КАПИТЕН “ЗАСЛОНА” МИЛАН ПАНИЋ О БОРБИ ЗА ТИТУЛУ И ИЗАЗОВИМА ЗА ОДБОЈКУ КАО СПОРТ

ИСКУСТВО, ДРУГАРСТВО, МУДРОСТ

“Имамо искусне играче који нас мотивишу, а младе инспиришу да превазиђу себе. Синергија тога проткана самопоуздањем држи нас на врху” - у најкраћем приближава нам успех шабачких одбојкаша капитен “Заслона” Милан Панић у разговору за наш лист

  • Број 3618 (2. мар 2017.)
  • Д. Благојевић
Која је предност “Заслона” у односу на друге, те је већ дуго на врху?
- Нашу екипу чине играчи који су пролазили различите одбојкашке школе, а познанство је засновано више на утакмицама једних против других, него играњем у истом дресу. Нисмо знали шта нас очекује, требало је створити хомогену целину без много тренинга. Ипак одличан старт донео нам је самопоуздање.
Шта је било кључно да схватите да и као новајлије можете до титуле?
- У тиму имамо играче са искуством играња у овом и вишем рангу. Уз то, део ривала нам је познат од раније. Када смо узели у обзир те две компоненте, схватили смо да нема разлога бити прескроман у постављању циљева.
Лига се ближи крају, шта ће бити пресудно да би се на крају славило у Шапцу?
- Пауза није била добра за нашу форму, али полако напредујемо ка оној из првог дела која нас је издвојила од других, не само бодовно, већ и стилом игре. Успеси у предстојећим тешким мечевима омогућиће нам да “конци” остану код нас и да избегнемо драму у последњим колима.
Ово није професионални ранг, нема могућности за много тренинга и уигравања, а сви, уз одбојку, раде друге послове?
- Тако је, но ту до изражаја долази искуство одбојкаша у зрелим играчким годинама. Они то знају да искористе када је најпотребније. Приступом, потезима и саветима дају подстрек осталима, а млађима постају узори који буде њихову жустрину и посвећеност. Фузија свега поменутог наша је велика снага када услова за више тренинга и уигравања нема.
Има ли у Првој Б лиги неког правог одбојкашког града?
- Увек су се Војводина и Нови Сад издвајали, али праву одбојкашку атмосферу, где се одбојка поштује, воли и гледа, осетио сам у Бечеју. Уз њих, свакако је ту и Младеновац.
Ово је трећи ранг где носиш дрес Заслона. Колика је разлика међу лигама у хијерархији?
- Велика, и то не само у квалитету клубова, већ и потенцијалу деце, могућностима рада и трајања. Мало је клубова који имају реалан план “марширања” кроз рангове. Прва лига је сјајан мост на путу ка Супер лиги која је већ нешто сасвим другачије.
Да ли је одбојка у кризи популарности код најмлађих?
- У Шапцу, женска одбојка је у великој експанзији. Девојчице су заинтересоване, функционишу три клуба. Много је турнира, кампова на нивоу државе који одржавају девојке у овом спорту и праве потенцијал за репрезентацију. Код дечака, нажалост, мислим да је одбојка у кризи, мање је заинтересованих, квантитет је све слабији, а самим тим и квалитет.
Учествовао си на “беацх волеy” турнирима. Може ли одбојка на песку преузети примат од дворанске?
- Футсал никада неће победити фудбал, бескет неће надмашити кошарку, тако ни одбојка на песку или снегу неће превазићи одбојку. Јесте она атрактивна, али и дворанска одбојка се једнако усавршава и чува привлачност гледаоцима.
Радиш и као тренер женске екипе. Видиш ли своју будућност у том послу?
- Од 2011. сам тренер у различитим селекцијама и то је посебан изазов за мене у најпозитивнијем смислу. Женска одбојка је сачувала кративност и надмудривање које је мушка изгубила због брзине игре. Повратна енергија коју добијам од играчица после неког успеха, вуче ме да останем у овом послу и касније. Уживам као тренер и желим да се усавршавам за веће успехе.