaranja vrlo često su kvalitetne osobe (lepe, uspešne, pametne, ambiciozne, sa stavom...) u odnosu na koje se „ogovarači“ osećaju ugroženo. Da bi sačuvali dobro mišljenje o sebi, da bi sačuvali svoje samopouzdanje i samopoštovanje „ogovarači“ govore loše o osobi od koje se osećaju ugroženo.
Kako istraživanja pokazuju, najviše volimo da ogovaramo osobe istog pola, nama slične po godinama. Na moju žalost, istraživanja su potvrdila i pretpostavku da ženski pol značajno više ogovara od muškog (oni su zato skloniji hvalisanju! J).
Dakle, dobar trač može da nas rastereti. Loš, otrovan, trač stvara privid moći.
Kako god okreneš, trač može da povredi.
Stvari su postale mnogo, mnogo gore od kako se trač ne širi „od usta do usta“, nego od usta, preko fejsa, preko mesindžera, preko instagrama, preko skajpa, preko vajbera...
Ako ste bili meta trača, znate o čemu pričam.
Ignorišite, dragi moji i drage moje, ignorišite. Lepo kaže naš narod „za dobrim konjem, prašina se diže“.
A vi, gossip girls, mean girls, pretty little liars, imajte u vidu: govoreći loše o drugima, zapravo govorite loše o sebi.
Druge vidimo onakvima kakvi smo mi.