Dr Danica Vasić Sušić: Elektronske cigarete izazivaju zavisnost
Elektronske, odnosno e-cigarete jesu uređaji koji pomoću baterije zagrevaju tečnost pri čemu se stvara para koju korisnik inhalira. Tečnost koja se nalazi u njima sadrži nikotin, različite arome, ali i brojne hemikalije.
Smatraju se manje štetnim od tradicionalnih cigareta, jer ne sadrže pojedine štetne materije, ali i u njima ima toksičnih supstanci, a dugoročni efekti njihove upotrebe još uvek nisu poznati, jer se radi o relativno novom proizvodu.
Ne stvaraju neprijatne mirise poput klasičnog duvana, imaju različite ukuse, dozvoljeno ih je koristiti tamo gde je zabranjeno pušenje, a i izgled im je atraktivan. Zbog svega navedenog veoma su popularne među mladima.
Fizička zavisnost izaziva nikotin koji je dokazani uzročnik mnogih kancerogenih oboljenja, ne samo karcinoma pluća, nego i bešike, jetre, želudca, prostate, pogotovu kod mladih ljudi
Pedijatar pulmolog Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ dr Danica Vasić Sušić upozorava da je ono što je najopasnije u e-cigaretama upravo nikotin, da stvaraju trojaku vrstu zavisnosti, kao i da je posebo štetno kada trudnice konzumiraju cigarete. Navodi da je postao trend da se klasične cigarete zamenjuju elektronskim, a da tome ide u prilog mogućnost njihovog konzumiranja u zatvorenim prostorima i radnim prostorima, pa čak i u zdravstvenim ustanovama.
-Deca počinju da puše elektronske cigarete verovatno zavaravajući se da su one manje štetne nego obične. To im je sada deo imidža. Poražavajuća je statistika da je svako sedmo dete do 8. razreda probalo da puši, a da je svaki peti srednjoškolac pušač. Ima dece koja već sa osam, devet godina prvi put probaju cigarete, to nije čest slučaj, ali ih ima. Deca imitiraju vršnjake, žele da budu „in“, društveno priznati u određenim društvenim grupama koje su popularne i zbog prilagođavanja počinju da puše, kaže dr Vasić Sušić.
Ističe da elektronske, kao i obične cigarete izazivaju prihičku, fizičku i socijalnu zavisnost kod mladih. Najopasniji u njima je nikotin koji je sam po sebi smrtonosni otrov.
Važna uloga roditelja Naša sagovornica navodi da roditelji treba da savetuju svoju decu. Međutim, problem je kada je roditelj i sam pušač. -Kod nas u društvu mnogo i dece i roditelja puši. Generalno smo okrenuti nezdravom načinu života. Roditelji treba da savetuju svoju decu. Deca se uglavnom ugledaju na društvo i bitnije im je mišljenje vršnjaka. Roditelji treba i da gledaju sa kim se dete druži, ukoliko se druži sa decom koja puše teško da će i ono to izbeći. Teško je, međutim, kada roditelji pušači savetuju dete da ne puši, kaže dr Danica Vasić Sušić.
-Fizička zavisnost izaziva nikotin koji je dokazani uzročnik mnogih kancerogenih oboljenja, ne samo karcinoma pluća, nego i bešike, jetre, želuca, prostate, pogotovu kod mladih ljudi. Nikotin dovodi do lučenja dopamina, hormona sreće, što izaziva fizičku zavisnost. Psihička zavisnost nastaje kao posledica stvaranja navike da se u određeno vreme zapali cigareta, uz kafu, posle ručka, u društvu... Socijalna zavisnost se ogleda u tome da se mladi dele po grupama, na pušače i nepušače, objašnjava dr Vasić Sušić.
Kod nas postoje savetovališta za odvikavanje od pušenja, ali za odrasle. Smatra se da na decu još uvek mogu da utiču roditelji i pedijatri.
Foto: Pixabay
-Desi se često da roditelj primeti da dete puši, alarmira nas i kada mu objasnimo sve posledice i edukujemo ga dete prestane sa tim. Moji pacijenti su deca sa astmom, sa problemima sa plućima i desi se da se nakon godina lečenja i konačnog izlečenja povuku za društvom i propuše, a to je siguran put u povratak u bolest, kaže dr Vasić Sušić.
Žene neretko i u trudnoći nastavljaju da puše. Naša sagovornica ističe da tako nastaje velika šteta po dete koje nije još ni rođeno.
Deca počinju da puše elektronske cigarete verovatno zavaravajući se da su one manje štetne nego obične
-Kada trudnica puši čist otrov prenosi na nerođeno dete. Naravno da to može da ostavi posledice. Dete se rađa sa manjom težinom i nerazvijenim plućima podložnijim infekcijama. Nikotin ne utiče samo na pluća, nego dovodi i do promena na krvnim sudovima, što znači da utiče na sve organe, ističe dr Vasić Sušić.
Foto: Pixabay
