5. januar 2021.5. jan 2021.
Foto: Beta
Čadež: Dodatna podrška za najugroženiji deo preduzetničkog sektora
Najugroženiji deo privatnog, preduzetničkog sektora, moći će da računa i na dodatnu podršku čije modalitete, na osnovu predloga privrede, Privredna komora Srbije (PKS) razmatra zajedno sa nadležnim ministarstvima, rekao je predsednik PKS Marko Čadež.
"Jasno je da buduće mere državne pomoći više ne mogu biti linearne, jednake za sve kompanije, već usmerene ka onima kojima je pomoć najpotrebnija – ka najugroženim delatnostima i malim biznisima. Razgovaramo, recimo, o mogućnostima dodatne podrške putničkom saobraćaju koji je pretpreo, kao i turizam, velike gubitke", rekao je Čadež u intervjuu agenciji Beta.
Istakao je da je važno da se nastavi sa jakim garantnim šemama da bi se državnim garancijama umanjio rizik banaka da investiraju u mala i srednja preduzeća, a privrednicima obezebedili što povoljniji krediti, kao i da maksimalno budu iskorišćene mogućnosti programa evropskih i američkih partnera kao što su DFC, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka.
"Međutim, što kriza duže traje, sve je izvesnije da će, kao i svuda u svetu, privreda morati da preispita i prilagodi pravila poslovanja, a države terapiju – mere podrške korporativnom sektoru, kako bi se očuvalo zdravlje kompanija na duže staze i podržali oni biznisi koji mogu da prežive i održivo posluju", rekao je Čadež.
Podsećajući da je u proteklih godinu dana najveća briga bila da se sačuva likvidnost kompanija, on je ocenio da je sada bitno da se ne udje u krizu solventnosti, odnosno da se iz likvidnosti podrži solventnost i preispita stečajno zakonodavstvo, kako se ne bi dogodili masovni stečajevi, kao i da se podrže preduzeća koja imaju realnu poslovnu i tržišnu perspektivu da restrukturišu svoje bilanse.
"Važno je i da razmišljamo kakve su nam garantne šeme potrebne, kome i kako da plasiramo novac, koji je sada jeftin i očigledno će biti još neko vreme, da ta 'infuzija' ode u sektore koji zaista imaju budućnost", rekao je Čadež.
Predsednik PKS smatra i da će institucije morati da budu pripremljene da na vreme reaguju kako bi se ljude koji budu dolazili na tržište rada iz ugroženih delatnosti osposobili za neke nove poslove.
"Moraćemo i da unapređenjem infrastrukture podržimo rast online trgovine i sektore, poput logistike, koju, zbog promenjenog načina kupovine i poslovanja, očekuje intenzivan rast", kazao je Čadež.
Po njegovim rečima privreda Srbije je bolje nego što je iko očekivao podnela udare korona virusa, izbegla je veće gubitke sa kojima se suočavaju i mnogo razvijenije ekonomije i u 2021. godinu ušla sa očuvanim proizvodnim i izvoznim kapacitetima i stabilnom ekonomskom osnovom za prognozirani rast od pet do šest odsto.
"Sačuvali smo radna mesta, nije došlo do masovnih otkaza. Ukupan broj zaposlenih, prema poslednjim dostupnim statističkim podacima za deset meseci, veći je 2,3 odsto nego u istom periodu prošle godine, nezaposlenost je ostala ispod 10 odsto, a prema informacijama Nacionalne službe za zapošljavanje, na tržište rada u 2020. prijavljivilo se manje ljudi koji su izgubili posao nego u prethodnoj godini", rekao je Čadež.
Dodao je da su očuvane firme, održana njihova likvidnost i da je u godini pandemije bilo 36.000 novoosnovanih biznisa, koliko je novih firmi i preduzetnika registrovano u Agenciji za privredne registre za 11 meseci, dok je broj ugašenih značajno manji nego u prethodnoj godini.
"Zahvaljujući merama državne pomoći, čak ni u sektoru turizma i ugostiteljstva, koji je zbog pandemije imao veliki pad prihoda, posebno deviznog, i koji će bez sumnje morati da pretpri velike strukturne promene, za sada nije bilo masovnih otpuštanja i gašenja firmi - zatvaranja hotela, restorana, kafića…. Iz evidencije APR, zaključno sa novembrom obrisano je oko 2.800 firmi i preduzetnika iz ovog sektora, uključujući i turističke agencije i druge pripadajuće delatnosti, što je za oko 40 odsto manje nego u 2019. godini. Medju njima su i oni koji su brisani zbog problema u poslovanju i pre korone, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije ili zbog toga što su im poslovni računi bili blokirani dve godine uzastopno", rekao je Čadež.
