Kako mlada kaže

Organizacijom proslava Zoran Mandić Munja se bavi 35 godina i kaže da je svaka proslava specifična na svoj način. Objekat, hrana, piće, muzika su neizbežne stavke, i to se ne menja svih ovih godina. Ono što je drugačije, jeste da je, i pored velike ponude objekata za iznajmljivanje i organizaciju proslava u gradu, dogovor i zakazivanje za svadbu, punoletstvo ili krštenje, neophodno i više od godinu dana unapred. Oni osnovni običaji za neko veselje se takođe, uglavnom ne menjaju, ali i ima i onih koji su sasvim novi trend, ističe Mandić.

Foto: "Glas Podrinja"


-Za sve ove godine svakakvih dogodovština je bilo na proslavama, pa i po neka trzavica, ali u principu lep je to posao, zanimljiv. U poslednjih sedam-osam godina, trend je da više ne dolaze roditelji mladenaca da „pogađaju“ svadbu već oni sami. Deca biraju šta će biti na meniju, dekoraciju, muziku i oni se dogovaraju sa nama oko svega. Roditelji posle dolaze na svršen čin, da čuju šta su to mladenci odlučili i da plate kaparu ili ceo iznos. Pravilo je postalo i da se uglavnom mlada za sve pita i što ona odluči, tako i bude – ističe Zoran.

Rezervacije su i do godinu i po dana unapred. Dešava se da se zbog nekih nepredviđenih okolnosti proslava otkaže, a to je jako retko, uglavnom zbog smrtnog slučaja u bližoj familiji. Najviše proslava se organizuje u maju, septembru i oktobru mesecu.

- Više ne važi pravilo da su organizacije svadbi najveće i najzahtevnije, krštenja i punoletstva su sada dostigle proslave po broju gostiju i cenom. Već sad imamo zakazano punoletstvo u oktobru mesecu za 600 gostiju. Ovo je druga proslava 18. rođendana za istog domaćina koji je već isto toliko gostiju okupio za punoletstvo starijeg sina. Svakom novom slavlju pristupam kao da je u pitanju neko moj najrođeniji, gde sam ja domaćin. Gosti su zadovoljni, domaćini slavlja takođe, i to je jedino važno. Gledamo da svakom izađemo u susret. Ekipa sa kojom radim ume da ostane i celu noć posle veselja kako bi sve uredila, završila i salu pripremila za nove goste i proslavu ako su recimo zakazane dve jedna za drugom, najčešće subotom i nedeljom. Sve se stigne. Retko kad se zakazuje slavlje radnim danom, a specifično je da se muzičari na primer često žene i udaju četvrtkom da bi sve kolege mogle da im dođu koje inače imaju svirke vikendom - priča Mandić.

Foto: Pixabay


Prosečna svadba sa uračunatim zakupom prostora, osobljem, muzikom, košta oko desetak hiljada evra.

-To je neki minimum za 400-500 gostiju. Ako se plaća „po stolici“, onda izađe malo više ili dođe na isto, sve zavisi od menija odnosno za šta se odluče od hrane. Za cenu se „ne godi“, ali može da se koriguje u zavisnosti od izbora posluženja, pića. Zanimljivo je da se uglavnom ne predomišljaju oko dogovorenog menija, ali i to da mladenci ili njihova porodica dolaze po pet šest puta u salu kako bi odredili raspored sedenja gostiju, pa nikako da se dogovore i slože po stolovima gde bi ko i sa kim trebao da sedi. Onda se desi na samom početku proslave, da gosti počnu da dolaze, sednu za sto koji im se najviše dopadne i sav njihov trud oko numeracije stolova i rasporeda gostuju, odmah padne u vodu, naročito ako je zajednička svadba u pitanju. Uvek ima neko ko je nezadovoljan stolom koji mu je opredeljen. Mi tada zaređamo po sali, posklanjamo brojeve, pa seda ko kako i sa kim hoće – objašnjava Mandić.

Ekipu koja je uglavnom „stalna“ čini od 25 do 30 ljudi koliko je potrebno da „iznese“ proslavu od oko 500 gostiju, a tu su konobari, šankeri, osoblje u kuhinji, higijeničari.