ГРАДСКА ГРОБЉА ПРИЧАЈУ ИСТОРИЈУ ШАПЦА

СЕТИ СЕ ДА СИ СМРТАН

Да ли сте их заборавили? Они су ипак део наше свакодневице, можда сте баш данас били у некој установи која се зове по неком од њих или живите у улици са именом познатог Шапчанина. Толингер, Мара Лукић Јелесић, Андра Јовановић... ту су, почивају на шабачким гробљима

  • Број 3632 (8. јун 2017.)
  • М. ЖИВКОВИЋ
Шабац има три гробља. Ниједно није “мртво” - тако се називају гробља на којима се не врше нови укопи - јер је по закону дозвољено сахрањивање преко сродника ако прође период почивања од 10 година. Тада у то гробно место може да се сахрани неко други. Камичко је најстарије, затим Доњошорско и Ново гробље на Летњиковачкој коси. Јеврејско гробље и Борачко гробље су спомен-гробља на њима се не врше сахрањивања али се о њима стара градско зеленило. На тим гробљима почива историја Шапца и историја Србије.
-Оно што ми знамо и што је сигурно- што смо нашли преко погребних књига и преко Међуопштинског историјског архива и те гробове пронашли и обележили: на Камичком гробљу је сахрањена, Мара Лукић Јелесић са породицом, Коста Абрашевић, доктор Андра Јовановић, Васа Андолија. Претпостављамо, али не знамо тачно да ли је ту сахрањен Кнез Иво од Семберије (Кнежевић). Ту су сахрањени Кнежевићи, пошто је његов гроб био на подручју садашњег Великог парка и када се крајем 19. века формирао тај парк, пренели су на Камичко гробље гробне остатке. Кажем, нисмо сигурни да ли су то његови земни остаци али ту су други Кнежевићи а период одговара. На Доњошорском гробљу је сахрањен Влада Јовановић, његов споменик смо обновили прошле године. Сахрањен је Роберт Толингер, затим Стана Милановић - жена која је оставила зграду Економске школе као своју задужбину, прича за “Глас Подриња” Александар Станковић извршни директор сектора погебних услуга Јавног комуналног предузећа (ЈКП) “Стари град”.
Чување и обнову споменика наших суграђана који су писали историју “Стари град” финансира из сопствених средстава. За реконструкцију споменика доктора Андре Јовановића потребана су значајна средства, која предузеће нема. Слично је и са спомеником Маре Лукић Јелесић.
На Доњошорском гробљу је сахрањен и Сергеј Багенски, руски емигрант који је пројектовао споменик на Церу. Његов споменик је био накривљен и без слова. Сада је очишћен и обновљен али је остало питање шта је на оригиналном споменику било у углу, какво знамење.
-За тих седам или осам знаменитих људи, где смо били сигурни да почивају овде, ми смо започели обнову. Мислили смо да је и Винавер сахањен у Шапцу, а испоставило се да је у Београду. Доста виђених Шапчана није ни сахрањено у граду, као што је и Толингер који није Шапчанин сахрањен овде. Нисам сигуран да ли је и Михаило Вукдраговић сахрањен овде. То управо истражујемо, као и део гробља где су били белогардејци, чији су гробови измештени 1993. године са Доњошорског гробља. За већину тих споменика, за њихову обнову, обезбедили смо средства али за Мару Лукић Јелесић и др Андру Јовановића нам требају озбиљна средства која просто немамо сада. Ми смо отворени за сарадњу и постоји могућност да обновимо гробна места још неких угледних Шапчана. Све је записано у књигама и лако се нађе. Могуће је отићи далеко у прошлост. Имали смо идеју да обновимо споменике свих виђенијих Шапчана, нема смисла да то зуб времена уништи. Проблем је што ми немамо своје каменоресце у фирми и морамо да платимо те радове. Морали смо да платимо за Толингера 46.000 динара само да се ишмиргла и испишу слова. Андра Јовановић би због величине био око 2.000 евра. Две године нисмо добили средства за то али покушаћемо опет и ове године, каже Станковић.
Евиденција не постоји за сеоска гробља, што је и проблем свих комуналних предузећа у Србији. Десило се да је случајно, на молбу добрићког манастира, обновљен споменик Милоша Поцерца (Стојићевић). Црквене књиге из парохија могу да покажу гробна места значајних Шапчана али не постоји обједињен списак. Тако је и гроб чувеног Мите Барјактара у Накучанима остао ван списка познатих.