Predstave: „Ljudi od voska“, „Ljubinko i Desanka“, „(Pra)faust“, „Naš razred“, „Očevi i oci“ deo su takmičarskog dela Proleća, a u čast nagrađenih biće izvedana duo drama „Dečije povrede“
Čovekova sudbina – snovi i stvarnost, slogan je 8. teatarskog festivala „Pozorišno proleće“, teatarske smotre koja skoro deceniju šabačkoj publici donosi najbolje predstave iz Srbije, prema oceni i odabiru stručnog selektora.
Prema rečima selektora festivala, Miroslava Radonjića, ovogodišnji selekcioni ciklus je obuhvatio pažljivo gledanje tridesetak predstava u periodu od februara 2023. do kraja januara 2024, te da su uz žanrovsku i stilsku raznovrsnost, inventivne, talentovane i maštovite reditelje i autore mlađe generacije, primetna i zanimljiva istraživanja u domenu pozorišnog izraza, briljantna glumačka ostvarenja u šta će ljubitelji dramske umetnosti imati priliku da se uvere od 15. do 20. aprila. Šabačko pozorište je spremno za teatarski praznik.
-Hvale vredne su ambicije i istrajnost Šabačkog pozorišta u namerama da organizuje jedan od najvažnijih festivala u našoj zemlji. Osmo izdanje ove manifestacije govori u prilog tezi da je Pozorišno proleće postalo konstanta u sagledavanju umetničkih dostignuća u predstavama srpskih teatara. Ideja da se u Šapcu u toku nekoliko dana odigraju estetski relevantna ostvarenja jeste logičan nastavak jedne bogate festivalske tradicije, uspostavljene još u vreme bivše Jugoslavije – rekao je Radonjić i dodao da je odabir predstava podrazumevao, iznad svega, poštovanje umetničkih kriterijuma, ali su i organizaciono-tehničke i finansijske okolnosti imale određen uticaj na konačan izbor.
-Ipak, mišljenja smo da će šabačka publika imati priliku da odgleda zaista odlične predstave, kojih se ne bi stideo nijedan značajan pozorišni festival u regionu. Bez unapred definisane koncepcije, nakon zaključene selekcije, ispostavilo se da je u pet takmičarskih ostvarenja ključna tema sudbina čoveka u suočavanju sa izazovima vremena i prostora unutar kojih živi. Stoga je moto ovogodišnjeg festivala: „Čovekova sudbina – snovi i stvarnost“.
Predstave: „Ljudi od voska“, „Ljubinko i Desanka“, „(Pra)faust“, „Naš razred“, „Očevi i oci“ deo su takmičarskog dela Proleća, a u čast nagrađenih biće izvedana duo drama „Dečije povrede“.
Program Festivala:
„Ljudi od voska“, Mate Matišić, režija: Ivan Vanja Alač, Narodno pozorište Sombor
Mate Matišić, bez ikakve sumnje, trenutno najbolji dramski pisac u regionu, u prepoznatljivom maniru, istovremeno uzbudljivom, duhovitom i potresnom tematsko-idejnom okviru i karakterističnoj dramaturškoj kompoziciji, donosi živu i aktuelnu priču, vešto preplićući autobiografske elemente sa fikcijom. Ivan Vanja Alač, diskretnim rediteljskim rešenjima, oslanjajući se na vanredne kvalitete teksta i glumačkog ansambla somborskog Narodnog pozorišta, scenski efektno oživljava sjajnu predstavu u svakom pojedinačnom aspektu.
„Ljubinko i Desanka“, Aleksandar Popović, režija: Milan Nešković, Narodno pozorište „Toša Jovanović“, Zrenjanin
Majstor duhovite i kritički intonirane analize mentaliteta, nekonvencionalnog, žargonskog jezičkog izraza, nenadmašni Aleksandar Popović, uz stalna žanrovsko-stilska poigravanja u svojim komadima, pronašao je vrsnog tumača u Milanu Neškoviću i njegovom autentičnom rediteljskom postupku. Kada se tome pridodaju Sara Simović i Milan Kolak u vrhunskim ulogama Desanke i Ljubinka, uspeh predstave je zagarantovan.
„(Pra)faust“, Johan Volfgang Gete, režija: Boris Liješević, Beogradsko dramsko pozorište
Polazeći od značenjski bogatih i kompleksnih Geteovih „Fausta“ i „Prafausta“, odavno uigrani autorski rediteljsko-dramaturški tim Boris Liješević-Fedor Šili, u efektno osmišljenom ogoljenom scenskom prostoru, uz maestralnog i hipnotišuće razigranog Ozrena Grabarića kao Mefista i sjajne role ostalih aktera, otvaraju pitanja o smislu ljudskog postojanja, odnosa prema veri i religiji, preplitanju stvarnosti i imaginacije, ulozi umetnosti, sudbinskoj neminovnosti, grehu i oprostu.
„Naš razred“, Tadeuš Slobođanek, režija: Tatjana Mandić Rigonat, Narodno pozorište Beograd
Večno aktuelne teme o prirodi patološke mržnje, iskonskog zla, ideološko-religijskih manipulacija i ostrašćene netolerancije, čije mračne obrise sadrži Slobođanekova drama zasnovana na istinitim događajima u Poljskoj neposredno pre, tokom i po završetku Drugog svetskog rata, čiji se narativno-dramaturški tok nastavlja sve do kraja dvadesetog veka, u izvrsnom rediteljskom čitanju Tatjane Mandić Rigonat i upečatljivim glumačkim kreacijama mladog ansmabla Narodnog pozorišta, za rezultat ima potresno, upozoravajuće i više nego aktuelno ostvarenje visokih umetničkih dometa.
„Očevi i oci“, po romanu Slobodana Selenića, dramatizacija: Kata Đarmati, režija: Veljko Mićunović, Narodno pozorište Beograd
Osnovni preduslov za nastanak predstave „Očevi i oci“, koja je svakako jedan od pozorišnih vrhunaca u prethodnoj godini jeste briljantna dramatizacija Kate Đarmati. Ona je uspela da monumentalnu sagu o građanskoj porodici Medaković i sudbini njenih članova u društveno-istorijski turbulentnoj prvoj polovini dvadesetog veka transformiše u dramsko-scenski potentan tekst, što je omogućilo Veljku Mićunoviću da hirurški preciznom, nadahnutom i estetski prefinjenom režijom uobliči vrhunski pozorišni čin, dodatno obogaćen odličnom glumačkom igrom.
U čast nagrađenih biće odigrana predstava „Dečije povrede“ po tekstu Džozefa Radživa, u režiji Ivana Vukovića.
Komad opisuje platonski emotivni odnos junaka koji se od njihove 8. do 38. godine susreću najviše u ambulanti, vidaju svoje rane, odnosno kako naziv kaže – dečije povrede, koje su i psihološke, fizičke, na svaki način bolne, kroz patnju i neprijatnosti, a dirljivo je kako kroz razvojni put njihove veze tokom 30 godina, iako su sa nekim drugim osobama u ljubavi, zapravo nikada ne odustaju jedno od drugog. Uloge tumače: Sloboda Mićalović i Vuk Kostić