Naveo je da je, prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, ukupan broj zaposlenih radnika u kompanijama turističko-ugostiteljskog sektora, po svim osnovama, od stalno zaposlenih do onih koji su imali ugovore o privremenim i povremenim poslovima, za 11 meseci 2020. godine smanjen je dva odsto, a kod preduzetnika povećan pet odsto u odnosu na isti period prošle godine.
"Uprkos neizvesnosti zbog produžene krize na zdravstvenom planu, koja bi na nekoliko meseci mogla da odloži početak oporavka evropske ekonomije, odakle nam dolaze najvažniji spoljnotrgovinski partneri, ja sam optimista kada je o srpskoj privredi reč. Posebno zbog činjenice da je Srbija medju prvim zemljama koje su krenule sa vakcinacijom. Da bismo obezbedili uslove za normalno poslovanje i privredni rast preduslov broj jedan jeste da se virus stavi pod kontrolu. Bez toga sve procene i brojke i dobri signali sa međunarodnog tržišta, neće mnogo vredeti", ukazao je Čadež.
On je rekao da je veće angažovanje domaćih kompanija, kao izvodjača, podizvodjača i dobavljača, u realizaciji infrastrukturnih i drugih velikih projekta koje finansira država, jedna od mera koje je PKS, na inicijativu privrednika, predložila vladi kako bi se ublažio problem smanjene tražnje na domaćem i inostranom tržištu.
"Na projektima, za koje je država u 2021. namenila čak 330 milijardi dinara odnosno 5,5 odsto BDP, mogu da se uposle ne samo gradjevinska operativa, projektanti i proizvođači građevinskog materijala, već i industrija – metalska, elektro, drvopreradjivačka, proizvodjači tehničkog tekstila… Posla ima i za sektor usluga, od transporta robe do IT-a koji svojim rešenjima itekako može da doprinese efikasnijoj realizaciji projekta", kazao je Čadež.
Dodao je da je važno i da lokalne kompanije budu što više uključene u dobavljačke lance velikih izvoznika, domaćih i stranih, i da se nastavi sa privlačenjem stranih ulaganja u proizvodnju robe više dodate vrednosti za izvoz, koje bi uposlile i domaće firme.
"Našim izvoznicima bi od koristi bilo i povećanje fonda za osiguranje izvoznih poslova, novi sporazumi o slobodnoj trgovini, pomoć u nastupu na vanevropskim, brzorastućim tržištima… Komora je svoju podršku internacionalizaciji poslovanja privrede već prilagodila novim okolnostima kroz, recimo, organizaciju online susreta privrednika sa potencijalnim partnerima iz sveta i podršku digitalizaciji poslovanja privrede", rekao je Čadež.
Na pitanje mogu li se očekivati nove domaće i strane investicije u slučaju povoljnije situacije vezano za pandemiju, on je rekao da korona virus ni protekle godine nije zaustavio ni domaće, javne i privatne, niti strane investicije.
"Računamo da je tokom pandemije u privredu, fabrike, nove pogone, modernu tehnologiju, uloženo oko 2,5 milijardi evra direktnih stranih investicija. Prema podacima Razvojne agencije Srbije u 2019. i 2020. zaključeno je više od 70 ugovora o investicijama koje su prošle godine realizovane, planiranom dinamikom, neke već i završene, a država pregovara sa potencijalnim ulagačima o oko 50 novih investicionih projekata", rekao je predsednik PKS.
Naveo je da se, posle Tojo tajers (Tojo Tyres), očekuje dolazak još jednog japanskog investitora, da je Kontinental (Continental) najavio novu fabriku kod Novog Sada i da će Magna, koja je u junu počela proizvodnju u Aleksincu, graditi svoj pogon što će joj omogućiti da proširi kapacitete i zaposli nove ljude.
"Očuvana markoekonomska stabilnost i kompanije, potvrdjeni kreditni rejting, očekivani rast u ovoj godini i bolji izgledi od većine uporedivih ekonomija, povećavaju naše šanse u trci za nove investicije, posebno zapadnoevropskih kompanija koje će, očekivano, svoje pogone sa udaljenijih poslovnih destinacija seliti bliže kući", rekao je Čadež.
Kako je istakao, posebno raduju najave velikih investicija domaćih poslovnih sistema, koji pojedinačno planiraju ulaganja i od 50 i više miliona evra, ali je za oporavak i dalji rast privrede jednako važna podrška i zdravim manjim i srednjim kompanijama da nastave da ulažu u širenje poslovanja i razvoj.
"Jasno je da buduće mere državne pomoći više ne mogu biti linearne, jednake za sve kompanije, već usmerene ka onima kojima je pomoć najpotrebnija – ka najugroženim delatnostima i malim biznisima. Razgovaramo, recimo, o mogućnostima dodatne podrške putničkom saobraćaju koji je pretpreo, kao i turizam, velike gubitke", rekao je Čadež u intervjuu agenciji Beta.
Istakao je da je važno da se nastavi sa jakim garantnim šemama da bi se državnim garancijama umanjio rizik banaka da investiraju u mala i srednja preduzeća, a privrednicima obezebedili što povoljniji krediti, kao i da maksimalno budu iskorišćene mogućnosti programa evropskih i američkih partnera kao što su DFC, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka.
"Međutim, što kriza duže traje, sve je izvesnije da će, kao i svuda u svetu, privreda morati da preispita i prilagodi pravila poslovanja, a države terapiju – mere podrške korporativnom sektoru, kako bi se očuvalo zdravlje kompanija na duže staze i podržali oni biznisi koji mogu da prežive i održivo posluju", rekao je Čadež.
Podsećajući da je u proteklih godinu dana najveća briga bila da se sačuva likvidnost kompanija, on je ocenio da je sada bitno da se ne udje u krizu solventnosti, odnosno da se iz likvidnosti podrži solventnost i preispita stečajno zakonodavstvo, kako se ne bi dogodili masovni stečajevi, kao i da se podrže preduzeća koja imaju realnu poslovnu i tržišnu perspektivu da restrukturišu svoje bilanse.
"Važno je i da razmišljamo kakve su nam garantne šeme potrebne, kome i kako da plasiramo novac, koji je sada jeftin i očigledno će biti još neko vreme, da ta 'infuzija' ode u sektore koji zaista imaju budućnost", rekao je Čadež.
Predsednik PKS smatra i da će institucije morati da budu pripremljene da na vreme reaguju kako bi se ljude koji budu dolazili na tržište rada iz ugroženih delatnosti osposobili za neke nove poslove.
"Moraćemo i da unapređenjem infrastrukture podržimo rast online trgovine i sektore, poput logistike, koju, zbog promenjenog načina kupovine i poslovanja, očekuje intenzivan rast", kazao je Čadež.
Po njegovim rečima privreda Srbije je bolje nego što je iko očekivao podnela udare korona virusa, izbegla je veće gubitke sa kojima se suočavaju i mnogo razvijenije ekonomije i u 2021. godinu ušla sa očuvanim proizvodnim i izvoznim kapacitetima i stabilnom ekonomskom osnovom za prognozirani rast od pet do šest odsto.
"Sačuvali smo radna mesta, nije došlo do masovnih otkaza. Ukupan broj zaposlenih, prema poslednjim dostupnim statističkim podacima za deset meseci, veći je 2,3 odsto nego u istom periodu prošle godine, nezaposlenost je ostala ispod 10 odsto, a prema informacijama Nacionalne službe za zapošljavanje, na tržište rada u 2020. prijavljivilo se manje ljudi koji su izgubili posao nego u prethodnoj godini", rekao je Čadež.
Dodao je da su očuvane firme, održana njihova likvidnost i da je u godini pandemije bilo 36.000 novoosnovanih biznisa, koliko je novih firmi i preduzetnika registrovano u Agenciji za privredne registre za 11 meseci, dok je broj ugašenih značajno manji nego u prethodnoj godini.
"Zahvaljujući merama državne pomoći, čak ni u sektoru turizma i ugostiteljstva, koji je zbog pandemije imao veliki pad prihoda, posebno deviznog, i koji će bez sumnje morati da pretpri velike strukturne promene, za sada nije bilo masovnih otpuštanja i gašenja firmi - zatvaranja hotela, restorana, kafića…. Iz evidencije APR, zaključno sa novembrom obrisano je oko 2.800 firmi i preduzetnika iz ovog sektora, uključujući i turističke agencije i druge pripadajuće delatnosti, što je za oko 40 odsto manje nego u 2019. godini. Medju njima su i oni koji su brisani zbog problema u poslovanju i pre korone, nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije ili zbog toga što su im poslovni računi bili blokirani dve godine uzastopno", rekao je Čadež.
Naveo je da je, prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, ukupan broj zaposlenih radnika u kompanijama turističko-ugostiteljskog sektora, po svim osnovama, od stalno zaposlenih do onih koji su imali ugovore o privremenim i povremenim poslovima, za 11 meseci 2020. godine smanjen je dva odsto, a kod preduzetnika povećan pet odsto u odnosu na isti period prošle godine.
"Uprkos neizvesnosti zbog produžene krize na zdravstvenom planu, koja bi na nekoliko meseci mogla da odloži početak oporavka evropske ekonomije, odakle nam dolaze najvažniji spoljnotrgovinski partneri, ja sam optimista kada je o srpskoj privredi reč. Posebno zbog činjenice da je Srbija medju prvim zemljama koje su krenule sa vakcinacijom. Da bismo obezbedili uslove za normalno poslovanje i privredni rast preduslov broj jedan jeste da se virus stavi pod kontrolu. Bez toga sve procene i brojke i dobri signali sa međunarodnog tržišta, neće mnogo vredeti", ukazao je Čadež.
On je rekao da je veće angažovanje domaćih kompanija, kao izvodjača, podizvodjača i dobavljača, u realizaciji infrastrukturnih i drugih velikih projekta koje finansira država, jedna od mera koje je PKS, na inicijativu privrednika, predložila vladi kako bi se ublažio problem smanjene tražnje na domaćem i inostranom tržištu.
"Na projektima, za koje je država u 2021. namenila čak 330 milijardi dinara odnosno 5,5 odsto BDP, mogu da se uposle ne samo gradjevinska operativa, projektanti i proizvođači građevinskog materijala, već i industrija – metalska, elektro, drvopreradjivačka, proizvodjači tehničkog tekstila… Posla ima i za sektor usluga, od transporta robe do IT-a koji svojim rešenjima itekako može da doprinese efikasnijoj realizaciji projekta", kazao je Čadež.
Dodao je da je važno i da lokalne kompanije budu što više uključene u dobavljačke lance velikih izvoznika, domaćih i stranih, i da se nastavi sa privlačenjem stranih ulaganja u proizvodnju robe više dodate vrednosti za izvoz, koje bi uposlile i domaće firme.
"Našim izvoznicima bi od koristi bilo i povećanje fonda za osiguranje izvoznih poslova, novi sporazumi o slobodnoj trgovini, pomoć u nastupu na vanevropskim, brzorastućim tržištima… Komora je svoju podršku internacionalizaciji poslovanja privrede već prilagodila novim okolnostima kroz, recimo, organizaciju online susreta privrednika sa potencijalnim partnerima iz sveta i podršku digitalizaciji poslovanja privrede", rekao je Čadež.
Na pitanje mogu li se očekivati nove domaće i strane investicije u slučaju povoljnije situacije vezano za pandemiju, on je rekao da korona virus ni protekle godine nije zaustavio ni domaće, javne i privatne, niti strane investicije.
"Računamo da je tokom pandemije u privredu, fabrike, nove pogone, modernu tehnologiju, uloženo oko 2,5 milijardi evra direktnih stranih investicija. Prema podacima Razvojne agencije Srbije u 2019. i 2020. zaključeno je više od 70 ugovora o investicijama koje su prošle godine realizovane, planiranom dinamikom, neke već i završene, a država pregovara sa potencijalnim ulagačima o oko 50 novih investicionih projekata", rekao je predsednik PKS.
Naveo je da se, posle Tojo tajers (Tojo Tyres), očekuje dolazak još jednog japanskog investitora, da je Kontinental (Continental) najavio novu fabriku kod Novog Sada i da će Magna, koja je u junu počela proizvodnju u Aleksincu, graditi svoj pogon što će joj omogućiti da proširi kapacitete i zaposli nove ljude.
"Očuvana markoekonomska stabilnost i kompanije, potvrdjeni kreditni rejting, očekivani rast u ovoj godini i bolji izgledi od većine uporedivih ekonomija, povećavaju naše šanse u trci za nove investicije, posebno zapadnoevropskih kompanija koje će, očekivano, svoje pogone sa udaljenijih poslovnih destinacija seliti bliže kući", rekao je Čadež.
Kako je istakao, posebno raduju najave velikih investicija domaćih poslovnih sistema, koji pojedinačno planiraju ulaganja i od 50 i više miliona evra, ali je za oporavak i dalji rast privrede jednako važna podrška i zdravim manjim i srednjim kompanijama da nastave da ulažu u širenje poslovanja i razvoj.
Beta
Aktuelno
Najnoviji broj
25. april 2024.
