Стратегија ЕУ: Нормализација са Косовом до краја 2019, чланство у ЕУ 2025.

БРИСЕЛ, 2. фебруара 2018. (Бета) - Србија најкасније до краја 2019. треба да испуни прелазна мерила у области владавине права и постигне споразум о нормализацији односа са Косовом како би од ЕУ добила завршна мерила, кренула даље у преговорима и 2025. постала чланица ЕУ, наводи се у последњој верзији нове Стратегије проширења ЕУ у коју је агенција Бета имала увид.

Исти план важи и за Црну Гору која је, уз Србију, највише напредовала на путу ка ЕУ.

"Уз снажну политичку вољу, спровођење реформи и налажење решења за спорове са суседима, Србија и Црна Гора требало би да буду спремне за чланство (у ЕУ) до 2025", наводи се у документу који треба да буде званично представљен 6. фебруара.

Даље се наводи да ће Европска комисија 2021. припремити мишљење са проценом ефеката будуће интеграције Западног Балкана на кључне европске политике, попут слободе кретања људи, пољопривреде, кохезионе политике и буџета.

Уз претпоставку да су испуњена сва завршна мерила за сва преговарачка поглавља, чланице ЕУ би на међувладиној конференцији крајем 2023. могле да се сложе да затворе преговоре са Србијом и Црном Гором.

Затим би 2024. са тим земљама био потписан Уговор о приступању после мишљења Европске комисије, сагласности Европског парламента и одлуке Савета о пријему нових чланица.
Уследила би ратификација Уговора о приступању у свим земљама ЕУ и државама које приступају, што би омогућило завршетак процеса крајем 2025.

Пре свега тога, Београд и Приштина најкасније до краја 2019. треба да постигну свеобухватну нормализацију односа, како би се отворио и пут за даљи суштински напредак Косова на путу европских интеграција.

Исте године би Албанија и Македонија требало да отворе приступне преговоре са Бриселом, а Босна и Херцеговина да добије статус кандидата за чланство у ЕУ.

У Стратегији се Црној Гори и Србији препоручује убрзано испуњавање прелазних мерила у области владавине права, што од лидера захтева да се баве постојећим реформама са "јасном одлучношћу и пуном снагом".

Албанија, која статус кандидата за ЕУ има од 2014, треба да испуни пет кључних приоритета, укључујући правосудну реформу, док се од Македоније, која је у статусу кандидата од 2005, очекује да покаже опипљиве резултате у реформама и реши проблем имена земље.

Босна и Херцеговина би требало да достигне стабилан и суштински напредак у реформама и функционалности како би била спремна за отварање приступних преговора до краја 2023.

Када је реч о тренутној ситуацији, регион мора да се бори против организованог криминала и корупције на свим нивоима власти, као и против политичког утицаја и контроле над медијима, да спроведе реформе како би унапредио конкурентност економија и да реши билатералне спорове.

У документу Кредибилна перспектива проширења за Западни Балкан подсећа се да је ЕУ већ дуго изузетно ангажована у региону.
Од Самита у Солуну 2003. до данас, ЕУ снажно подржава будућност читавог региона као интегралног дела Уније и чврста и на вредностима заснована перспектива чланства Западног Балкана у ЕУ је у политичком, безбедносном и економском интересу блока.

У нацрту Стратегије се даље напомиње да је у последњих деценију и по перспектива чланства у ЕУ већ помогла постизању политичких и економских реформи које су допринеле напредовању демократских процеса у региону.

ЕУ са своје стране треба да покаже да је институционално спремна да дочека нове чланице када оне испуне постављене услове.

У документу се наводи и да јасна приступна перспектива није ограничена на земље које су тренутно највише напредовале у преговорима, већ укључује читав Западни Балкан, а процес ће и даље бити базиран искључиво на заслугама.

Истиче се и да је временски оквир одређен Стратегијом само индикативан, да земље које стреме ЕУ могу убрзати или успорити процес и да принцип "по заслугама" значи да земље које су тренутно у раној фази имају могућност да надокнаде заостатак.
Коначно, каже се у Стратегији, да би процес приступања био успешан, шансе и изазови пред земљама морају бити много јасније искомуницирани унутар региона и са ЕУ.

Владе Западног Балкана морају осигурати већу инклузивност реформског покрета, посебно кад је реч о демократској опозицији и цивилном друштву, како би придобили актере ЕУ и обезбедили одговарајуће информисање грађана и пословних људи.

Оно што је још значајније, регионални лидери не смеју да оставе сумње око свог стратешког опредељења већ морају преузети одговорност за политичку јасност и смер.

ЕУ са своје стране треба да обезбеди да земље чланице своје грађане информишу о чињеницама у вези са могућностима и изазовима процеса.

Комисија ће подржавати тај посао побољшањем комуникације између држава и ЕУ.