Blagovesti – praznik radosne vesti

Blagovesti, jedan od najvećih hrišćanskih praznika, obeležava se 7. aprila i posvećen je događaju kada je arhanđel Gavrilo javio Presvetoj Bogorodici da će roditi Sina Božijeg. Upravo ta vest – da će se u njoj začeti Spasitelj sveta – predstavlja početak ostvarenja velikog Božjeg plana o spasenju čovečanstva. Praznik nosi poruku nade, radosti i novog početka.

Prema predanju, Bogorodica je u trenutku objave bila mlada devojka koja je živela u hramu i provodila vreme u molitvi i skromnosti. Arhangelove reči: „Raduj se, blagodatna! Gospod je s tobom“ (Lk 1,28) i njen odgovor: „Neka mi bude po reči tvojoj“, predstavljaju simbol savršene vere i poslušnosti Božijoj volji.

Blagovesti uvek padaju u vreme Velikog posta, ali se tog dana, bez obzira na strogost posta, dozvoljava riba na trpezi, što govori o značaju praznika. Praznik nije samo podsećanje na važan istorijski događaj, već i poziv na unutrašnju obnovu, na prihvatanje Božije volje u svom životu i veru u dobru budućnost.

U narodu se Blagovesti smatraju danom koji nosi posebnu snagu – veruje se da tog dana počinje proleće u punom sjaju, ptice počinju da svijaju gnezda, a priroda se budi u punom smislu. Smatralo se i da tog dana ne treba raditi teške poslove, već se više posvetiti molitvi i miru u duši.

Blagovesti su, kako im i samo ime kaže, vest koja donosi blagodat. Zato ovaj praznik svake godine ponovo budi u ljudima veru, nadu i ljubav – one vrednosti koje nas vode kroz sva vremena.