Berza

  • aero 801 ▼ -0,25%
  • dinnpb 4.449 ▼ -0,02%
  • gmon 2.100 ▼ -4,63%
  • irtl 850 ▲ 6,12%
  • jmbn 7.000 ▲ 2,94%
  • kmbn 3.280 ▲ 2,28%
  • mtlc 1.891 ▼ -1,36%
  • niis 675 ▲ 0,30%
  • stup 5.936 ▲ 0,12%
  • trbg 4.500 ⚫ 0,00%
(21. oktobar 2010.)
IVAN LOLIĆ ““ PESNIK IZ BOGATIĆA

VOLIM SVOJ MAČVANSKI NAROD

Protekla tri meseca profesor književnosti i pesnik, Ivan Lolić, vratio je čitaoce „Glasa Podrinja“ u davne šezdesete/sedamdesete, prošlog veka. Iskreno, čista srca, pokušao je da otrgne od zaborava i iz zaborava, dane kada su ondašnje generacije mladih, uz nesebičnu pomoć onih u gradskoj vlasti i oko nje, imale, za današnje pojmove, remboovsku „slobodnu slobodu“ u iskazivanju svojih stvaralačkih poriva: muzika, slikarstvo, literatura, novinarstvo, i još mnogo toga. Zahvaljujući tome, nadaleko smo se pročuli, a me
Možda uopšte ne bih bio književnik, da nisam 1967.» godine otišao na književno veče mačvanskog pesnika, tada srednjoškolca, danas profesora, Ivana Lolića. Opčinili su me stihovi prepuni ljubavi, i atmosfera izvorne pesme i dubina osećanja prisutnih. Te noći napisao sam tri pesme, koje je Lolić kasnije oduševljeno prihvatio i pozvao me da govorimo poeziju širom Mačve. I danas se sećam njegovih stihova:
“O ne važi više, ljubavi, ne važÂ»i,
onaj dogovor u proletnjoj raži.“
I tako, Lolić beše za mene poput pesničkog razvigorca, duboko uleteh u literaturu. Pa hajde, da posle skoro pola veka, ponovo razgovaram sa Lolićem, kao što je on, pre nekoliko brojeva „Glasa“, zbor zborio sa mnom.

Najnoviji broj

10. oktobar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa