Borba Milice Perić sa opakom bolešću: Ja sam zdrava

Kada smo čuli da naša koleginica Milica boluje od te užasne bolesti na tri slova svi smo bili u potpunoj neverici. Kako je to moglo da se desi njoj koja je uvek bila najvedrija, najraspoloženija, uvek spremna za šalu? Bio je to još jedan dokaz da ova bolest ne štedi nikog.

Milici Perić, šalterskoj službenici „Glasa Podrinja“ metastaze su otkrivene krajem 2018. godine. Ni danas se sa sigurnošću ne za gde je nastao primarni karcinom, pretpostavka je – na dojci.

-Dok sam se ujutru spremala za posao primetila sam ispod ruke čvoru veličine manjeg oraha. Pomislila sam da možda umišljam, ali muž mi je potvrdio da tu nešto postoji. Istog dana sam pozvala moju doktorku, kao i brata koji radi u Bolnici i otišla na preglede. Uradila sam mamografski i ultrazvuni pregled, kao i pregled kod hirurga koji mi je rekao da postoji neka čvorica i da će je skinuti. Nakon 20ak dana sam operisana. Izvadili su mi tri žlezde i poslali na patologiju, priča Milica.

Misterija primarnog tumora
-Išla sam na PET skener koji je skener celog tela i na kom se sve vidi, ali ni on nije pokazao odakle je karcinom krenuo. Samo se sumnja da je iz dojke. Pretpostavka je da je prilikom druge operacije potpuno uklonjen, kaže Milica.

Operisana je sredinom decembra, a uoči Nove godine došli su joj pomenuti brat i sestra vidno zabrinuti. Saopštili su joj da ima metastaze. Njena prva reakcija bila je da je nije briga.

-Nije im bilo jasno da tako reagujem, a ja sam odmah znala da mi neće biti ništa bolje ako budem plakala i očajavala. Porodica je to podnela teže nego ja. Gledali su da mi što više ugode. Mislili su ako imam rak da ću umreti. Ja to nikada nisam pomislila. Ne priznajem da sam bolesna i neću da budem bolesna. Ja sam zdrava!

Pamti da je bio treći petak u januaru kada je imala zakazan konzilijum. Došli su doktori iz Beograda i uputili je na hemioterapije. Od prve koja joj je propisana opala joj je kosa, a čvor ispod pazuha ponovo je počeo da raste.

-Promenili su mi terapiju i primala sam je do juna, ali taj čvor je i dalje rastao, sve dok na kraju nisam mogla da spustim ruku. Otišla sam kod doktorke i tražila uput za Beograd. Bila sam toliko besna da sam rekla stvari zbog kojih me je kasnije bilo sramota. Zakazala sam pregled u Beogradu kod dr Milana Žegarca. Ispostavilo se da je on na godišnjem odmoru, tako da sam čekala dve nedelje. Na onkologiji u Beogradu još jednom su mi uradili mamografiju, magnet, skener i ponovo se okupio konzilijum koji mi je zakazao novu operaciju za 21. avgust, priča Milica.

Koristila i lekove iz prirode
Milica se držala saveta lekara, ali nije zanemarila ni narodnu medicinu.
-Paralelno sa terapijama koristila sam i lekove iz prirode. Jela sam sremuš, beli luk, debelu slaninu... Pila sam kozlac, to je koren kog ima na Ostrogu i u manastiru Očage. Popila sam jednu teglicu toga sa Ostroga, ali je onda došla korona i nisam mogla da nabavim, pa sam saznala da ga ima i u Očagama. Popila sam ukupno šesti ili sedam teglica, kaže Milica.

Navodi da su joj na drugoj operaciji izvadili „Tri sprata“ žlezda, što je bilo veličine dve muške šake. Nakon toga dva meseca je išla tri puta sedmično u Beograd na punktiranje i svakodnevno na ukupno 38 zračenja, najčešće autobusom. Negde u toku toga dobila je i koronu sa upalom oba plućna krila.

Od tada je prošlo više od dve godine. Nakon svega i dalje pije lekove i ide na redovne kontrole, a sa svim se nosi kao da se borila sa lakšom prehladom.

-Ne izgledam i ne osećam se bolesno. Pijem lekove i ne radim nikakve teže poslove. Rešenje o penziji sam odbila, kaže Milica.

M. M.